Izvor: Radio 021, 25.Feb.2015, 11:43 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Hoćemo li ikad dobiti normalno pravosuđe?
Srbija je od petooktobarskih promena do danas prošla kroz jednu reformu pravosuđa, kasnije je druga započeta, ali se obe u pravnim krugovima smatraju neuspelim.
Od mnogih uslova koje naša zemlja treba da ispuni kako bi ušla u Evropsku uniju je i sređivanje pravosudnog sistema koji je, kako se ocenjuje, inertan, korumpiran i neefikasan. Tako reforme umesto da nas učine spremnijim za ulazak u EU, donose brojne troškove, teškoće, i na kraju naprave minimum poboljšanja, a >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio 021 << veliku štetu.
Predsednica Društva sudija Srbije, Dragana Boljević ističe kako je reforma sudstva bila neuspešna, i da to ne smatra samo ona već i brojni eksperti za pravo.
"To je mišljenje ne samo sudijskih i tužilačkih organizacija u Srbiji, i domaćih eksperata, već je to mišljenje i Evropske komisije, iako ona nije ekspert. Ujedno, to je mišljenje svih eksperata koje su Savet Evrope i Evropska komisija angažovali u različitim situacijama tokom nekoliko godina, da bi se videlo kako bi se uklonile negativne posledice te reforme. I kada kažem da ta reforma ne da nije uspela, već nas je unazadila u odnosu na 2009. godinu, onda to nije samo moje mišljenje, već međunarodne zajednice", navodi Boljevićeva za 021.
Ona ističe da je reforma 2009. godine bila neka vrsta državnog udara koja je znatno unazadila našu zemlju.
"Kada imate situaciju koja je tako drastično poremetila pravosuđe, a to je da preko noći smenite trećinu tužilaca i sudija, onda vi ne samo što pravite državni udar protiv jedne od tri grane vlasti u republici, već ugrađujete strah, oprez i kalkulaciju u sudijsku branšu, koja mora da bude kontrolor društva i koja mora da bude samostalna i nezavisna. Ja ne znam čemu građani da se nadaju ako pred sobom imaju dalekosežno uplašene ljude", kaže Boljevićeva.
Ona tvrdi da je reforma bila politički motivisana.
"Tokom 2007. i 2008. godine sam učestvovala u raznim emisijama sa predstavnicima tadašnje vlasti. Oni su stalno pominjali neophodnost reizbora. Pokušavala sam da im objasnim koliko je to neustavno, i koliko je nepotrebno jer su se ljudi u međuvremenu izmenili i to nisu više bile iste sudije o kojima smo mi pričali ranije. I kada sam pričala sa tim ljudima iz Demokratske stranke, isticala sam da time što rade nešto neustavno opasno razgrađuju pravni sistem u Srbiji. Oni nikad meni nisu davali za pravo tokom tih emisija, već su davali neke potpuno nejasne i neracionalne razloge. Međutim, jednom mi je jedan od njih nakon emisije rekao: Pa što se vi toliko sekirate, što vi mene ubeđujete? Znam ja da je to neustavno. Ali slušajte: birao vas je Tito, birao vas je Milošević, a sada je naše vreme", navodi Boljevićeva.
Kao jedan od razloga zašto reforma nije, i ponovo neće biti sprovedena kako treba, predsednik Komiteta pravnika za ljudska prava, Milan Antonijević, vidi u tome što nije i ne postoji politička volja da se to uradi pošteno.
"Politička volja nije postojala, naročito zato što ste unutar sistema pravosuđa imali uticaj politike. U svakom trenutku ste imali opstrukcije iz samog pravosuđa, što je dovelo do toga da nijedna od reformi nije dala željene rezultate. Ja se nadam da trenutno postoji shavatanje da je ovo krajnji momenat da se nešto promeni, da su efekti našeg pravosuđa prilično loši, da je prosečan broj sudija po broju stanovnika među najvišim u regionu, što govori o tome da naše pravosuđe mora da daje rezultate inače će neko snositi posledice", navodi Antonijević za 021.
S njim se slaže i Mirjana Tomić Jovanović iz Advokatske komore Vojvodine.
"Često smo svedoci nepoštovanja zakona i izbegavanja primene zakona. Daleko je veći uticaj izvršne vlasti koja pribegava pritiscima da se zakoni ne primenjuju, i ne postoji politička volja da se to reši", kaže ona. Dodaje da je problem u tome što je Nacionalna strategija za reformu pravosuđa doneta pre donošenja novog ustava 2006. godine, čime se u stvari reforma oslonila na ustav iz 90-tih godina.
"Mi smo tada morali da postavimo jedan potpuno nov odnos, da povučemo liniju diskontinuiteta, jer se tu radilo o vladavini prava koju uopšte nismo imali u prethodnom sistemu. Mi treba da govorimo o strategiji uspostavljanja nezavisne sudske vlasti", navodi Tomić Jovanović.
Evropska komisija je još 2009. godine žestoko osudila reformu pravosuđa koja je bila stranačka i nanela veliku štetu državi. Prilikom reizbora sudija i tužilaca, otpušteno je preko 800 sudija, koji su posle tužili državu, i dobili odštetu u visini desetina miliona evra. Evropsko udruženje sudija i tužilaca je tražilo da se vrate sve sudije i tužioci na posao. Konsultativno veće evropskih sudija Saveta Evrope koje formuliše evropske standarde potvrdilo je takav stav.
Sudije i tužioci vraćeni su na funkcije 2011. godine, što prema Antonijeviću nije bilo najsrećnije rešenje za postupak koji je od starta bio pogrešan.
"Konkretno mislim na reizbor sudija, i netemeljnost u tom postupku. Bez obzira što je tako nešto bilo predviđeno strategijom i brojnim dokumentima, sam reizbor je doveo do toga da se prekrše određena prava, i propuštena je prilika da se na adekvatan način pravosuđe pročisti od onih koji su kršili ljudska prava i od onih koji su bili umešani u određene afere. Situacija koju imamo danas je da su sve sudije vraćene bez obzira da li je kod njih došlo do greške", kaže Antonijević.
Dragana Boljević smatra i da je nešto dobro proisteklo iz reforme sudstva 2009. godine.
"Ta prethodna akcija, koja zapravo nema veze sa reformom, ipak je stavila naglasak na to da se mora više voditi računa o vremenskoj dostupnosti pravde. Koliko god da je komplikovano suditi, mora se uložiti poseban napor da se sudi brzo. To je jedna pozitivna stvar, a druga je da je uveden registar za prodate nepokretnosti koji je učinio da se mnogo manje više puta prodaju iste nekretnine. Takođe, više se vodi računa o disciplinskoj odgovornosti sudija, i ako pogledate sajt Visokog saveta sudstva, videćete da jedan broj sudija biva razrešen u disciplisnkom postupku, jer se insistira na disciplini", objašnjava Boljevićeva.
Antonijević se slaže da je reforma imala svojih svetlih momenata.
"Činjenica je da su postupci ubrzani, da su krivične sankcije povećane i da su izricane na drugačiji način nego ranije. Nema više toliko olakšavajućih okolnosti, toliki broj presuda ispod zakonskog minimuma, smanjen je i broj zastarelosti, ali je to daleko od idealnog pravosuđa kojem težimo. S druge strane, brzina koja je bespotrebno korišćena tokom reizbora sudija dovela je do toga da se izuzetno jaka kampanja vodi protiv reforme, i da svi pozitivni padnu u senku", smatra Antonijević.
Srbija je usvojila Nacionalni plan reforme pravosuđa za period od 2013. do 2018. kao i Akcioni plan za sprovođenje Strategije. Međutim, Mirjana Tomić Jovanović iz Advokatske komore Vojvodine smatra da taj Nacionalni plan neće doneti ništa dobro.
"Pošto se plan naslanja na prethodnu reformu pravosuđa, vidim iste probleme. Tu nema ničeg novog, nikakav diskontinuitet od 90-tih godina, i nismo se odvojili od onog sistema koji je bio jednopartijski, ideološki i socijalistički", navodi Tomić Jovanović.
Predsednica Društva sudija Srbije Dragana Boljević kaže da svaka vlast reformama ne pristupa sistematski i temeljito.
"Ono što nije dobra stvar u ovom sistemu je što se ponavlja ista greška kao i u prethodnom, a to je da se hoće uraditi mnogo i odmah, bez odgovarajućih analiza. A kad analiza i postoji, kao što je sada urađena analiza Svetske banke, onda postoji trend da se ta analiza uzima zdravo za gotovo, kao da je Sveto pismo, i kao da je sve tačno što je u njoj navedeno. Iako manjkava, i dalje je sveobuhvatna, i takva analiza je nedostajala u trenutku kad je prethodna vlast pokušavala da napravi reformske poteze, a nedostajala je i kad je ova vlast pravila Nacionalnu strategiju za reformu pravosuđa. Ono što ova vlast još greši je da pokušava da menja pravosuđe odmah i u potpunosti. To je zajednička greška sa prethodnom vlasti, samo se nadamo da će ova trenutna to možda i da popravi", smatra Boljevićeva.
Više o reformi pravosuđa možete poslušati u okviru kompletne emisije iz serijala "Sigurnost za budućnost" koja se emituje na Radiju 021 četvrtkom u 16, a reprizno nedeljom u 9h.
Ovaj tekst proizveden je uz podršku Evropske unije u okviru programa "Jačanje medijske slobode u Srbiji" kojim rukovodi Delegcija EU u Srbiji, a implementira EPTISA Servicios de Ingenieria. Sadržaj ovog teksta i stavovi izneti u njemu su isključiva odgovornost Radija 021 i ni na koji način ne odražavaju stavove i mišljenja Evropske unije. (Jelena Radić)
