Izvor: B92, 01.Okt.2013, 00:25 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Himna, garda i jesenje zasedanje
Beograd -- U Skupštini Srbije počelo je jesenje zasedanje parlamenta intoniranjem himne "Bože pravde", a ispred Doma Narodne skupštine postrojena je Garda Vojske Srbije.
Sednica je završena oko 18.30, i biće nastavljena sutra u 10 sati, raspravom o Zakonu o legalizaciji.
Na početku zasedanja, državnu himnu izveo je hor Fakulteta muzičke umetnosti "Kolegijum musikum" (Collegium musicum), nakon čega su parlamentarci započeli rad.
Na početku radnog dana, >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << poslanici su najpre postavljali pitanja, kao i svakog utorka i četvrtka, a potom su prešli na debatu o novim zakonskim rešenjima iz oblasti legalizacije, koja predviđaju mogućnost plaćanja legalizacije na rate do 20 godina.
Poslanici LDP-a zatražili su od Vlade Srbije da kaže zašto je budžetski deficit toliko veliki, da li će biti rebalansa i kako će se u to uklopiti najavljenje reforme, a demokrate pitaju kada će prestati sa zaduženjem države i gde je otišao novac od dosadašnjeg zaduženja.
Poslanik LDP Bojan Đurić upitao je, u Skupštini Srbije, kako je moguće da je vlada, koja je početkom jula donela rebalans budžeta, uspela da napravi takvu pogrešnu procenu, budući da će, kako tvrdi, deficit do kraja godine biti veći za oko 300 miliona evra.
"To tvrdim, jer je u avgustu deficit bio neverovatnih 260 miliona evra”, rekao je Đurić. Prema njegovim rečima, prihodi su mnogo manji, rashodi nešto veći i Srbija nema šanse da deficit sveda na oko 180 milijardi dinara, koliko je predviđeno rebalansom budžeta.
On je upitao da li vlada planira da o uštedama i reformama koje namerava da sprovede razgovara u parlamentu, ili će da “koristi MMF kao strašilo u tom poslu”.
"Slušamo organizovane pokušaje da se pitanje reformi, na primer PIO, prebaci na MMF kako bi se postojeća vlada, a u tome posebno prednjači Ivica Dačić, oslobodila svake odgovornosti”, naveo je Đurić.
Poslanici DS su tražili informacije o zaduženju zemlje, kao i o tome gde je novac od kredita otišao, jer smatraju da nije korišćen za investicije.
“Srbija se kao omađijana zadužuje u poslednje vreme, javni dug je 21,5 milijardi evra, a kada je ova vlada preuzela rukovođenje zemljom dug je bo 15,5 milijardi evra”, rekao je zamenik šefa poslanika DS Janko Veselinović.
Kako je rekao, to možda ne bi bilo dramatično da u prvih šest meseci nije samo 294 miliona evra otišlo u investicije, što znači da je novac potrošen “za skupu državu i novo stranačko zapošljavanje”.
“Pitam predsednika vlade, prvog potpredsednika i ministra finansija šta će učiniti da se zaduženje smanji i da se prestane sa ovakvim zaduživanjem i uvođenje zemlje u dužničko ropstvo. Predsednik vlade i prvi potpredsednik ne mogu da ne odu u neku zemlju, a da se ne vrate sa novim dugovima”, rekao je Veselinović.
On je zatražio i da se na uvid omoguće ugovori koji su potpisani sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima za projekte u poljoprivredi u Vojvodini i ocenio da će zemlja “otići na doboš po niskoj ceni”.
Legalizaca na dnevnom redu
Na dnevnom redu Skupštine Srbije je novi zakon o legalizaciji i odnosi se na bespravne objekte izgrađene do 11. septembra 2009. godine, za koje je zahtev za legalizaciju podnet do 11. marta 2010. godine.
U tom roku su podneti zahtevi za legalizaciju oko 700.000 objekata, a prema podacima Republičkog geodetskog zavoda, u Srbiji ima ukupno oko 1,3 miliona objekata neupisanih u katastar.
Predlogom novog zakona je predviđena obimnija projektna dokumentacija i vlasnici objekata će imati veće troškove.
Ranije govoreći o predlogu Zakona o legalizaciji objekata, član Odbora Građevinske komore u osnivanju Goran Rodić izjavio je da bi na osnovu novog Zakona vlasnici bespravno sagrađenih objekata trajno mogli da reše pitanje njihovog statusa.
Rodić dodaje da u Srbiji ima oko milion i trista hiljada objekata koji nisu upisani u katastar, da bi ti objekti mogli da imaju ukupan kreditni potencijal vredan između pet i šest milijardi evra.
Na dnevnom redu su i predlozi zakona o posredovanju u prometu i zakupu nepokretnosti i o izvozu i uvozu robe dvostruke namene, izmene zakona o elektronskoj trgovini i o zaštiti konkurencije, kao i potvrđivanje više međudržavnih sporazuma.
Predloženo je da Skupština na toj sednici razmotri i predloge odluka o izboru predsednika Vrhovnog kasacionog suda, Upravnog suda, Privrednog apelacionog suda, Višeg prekršajnog suda, kao i predsednike apelacionih sudova u Beogradu, Nišu i Kragujevcu.
Polemika DS i SNS o izboru gradonačelnika
Demokratska stranka negodovala je zato što njeni predlozi zakona koji, između ostalog, predviđaju direktan izbor gradonačelnika, nisu uvršteni u dnevni red Skupštine Srbije, dok naprednjaci odgovaraju da nema razloga za takve napade demokrata na SNS i da se o tome ne može razgovarati "po hitnom postupku".
Poslanici DS zatražili su da se na dnevni red po hitnom postupku uvrste predlozi zakona o lokalnoj samoupravi, o glavnom gradu i o lokalnim izborima, kojima se između ostalog, traži da građani direktno biraju gradonačelnika, kao i da se odbornici biraju po većinskom i mešovitom sistemu, što nije dobilo potrebnu podršku u parlamentu.
Poslanica SNS Marija Obradović rekla je novinarima u Skupštini Srbije da nema razloga za napade demokrata na SNS zbog odbijanja da se ti predlozi uvrste na sednicu i podsetila da su ti zakoni izmenjeni upravo 2007. godine zbog interesa lidera DS Dragana Đilasa, koji se trenutno nalazi u tehničkom mandatu na mestu gradonačelnika Beograda pošto je smenjen u Skupštini grada Beograda.
“DS je upravo ocenila da nije u redu što po hitnom postupku nisu na dnevni red uvršteni zakoni koji bi im, kako veruju, omogućili pobedu Dragana Đilasa na izborima u Beogradu. Ti zakoni su promenjeni 2007. godine upravo po hitnom postupku kako je tada odgovaralo interesima Đilasa”, rekla je Obradović.
Ona je dodala da bi o tome trebalo razgovarati, ali ne po hitnom postupku i upitala zašto bi trebalo izmeniti uslove baš sada, kada se govori o izborima u Beogradu.
“O tome bi trebalo razgovarati sa lokalnim samoupravama, sa predsednicma opština, gradonačelnicima, a ne samo sa Draganom Đilasom i to po hitnom postupku”, rekla je poslanica SNS.
Demokrate, kako je rekao šef poslanika DS Borislav Stefanović, traže da građani u konkretnom slučaju Beograda biraju direktno imenom i prezimenom gradonačelnika.
“Jedna od zamerki bila je - zašto to radite u izbornoj godini. Smatramo da bi ovaj predlog trebalo da se usvoji što pre i tražimo podršku poslaničkih grupa. Tražimo da svi u ovoj zemlji razumeju da to kada su izbori zna samo Aleksandar Vučić, a pošto on neće jasno da se izjasni, mi tražimo kao narodno predstavništvo da se izjasnimo o tome da li hoćete da jednog od vaših kandidata za gradonačelnika građani biraju direktno ili ne”, rekao je Stefanović.
On smatra da bi taj sistem izbora doneo nov kvalitet građanima i da bi bilo jasno ko je nosilac odgovornosti.
