Izvor: Politika, 03.Apr.2008, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Haradinaj na slobodi, pravda u pritvoru
Sudsko veće presudilo da bivši komandant OVK i njegov potčinjeni Idriz Baljaj nisu krivi ni po jednoj od 37 tačaka optužnice, dok je Lahim Brahimaj osuđen na šest godina zatvora
Sudsko veće Haškog tribunala oslobodilo je juče Ramuša Haradinaja, bivšeg premijera Kosova i jednog od vođa Oslobodilačke vojske Kosova (OVK), i njegovog potčinjenog Idriza Baljaja, optužbi za zločine protiv čovečnosti i kršenje zakona i običaja ratovanja na Kosovu 1998. godine. >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika <<
Sudsko veće je ocenilo da Haradinaj i Baljaj nisu krivi ni po jednoj tački optužnice za progone na političkoj, verskoj i rasnoj osnovi, uništavanje imovine, okrutno postupanje, silovanja i ubistva. Njih dvojica će biti pušteni na slobodu čim budu bile završene sve procedure predviđene statutom Tribunala u Hagu.
Tribunal za ratne zločine u Hagu osudio je trećeg optuženog u ovom predmetu Lahima Brahimaja na kaznu zatvora od šest godina, s tim što će on na robiji provesti još 1109 dana, koliko mu je ostalo posle uračunavanja dosadašnjeg pritvora u Hagu. Brahimaj je proglašen krivim po dve tačke koje mu na teret stavljaju mučenje i okrutno postupanje prema dvojici zatvorenika koje je optuživao da podržavaju srpske vlasti. Sudsko veće je prilikom određivanja kazne uzelo olakšavajuću okolnost Brahimajevo „porodično stanje i to što se on dobrovoljno predao Tribunalu”.
Izricanje presude Haradinaju propraćeno je aplauzom i povicima velikog broja prijatelja optuženih koji su bili ispunili galeriju za posmatrače Haškog tribunala. Dok Haradinaj nije ni na koji način reagovao tokom izricanja ove oslobađajuće presude, predsedavajući tročlanog sudskog veća Alfons Ori opomenuo je publiku da ne ometa rad Tribunala.
Sudsko veće Haškog tribunala je, pre izricanja presude, navelo da su proces obeležili problemi sa svedocima koji su odbijali da se pojavljuju na suđenju. Sudsko veće je steklo utisak da se proces odvijao u atmosferi u kojoj se svedoci ne osećaju sigurno, zbog, između ostalog, nestabilne situacije na Kosmetu koja je nepovoljno uticala na one koji su želeli da svedoče protiv Haradinaja. Zbog toga je veće, kako je kazao sudija Ori, pokrenulo procese protiv svih onih koji su počinili krivično delo nepoštovanja suda.
Obrazlažući šta je sud utvrdio u pogledu opštih obeležja ratnih zločina i zločina protiv čovečnosti u ovom slučaju, predsedavajući sudskog veća Ori naznačio je da je sudsko veće zaključilo da tužilac nije dokazao da su optuženi počinili zločine protiv čovečnosti, budući da su zlostavljanje, prisilno premeštanje i ubistva Srba, Roma i Albanaca bili usmereni na pojedince, a ne na čitave grupe civila. Sudsko veće je, kako je kazao Ori, utvrdilo da su ratni sukobi na Kosovu trajali od 22. aprila 1998, kada je počelo granatiranje u Dečanima i kada se OVK kao oružana formacija sukobila sa srpskim snagama bezbednosti, pa nadalje. Ori je kazao da se veće uverilo da se OVK tada „mogla smatrati oružanom formacijom koja se može sukobiti sa srpskim snagama, jer su već prikupili dobrovoljce, kontrolisali su puteve dotoka naoružanja, koristeći istovremeno gerilski način borbe”. Ori je dodao i da su se sistematski napadi Haradinaja i njegove grupe OVK dešavali na područjima Dečana, Peći, Đakovice, Istoka i Kline protiv Srba civila i civila koji nisu podržavali OVK.
Međutim, Ori je kazao da izvedeni dokazi nisu mogli da potvrde argumentaciju tužilaštva da su napadi izvođeni sistematski na civilno stanovništvo, već da su bili usmereni na odabrane ljude lojalne tadašnjim vlastima. Veće je utvrdilo da su ljudi napuštali svoje domove, jer su strahovali od napada OVK, zbog čega nije izveden zaključak o proterivanju civilnog stanovništva. Povrh svega, veće je konstatovalo i da su Albanci napuštali svoje domove i da ubijanja i izmeštanja civila srpske nacionalnosti i onih koji nisu podržavali OVK nisu bila učestala.
Sudsko veće je zaključilo da su „veliki broj zločina iz optužnice” – uključujući okrutni tretman, mučenje, silovanje i ubistva – počinili vojnici OVK, naročito u zarobljeničkom logoru u Jablanici. Sudija Frank Hupfel je, međutim, izdvojio mišljenje od drugih članova veća (predsedavajućeg sudije Orija i sudije Ole Bjorn Stolea), jer u izdvojenom mišljenju je naznačio da smatra da je bilo dovoljno dokaza da je drugooptuženi Baljaj odgovoran za smrt majke i dve kćeri koje je, po svedočenju njihovog brata, on odveo.
Što se tiče zločina na Radonjićkom jezeru, u zoni koju je kontrolisao Haradinaj, gde su pronađena tela 30 žrtava, sudsko veće je utvrdilo da se pripadnicima OVK može pripisati samo sedam od 30 likvidacija. Među žrtvama za koje je odgovorna OVK su navedene i majka i dve sestre jednog od svedoka. Iz presude, međutim, proizlazi da, iako je OVK odgovorna za te zločine, krivica Haradinaja nije dokazana „izvan razumne sumnje”. Veće je naglasilo da su dokazi neprecizni, nedorečeni ili uopšte ne postoje, iako su sve žrtve bile poslednji put viđene na tri različite lokacije koje su u tom trenutku bile pod kontrolom OVK. Potpuno nejasno, sudsko veće je utvrdilo da Radonjić jezero, gde su pronađene žrtve, nije bilo „potpuno pod kontrolom OVK”.
Ori je naglasio da su jedino poznate okolnosti pod kojima je nastradala jedna od 30 žrtava – Sanija Balaj. Nju je uhapsio OVK, zatim je prebačena do štaba ove organizacije gde je ispitivana, njeno beživotno telo je pronađeno u jezeru, a forenzički dokazi pokazali su da je ubijena. Međutim, sudsko veće je uzelo u obzir okolnosti koje su ih dovele do zaključka da je Sanija Balaj posle oslobađanja navodno nosila veliku količinu novca za koju je znao pripadnik OVK (koga je sudsko veće oslovilo kao „vojnik OVK”). On je ubio Saniju Balaj, po oceni sudskog veća, zato što je ona nosila novac, a ne po nalogu štaba OVK na čijem se čelu nalazio upravo Ramuš Haradinaj.
Proces je trajao 113 sudskih dana, a u završnoj reči krajem januara tužioci su zatražili da Haradinaju, Baljaju i Brahimiju bude izrečena kazna od po 25 godina zatvora. Odbrana Haradinaja koju je predvodio advokatski tim na čijem se čelu nalazio britanski advokat Ben Emerson, inače zaposlen u istoj firmi („Matriks Čejmbers”) kao i supruga bivšeg britanskog premijera Tonija Blera Šer, nasuprot tome, tražila je da optuženi budu oslobođeni zato što njihova krivica nije dokazana. Ovaj advokatski tim je, prethodno, uveren u tvrdnji da tužilaštvo nije uspelo da dokaže optužnicu, odlučio da ne pozove nijednog svedoka odbrane, što je bio događaj kakav nije zabeležen u dosadašnjem radu Haškog tribunala.
Haradinaju, Baljaju i Brahimaju suđeno je po optužnici koja im je u 37 tačaka na teret stavljala višestruko ubistvo, progon, deportaciju, protivpravno zatvaranje, nehumana dela, okrutno postupanje, mučenje, otmice, zlostavljanje i silovanje civila u okolini Dečana između aprila i novembra 1998.
U to vreme, Haradinaj je bio vođa OVK u okolini Dečana, Baljaj je komandovao specijalnom jedinicom „Crni orlovi”, a Brahimaj je zapovedao pritvorom za zarobljenike OVK. Suđenje Haradinaju i kooptuženima je počelo 5. marta prošle godine.
Haradinaj se dobrovoljno predao Tribunalu 9. marta 2005. neposredno pošto je podneo ostavku kao premijer Kosova. Istog dana u Hag su iz Prištine prebačeni i Baljaj i Brahimaj.
Dušan Telesković
--------------------------------------------------------
Haradinaj danas u Prištini
Haradinajeva supruga Anita izjavila da će se njen muž već danas vratiti u Prištinu. „Ovo je srećan i značajan dan za Kosovo. Dočekaćemo Ramuša u nezavisnoj zemlji”, rekla je ona za televiziju RTK, direktno iz Haga. Daut Haradinaj izjavio da je njegov brat „izvojevao još jednu veliku pobedu za Kosovo”.
--------------------------------------------------------------------
Tadić: Oslobađajuća presuda nepravedna
Pre izricanja presude Haradinaju i dvojici saoptuženih, predsednik Srbije Boris Tadić izjavio je da bi oslobađajuća odluka za jednog od komandanata OVK bila velika nepravda i unižavanje kredibiliteta međunarodnog Suda za ratne zločine. „Ako bi došlo do ovakve odluke, ona ne bi bila zadovoljenje pravde i ne bi ohrabrila Srbe i druge nealbance da će u budućnosti imati miran i bezbedan život na Kosovu”, navodi se u Tadićevoj izjavi za javnost.
On je ocenio da je „čoveku koga optužnica tereti za teške zločine nad Srbima, Romima i Albancima na Kosovu 1998. godine mesto u zatvoru, a ne na slobodi”.
Tadić je naglasio da je od bivše tužiteljke Haškog tribunala Karle del Ponte dobio informacije da su svedoci u postupku protiv Haradinaja bili zastrašivani, čak i ubijani da ne bi svedočili o njegovim zločinima.
Beta
-------------------------------------------------------------------
Koštunica: Mračna odluka Tribunala
Predsednik Vlade Srbije Vojislav Koštunica ocenio je da mračna odluka Haškog tribunala da oslobodi Ramuša Haradinaja potpuno svedoči da se radi o sudu koji ne postoji da bi se izricala pravda. „Očigledno je da se radi o sudu koji je, pored ostalog, napravljen da se onima koji su počinili zločine, kao što je to Haradinaj, izda zvanično uverenje da su nevini”, izjavio je Koštunica Tanjugu.
Time je, pored Haradinajevih zločina nad Srbima na Kosovu i Metohiji, napravljen novi veliki zločin i to Srbija javno i nedvosmisleno saopštava. Haški tribunal se ovom odlukom ruga pravdi i ruga se nevinim žrtvama koje su stradale od ruke Haradinaja, rekao je Koštunica.
Tanjug
-----------------------------------------------------------------
Samardžić i Đelić: Katastrofalna i skandalozna presuda
Ministar za Kosovo i Metohiju Slobodan Samardžić ocenio je juče da je oslobađajuća presuda bivšem komandantu Oslobodilačke vojske Kosova Ramušu Haradinaju katastrofalna i da će imati brojne političke, moralne i pravne posledice.
„Imamo priliku da jednog ratnog zločinca imamo na Kosovu i Metohiji kao čoveka koji će nastaviti da se bavi politikom. To daje dodatno svetlo koje ćemo imati u državnom poslu oko očuvanja Kosova i Metohije kao dela Srbije”, rekao je Samardžić i dodao da je Haški tribunal ovom odlukom dolio ulje na vatru po pitanju Kosova.
Samardžić je ocenio da je odluka o oslobađanju „glogov kolac” u grudi Haškog tribunala i da dokazuje da nije ostvarena pravda.
Potpredsednik Vlade Srbije Božidar Đelić ocenio je da je juče crni dan za međunarodnu pravdu i da je odluka o oslobađanju skandalozna i zbog toga što je suđenje bilo praćeno pritiscima na svedoke i ubistvima. On je dodao da će oslobađanje Haradinaja biti veliki udarac za stabilnost u regionu i da će negativno uticati na proces pomirenja dva naroda.
Beta
-----------------------------------------------------------------
Nikolić: Haradinaj počeo da slavi pre pet dana
Zamenik predsednika Srpske radikalne stranke Tomislav Nikolić izjavio je danas da su međunarodno pravo i pravda pali na ispitu u Hagu i da se tek sada dokazuje da je bio potpuno u pravu kada je rekao da više nijedan Srbin ni pod kojim uslovima i ni na koji način ne sme da se nađe u Hagu.
Nikolić je kazao da je imao nagoveštaja iz izvora u Haškom tribunalu da je Haradinaj već pre pet dana počeo da slavi svoju oslobađajuću presudu. „Šta još preostaje da se kaže o Haškom tribunalu, o odnosu Evropske unije, Amerike, takozvane međunarodne zajednice prema Srbiji, srpskom narodu posebno”, zapitao je Nikolić. On se zapitao i „šta onda reći o optužnici protiv lidera SRS Vojislava Šešelja u kojoj su glavni svedoci optužbe ljudi osuđivani u Srbiji za terorističke akte”.
Tanjug
[objavljeno: 04/04/2008.]
.jpg)
