Izvor: Politika, 01.Dec.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Haljine sećanja i uspomena
RETROSPEKTIVNA IZLOŽBA
Monumentalna skulptura pauka, poznato delo francuske umetnice Luis Buržua koju je ona nazvala "Mama"(1999), postavljena je na obali Temze, ispred Tejt modern galerije u Londonu, kao upečatljiva najava velike retrospektivne izložbe jedne od najvećih živih umetnica današnjice. Luis Buržua je rođena 1911. godine u Parizu, živi u Njujorku, i dalje je aktivna, mada u London, na otvaranje svoje izložbe sredinom oktobra, nije mogla da dođe.
Bronzani pauk visok je >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << više od devet metara, prolaznici ga radoznalo zagledaju sa svih strana, a ova skulptura predstavlja najveći primerak u seriji skulptura pauka koje je Buržua ikada načinila. Posetioci Tejt modern galerije imali su priliku da vide grandioznog pauka u Turbina holu, u unutrašnjosti galerije kada je ona postavljena 2000. godine povodom svečanog otvaranja ovog zdanja.
"Pauk je oda mojoj majci. Ona mi je bila najbolji prijatelj. Moja porodica je imala privatnu radionicu za tkanje. Mama je tkala i bila vrlo pametna, baš kao i pauci. Kao i ove životinje, ona je uvek bila tu da pomogne i da nas štiti", izjavila je povodom nastanka ovog grandioznog dela Luis Buržua.
Retrospektiva Luis Buržua, predstavnice SAD na Bijenalu u Veneciji (1993) postavljena je u deset soba i sastoji se iz 200 radova koji sažimaju sedam decenija stvaralaštva ove umetnice, pokazujući i svu raznovrsnost od oko 40 materijala koje je koristila u svojim delima. Od prve do poslednje sobe izložba slavne umetnice predstavlja njene najranije crteže, slike i grafike, a onda nas hronološki vodi kroz njenu karijeru završavajući se najnovijim radovima u kojima je izrazita upotreba tkanina. Kroz izložbu nas je, zajedno sa novinarima britanskih medija, vodila kuratorka ove izložbe Frensis Moris, kustos međunarodne zbirke u Tejt modern galeriji.
Kontrolisani haos
Većina radova Luis Buržua motivisana je utiscima iz najranijeg detinjstva, ličnošću majke za koju su je vezivale čvrste emocije i koju je izgubila u 21. godini, kao i ličnošću oca često opisivanog kao tiranina u porodici, o čemu jasno govori jedno od najpoznatijih dela ove umetnice, instalacija "Destrukcija oca". Napuštanje Pariza 1938. godine i odlazak u Njujork kada se Luis Buržua udala za istoričara umetnosti Roberta Goldvotera, takođe ostavljaju dubok trag na njeno stvaralaštvo. U Njujorku je osetila dvostruku usamljenost: kao žena umetnica i kao strankinja. Tim povodom Luis Buržua je zabeležila:
"Imala sam utisak da je umetnička scena pripadala muškarcima i da sam upala u njihovo polje rada. Tako je moja umetnost nastajala, ali je bila nekako skrivena. I, ja sam se osećala mnogo udobnije".
Izložba Luis Buržua u njujorškom MOMA 1982. godine bila je prva retrospektiva žene umetnice!
U većini svojih radova Luis Buržua prikazuje kuću kao suštinski žensko mesto i kao glavno područje kroz koje ona istražuje ideje o ženskom identitetu. To se vidi u njenim najranijim crtežima i slikama iz serije Femme Maison, ali i kasnije u čuvenim objektima Ćelije. Odlazak iz Francuske i napuštnje porodice i dragih prijatelja jasno se reflektuju na seriju stojećih skulptura poznatijih kao Osobe (1949–1953). One su najpre sasvim krhke, bez postolja, a zatim vajane tako da stoje na čvršćoj podlozi. Istoričari umetnosti ovaj period rada Luis Buržua dovode u vezu sa stvaralaštvom slavnog Konstantina Brankušija, koga je upoznala 1950. godine. U poređenju sa Brankušijem, umetničkoj ruci Luis Buržua pripisuje se izrazitija fragilnost. Šezdesete godine obeležila je promena pre svega u izboru materijala, mekših nego u prethodnoj fazi, kao što su gips i lateks. U ovom periodu Luis Buržua proširuje svoja interesovanja prema fizičkim i metaforičkim svojstvima spirale govoreći da je "spirala pokušaj da kontrolišete haos. Ona ima dva pravca. Gde ćete smestiti sebe – na periferiju ili u vrtlog", pita umetnica.
Satiranje oca
Sredinom sedamdesetih godina nastaće jedna od njenih možda najuzbudljivijih instalacija "Destrukcija oca" koja je autobiografskog karaktera, a odnosi se na prikaz porodične večere u detinjstvu umetnice, pokornost majke prema ocu tiraninu i ozlojeđenost dece, koja ga, u mašti umetnice ščepaju, bacaju preko stola i satiru!
Čuvene Ćelije poklopiće se sa činjenicom da 80-ih godina 20. veka Luis Buržua počinje da radi u velikom, odvojenom ateljeu, u jednoj napuštenoj fabrici u Bruklinu, što joj dozvoljava i veću mogućnost eksperimentisanja. Ovi zatvoreni monumentalni objekti-instalacije istovremeno asociraju na izolovanost zatvorske ćelije, ali i na sobe koje se odnose na privatnost, prostor za razmišljanje poput monaških kelija. Nameštaj unutar njih je njen i svaki komad, zajedno sa nađenim stvarima, nosi jednu intimnu priču.
Poslednjih godina Luis Buržua pravi skulpture upotrebljavajući tkaninu, uglavnom od sopstvene odeće, koju čuva poslednjih 50 godina. Njene haljine tako postaju svojevrsni dnevnici sećanja i uspomena na ljude i mesta.
"Buržua je stvarala u dijalogu sa većinom najvažnijih avangardnih umetničkih pokreta 20. veka – od surealizma preko apstraktnog ekspresionizma do konceptualne umetnosti, ali je uvek ostajala jedinstvena, snažno inventivna i često ispred savremene prakse. Upotrebljavajući i moderne i tradicionalne tehnike, ona je uvek istraživala u širokom spektru stilova i materijala", kaže Frensis Moris.
Upitana jednom prilikom koji su to trenuci koji je navode na stvaranje, Luis Buržua je odgovorila:
"Radim samo onda kada osetim snažnu potrebu da nešto izrazim. U tom trenutku ne moram da budem sigurna šta je to tačno, ali znam da se u meni nešto kuva i da sam na pravom tragu. Ta potreba je veoma jaka. Podsvest će vam se javiti ako imate taj dar koji umetnici imaju. Ali samo rezultat će mi pokazati da li sam imala inspiraciju".
Izložba Luis Buržua u Tejt modern galeriji koja traje do 20. januara, organizovana je u saradnji sa Muzejom "Pompidu" u Parizu, gde bi trebalo da bude predstavljena sledeće godine.
[objavljeno: ]
