Izvor: Blic, 16.Apr.2012, 22:30 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Himalajski glečeri dobijaju na masi
Nekoliko glečera na planinskom vencu Karakoram, deo Himalaja, suprotstavljaju se globalnom trendu otopljavanja i – dobijaju na masi, saopštili su francuski istraživači, nakon proučavanja satelitskih podataka.
Razlog tome je nepoznat, jer glečeri u drugim delovima Himalaja gube masu, što je globalni trend, preneo je BBC.
Region Karakorama, površine 5.615 kvadratnih kilometara, je slabo proučavan zbog svoje izolovanosti, iako je glavni izvor vode za više od >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << milijardu ljudi. Na Himalajima se nalazi najveće ledeno telo na našoj planeti, izuzev polarnih kapa, koje se izliva u velike svetske reke, poput Ganga i Bramaputre, od kojih zavise mnogi stanovnici regiona.
Himalajski glečeri i globalno otopljavanje tema su mnogih naučnih debata još od 2007. godine, kada se u izveštanju Međuvladinog panela o klimatskim promenama (IPCC) našla, iako pogrešna, tvrdnja da bi led iz većine delova ovog regiona mogao nestati do 2035.
Iako se često tretira kao deo Himalaja, Karakoram je tehnički zaseban deo, u kojem se nalazi drugi najviši vrh na svetu – K2. Dobar deo ovog regiona je nepristupačan, što otežava njegovo proučavanje.
Naučnici Nacionalnog centra za naučna istraživanja i Univerziteta Grenobl otkrili su da je između 1999. i 2008. masa glečera beznačajno narasla, iako su uočene velike varijacije između pojedinih glečera.
Ne zna se šta je uzrok ovom dobijanju mase, ali je poznato da klimatske promene mogu uzrokovati više padavina u hladnim regionima što, ako je dovoljno hladno, dodaje postojećem ledu na masi.
-Trenutno verujemo da bi uzrok tome mogla da bude veoma specifična regionalna klima, jer meteorološka merenja pokazuju povećanje zimskim padavina, ali to je samo nagađanje – izjavila je vođa istraživanja Žuli Gardel.
Gubitak mase
Jasno je, međutim, da je ovaj trend u suprotnosti sa drugim delovima šireg regiona Himalaji-Hindu Kuš, u kojem živi oko 210 miliona ljudi i gde su glečeri zaliha sveže vode za oko 1,3 milijardi stanovnika u rečnim dolinama.
Krajem prošle godine, Međunarodni centar za integrisani razvoj planina (ICIMOD) objavio je podatke koji pokazuju da se na 10 glečera, koji se stalno proučavaju, stopa gubitka leda udvostručila od ’80-tih godina. S druge strane, podaci iz ovog regiona su veoma škrti, jer je tu reč o svega 10 proučavanih glečera, od njih više od 54.000.
Merenja satelita GRACE takođe pokazuju neto gubitak mase širom čitavog tog regiona.
Povezane vesti: Astronauti i naučnici: NASA nije u pravu oko klimatskih promena Zbog klimatskih promena svetu prete sve veće nepogode, ugroženi Mumbaj, Majami, Šangaj.... Moguće zagrevanje Zemlje do tri stepena do 2050. Topljenje lednika na Grenlandu i Antarktiku donosi novi potop Ekolozi: Hidroelektrane će ubiti Ibar
