Izvor: Politika, 10.Sep.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Halštajnovu doktrinu u pomoć
Ponoviću po ko zna koji put, granice Srbije su nepovredive – to znaju svi koji se bave međunarodnim javnim pravom. Pitanje statusa Kosova i Metohije je odavno određeno. Ova pokrajina je sastavni deo Srbije i "pitanje statusa Kosova" ne postoji u međunarodnom pravu. Može se pregovarati samo o modalitetima suštinske autonomije, jer su to zahtevi Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN.
Pravni dokazi su neoborivi i na ovom mestu ću nabrojati samo neke od njih. Ko ne veruje neka proveri njihovu >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << sadržinu:
Povelja UN (član 2 stav 4), Mišljenje Badinterove arbitražne komisije, br. 3, od 11. januara 1992; niz rezolucija Saveta bezbednosti UN, i to naročito 757 (30. maj 1992), 777 (19. septembar 1992), 1160 (31. mart 1998), 1199 (23. septembar 1998), pa do najčuvenije 1244 (10. jun 1999); Pariski sporazum od 14. decembra 1995; Ugovor iz Bukurešta od 10. avgusta 1913; Završni protokol o razgraničenju sa Albanijom potpisan u Firenci 26. jula 1926. itd. Ovom spisku bih dodao još nešto u vezi ne toliko sa međunarodnim pravom, koliko s pravdom u međunarodnom pravu. To je "istorijska tapija" na Kosovo i Metohiju, koje je predstavljalo istorijski centar srednjovekovne srpske države i srpske kulture. Iz te "tapije", uostalom, proistekli su i svi pomenuti međunarodni instrumenti.
Jednostavno rečeno, Kosovo i Metohija se ne može izuzeti iz Srbije bez njene saglasnosti. A međunarodno javno pravo i Ustav Srbije zabranjuju tako nešto.
Izgleda, međutim, da snaga međunarodnog prava visokocivilizovanim državama ne znači ništa. SAD se spremaju da kada se ova runda "pregovora" formalno okonča 10. decembra, posle jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova od strane secesionističkih organa, priznaju tu novu državu. Smatraju da politički posmatrano, imaju pravo na to; da je to takozvana istorijska realnost, da su pretnje albanskih separatista velike i da oni mogu napraviti nemire, te se Kosovo mora priznati kao nova država. U tome prednjače SAD. Nisu blaže ni Velika Britanija i Francuska. Izgleda da ka ovakvom epilogu naginje i Nemačka i neke druge zemlje EU. Ali ima i onih zemalja koje se ovakvom stavu žestoko protive. Ne mislim samo na Rusiju i Kinu, nego i na nekoliko zemalja EU i na države u drugim delovima sveta.
Kakav bi odgovor Srbije trebalo da bude na unilateralno proglašenje nezavisnosti i priznanje Kosova od strane ovih država? Po mom mišljenju, jedino onakav kakav bi njima bio razumljiv. Ne treba se utrkivati u posetama ovim svetskim prestonicama – da im se objasne pravne činjenice koje one vrlo dobro znaju. Treba im reći istinu i predočiti da će Srbija preduzeti mnoge diplomatske korake da bi se zaštitila. Te države će ovo bolje razumeti, zato što su ih svojevremeno obilato u svojoj diplomatskoj praksi koristile. Naravno, ni SAD, ni bilo kojoj drugoj zemlji, niko ne može uskratiti pravo da priznaju koga hoće i šta hoće. Pa i Kosovo. Ali će jedan od naših prvih diplomatskih odgovora biti primena doktrine koju su i oni u istoriji primenjivali. Ta doktrina se naziva Halštajnova doktrina. Može se slobodno reći da je ona imala ključnu ulogu u inostranim poslovima SR Nemačke od 1955. do 1969. godine, te da je doprinela da je danas Nemačka jedinstvena.
Nazvana je po svom tvorcu, profesoru Valteru Halštajnu, bivšem ministru inostranih poslova Nemačke i prvom predsedniku Evropske komisije (1958–1967). Na osnovu ove doktrine, tadašnja vlada SR Nemačke (Zapadne), pošto je smatrala da ona zastupa interese i onih koji žive u "sovjetskoj zoni", to jest DR Nemačkoj (Istočnoj), izjavila je da će prekinuti diplomatske odnose sa "državama koje budu priznale vladu sovjetske zone". Doktrina je podržana Deklaracijom vlada SAD, Velike Britanije i Francuske iste godine kada je i proglašena. Prva zemlja na kojoj je ova doktrina primenjena bila je Jugoslavija. SR Nemačka je 1957. prekinula sa njom diplomatske odnose, a kasnije i sa nizom drugih država. Iako je SR Nemačka kasnije napustila ovu doktrinu, uspostavljajući diplomatske odnose, prvo sa Rumunijom (1967), a posle i sa Jugoslavijom (1969), pa čak i priznala DR Nemačku (1972), ova doktrina je svoje klice očigledno uspešno pustila. DR Nemačka više ne postoji, a Nemačka je jedinstvena država, članica EU.
Sličnu doktrinu i danas uspešno primenjuje NR Kina prema onima koji priznaju Tajvan kao državu. Kina je prekinula ili nije uspostavila diplomatske odnose sa zemljama koje priznaju Tajvan, virtuelnu državu u međunarodnom pravnom smislu. Siguran sam da će ovakvi diplomatski potezi NR Kine biti uspešni i da dolaze godine kada će Tajvan postati i de fakto teritorija NR Kine.
Tako bi trebalo da se ponaša i Srbija ako se slučajno desi da albanski secesionisti proglase nezavisnost, a da se neka država usudi da to prizna. Naravno, ova doktrina se može modifikovati. Pre svega, takva eventualna država nikada neće biti primljena u OUN jer će time države koje to urade prekršiti rezoluciju 1244 SB za koju su i same glasale. Potom, dokle god se Rusija bori za očuvanje načela međunarodnog prava, tzv. država Kosovo ne može biti primljena u UN. Znači, država će biti invalidna. Pravne konsekvence za ugovore koji će se potpisivati sa tom državom biće katastrofalne. Položaj takve zemlje u najboljem slučaju može biti kao položaj Tajvana.
Prema tome, proces pregovora o autonomiji Kosova i Metohije treba držati pod okriljem UN. Srbija mora da reaguje kao svaka suverena država, koja ima sva prava i dužnosti kao i druge države u međunarodnom poretku. Pa neka onda one zemlje koje se budu odlučile za priznanje ovakve eventualne države Kosovo biraju da li žele da imaju diplomatske odnose sa evropskom, demokratskom i civilizovanom zemljom, članicom UN, kao što je Srbija, ili sa jednom virtuelnom državom, pod upravom vojnih snaga NATO-a i Amerike, punom organizovanog kriminala i međunarodnog terorizma. Siguran sam da će se odlučiti za prvu opciju. Mislim da ovakva nacionalna politika vodi Srbiju u Evropu. Tako će i ugledni profesor Halštajn doprineti procesu integracije Srbije u Evropu, jer je on upravo čovek koji je imao vizije evropskog ujedinjenja.
Profesor Pravnog fakulteta
Univerziteta u Beogradu
[objavljeno: ]
