Izvor: Večernje novosti, 30.Apr.2015, 16:22   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Harmonika je kao čovek

Veštim rukama i izuzetnim sluhom, Saša Stanojević (35) iz Mionice harmonike "vraća iz mrtvih". Bez obzira na to kakav je kvar u pitanju, i da li stižu iz Srbije ili belog sveta, instrumentima ponovo daruje zvuk i melodičnost. Njegovo umeće prepoznali su renomirani proizvođači, zvali ga čak da se s porodicom preseli u Italiju, ali je ostao u Srbiji i priprema se da napravi svoju harmoniku koja će, kaže, biti bolja od mnogih koje postoje! Za desetak godina, koliko se ovim zanatom bavi, >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << popravio je više od 2.000 harmonika, dugmetara i klavirskih, onih koje sviraju narodnu, klasičnu, ali i varijete muziku, svih na svetu poznatih proizvođača. Na njegovom radnom stolu bivaju "dalape", "sonole", "guerini", "setimo soprani", "balone burini", "piđini"... - Kad bi mogla da govori, svaka harmonika koja je prošla kroz moje ruke sigurno bi ispričala sijaset srećnih, ali i tužnih životnih priča u kojima su, svojim zvukom, uveseljavale i pružale utehu - kaže Saša Stanojević. - Kad ostanu bez tonova, otkaže im mehanika, ili pukne meh, deluju kao da i same preživljavaju trenutke u kojima su svirale u zadimljenim kafanama, pod šatrama, na veseljima. NEMA TAJNI - Harmoniku sviram od malih nogu, prvo sam učio kod Ace Krnjevca, potom Jovice Đorđevića - kaže Saša. - Često sam "čačkao" po harmonici, uočavao nedostatke u konstrukciji. Vremenom, interesovanje se pretočilo u zanat, tako da danas harmonika za mene nema tajni. Za popravku harmonike pored znanja i apsolutnog sluha potrebni su strpljenje, ali i ljubav prema instrumentu i muzici. Osmislio sam mnoga rešenja kojima su poboljšani zvuk i melodičnost, a konstruisao sam i uređaj za bežično ozvučavanje harmonika. Svaki od oko 3.000 delova, koliko ima harmonika, Saša Stanojević poznaje u dušu. Popravljao je, veli, mnogo skupih instrumenata, vrednih i 20.000 evra, na kojima sviraju virtuozi klasične muzike, ali i harmoniku "dalape", proizvedenu 1935. godine, koju mu je na servis iz Čikaga poslao Mića Radovanović. Neretko, Saša je i dežurni majstor za popravku harmonika na prestižnim takmičenjima u Srbiji i okruženju. - Harmonika je kao čovek, svaka je različita - kaže Saša. - Dešavalo se da servisiram dva instrumenta istog modela i proizvođača, serijski broj jedan do drugog, a ne sviraju ni približno slično. Zato je sluh presudan, od njega zavisi hoće li harmonika posle servisa biti dobro naštimovana. Popravljao je Stanojević instrumente mnogim poznatim majstorima na ovom instrumentu - njegovom učitelju harmonike Aci Krnjevcu, te Jovici Đorđeviću, Siniši Tufegdžiću, Milanu Jabučancu, Aci Brajiću, Dejanu Kostiću, Milanu Dimiću, Aci Nikoliću Čegaru... - Bilo je i onih koji su tražili da specijalno za njih napravim harmoniku - kaže Saša. - To je veliki izazov, ali se spremam na taj podvig. Tehnički, izvodljivo je napraviti harmoniku. Uz delove koje već proizvode fabrike ovih instrumenata, potrebno je naći staro, dobro osušeno drvo javora, lipe, a za pojedine delove i oraha, bukve. Takvu harmoniku, koja bi bila mnogo kvalitetnija i zvučala neuporedivo bolje od fabričkih, mogao bih da napravim za godinu dana. Sarađuje, veli, sa italijanskom kompanijom "Setimo Soprani", koja se ubraja među najbolje proizvođače harmonika na svetu. Nedavno je odbio primamljivu ponudu za posao firme "Balone Burini", da se s porodicom preseli u Italiju. Za "Balone Burini" pre toga je konstruisao harmoniku dugmetaru "balkano", izuzetnih karakteristika i zvuka, koja može da odsvira i najkomplikovanije kompozicije klasične i narodne muzike. - Pojedini delovi za harmoniku "balkano", koje sam napravio u svojoj radionici u Mionici, predstavljaju svojevrsnu tajnu, zato ona zvuči drugačije od svih ostalih modela - kaže naš sagovornik. - Do sada je proizvedeno tridesetak ovih harmonika, uglavnom za muzičare sa prostora Balkana, ali su mnoge prodate i u Americi...

Nastavak na Večernje novosti...