Izvor: Politika, 10.Sep.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Hej, Džo
Savršeno je nevažno šta je Nole uradio prošle noći u Njujorku. Dečko je pokazao da je i to moguće: i ako izgubi u finalu od apsolutiste Federera, u Beogradu će ga proglasiti za kralja. Da se budući broj jedan svetskog tenisa kandidovao za prestolonaslednika, odavno je primetio stari teniski mudrac Džon Mekinro, jedna od ikona američkog sporta. Doduše, zbog neformalnog ponašanja na teniskim terenima, za Džona se ponekad sumnjalo da je iz ovih krajeva, a tek kasnije se pokazalo da je >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << poreklom Irac.
Posle dobijenog polufinala protiv Davida Ferera, Nole je preko ozvučenja pozvao Mekinroa, koji je sedeo na tribinama:
– Hej, Džo, hoćemo li na jednu partiju?
Slično je učinio kada je, primajući trofej u Portugalu, od slavnog Euzebija, otrčao po dres srpske fudbalske reprezentacije i dao ga jednom od najvećih fudbalera svih vremena. Zlatni dečko svetskog sporta koji će uskoro vredeti kao celokupni srpski izvoz, tražio je – autogram.
Optimizam, šarm i duhovitost koje širi Đoković, zajedno sa Jelenom i Anom, razoružavaju publiku, medije, čak i moćne diplomatske i političke krugove širom sveta, koji su s pažnjom počeli da prate srpsku tenisku ekspanziju, ne tražeći da povodom toga zaseda Savet bezbednosti. Mlada trojka ruši stereotipe o Srbima i predstavlja ih kao nove sportske junake i idole koji se ponose svojom zemljom i uzdižu visoko tri prsta, bez ikakvog kompleksa i straha da će im uvesti sankcije i izbaciti ih sa ATP liste.
Kad Nole progovori na srpskom, da ga ceo svet razume, niko u tom patriotskom performansu ne čuje ratničke bubnjeve, niti mu se priviđaju skrivene teritorijalne pretenzije prema susedima. Ne računajući, naravno, Federerov suverenitet i teritorijalni integritet na mestu broj jedan.
Kada Noletova familija u loži centralnog terena Flešing Medoua formira srpsku enklavu usred Njujorka, odevena u boje nacionalne zastave, prvi red belo, drugi plavo, treći crveno, niko od američkih komentatora ne pomišlja da novoformiranu pokrajinu SAO Đoković proglasi za neprijateljsku teritoriju, niti da tamo pošalje mirovne snage.
Kada Nole uzme durbin i, uz podršku Jelene Janković, proceni da je Srbija nešto veća od teniske akademije Nika Boletijerija, o Floridi da i ne govorim, zvanični teniski Beograd neće biti optužen da crta granice velike Srbije na liniji Karlobag – Karlovac – Majami.
Na romantično srbovanje mladih srpskih teniskih zvezda u epicentru Amerike, osvrnuo se "Njujork tajms", opisujući Jelenin smeh i radost u igri tokom celog turnira, čak i u trenucima odlučujućih poena protiv Vilijamsove.
List naročito ističe Jelenine iskrene čestitke američkoj protivnici posle poraza.
Nole je takođe poznat kao igrač koji često aplaudira protivniku tokom igre, a čak i kada mu spiker u Montrealu izda putovnicu, proglašavajući ga Hrvatom, on nonšalantno odgovori da je to ionako jedno te isto, izazivajući respekt zagrebačkih kolega koji su priznali da bi bilo koji hrvatski sportista, posle slične izjave, aklamacijom postao nacionalni izdajnik.
Nole je, jednostavno, dobar i vaspitan dečak koji nema kompleks da zabode srpsku zastavu, sa grbom SAO Đoković, u srce Amerike. A da onda, kao kralj, pozove Mekinroa u zvaničnu audijenciju. Biće pozvan i Boba Živojinović, ali s molbom da na prijemu ne jede sendvič.
[objavljeno: 10/09/2007]
