Izvor: Blic, 10.Jun.2013, 15:57   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Hajdin: Podsticati ljude da se bave naukom

Srpska akademija nauka i umetnosti (SANU) raspisala je pre mesec dana konkurs za dodelu nagrada za medicinu, matematiku i tehničke nauke. Nagrade bi trebalo, kazao je predsednik SANU Nikola Hajdin, da podstaknu razvoj tih oblasti i budu skroman, ali važan element razvoja društva.

Nikola Hajdin, predsednik SANU

-Te nagrade imaju višestruki značaj. Ako se dobro usmere, možemo nešto da učinimo. Ne treba očekivati da će one promeniti našu stvarnost, ali mogu da >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << budu element koji na skroman, ali važan način utiče na razvoj društva - rekao je Hajdin.

SANU je prošle godine dodelila nagradu za fiziku dr Milutinu Blagojeviću i nagradu za hemiju, biologiju i srodne nauke dr Igoru Paštiju, a imaju nameru da ustanove i nagrade za humanističke nauke.

- Ovim nagradama treba dati značaj. Ako možemo da pišemo svakog dana o (Novaku) Đokoviću, što uopšte nije loše, možemo da pišemo i o tim ljudima jer njihovi rezultati često, naročito iz grana koje nagrađujemo ovog puta, imaju praktičan značaj i mogu biti od interesa za običan svet - ocenio je Hajdin.

Teško do sponzora

On smatra da dodelom nagrada, koje se sastoje od povelje i novčanog iznosa od 10.000 evra, SANU podstiče ljude da se bave naukom, i tako ukupno podiže naučni i kulturni nivo naroda.

- Tehničke i inženjerske discipline imaju poseban značaj. Njih nagrađivati znači davati podsticaj onima koji hoće nauku da primene u životu i da preko toga poboljšaju standard ovoga naroda - istakao je on.

Kada je u pitanju nagrada za humanističke nauke, Hajdin kaže da je problem što nije lako naći sponzora.

- Tu bi sponzor trebalo da bude država, a država nema para u ovom trenutku. Drugo je što su humanističke nauke delikatne i dodela nagrada može da izazove i neprijatne polemike - objasnio je Hajdin, istakavši da je jedan od prioriteta SANU i briga za naučni podmladak.

Nauku treba učiniti razumljivom

On je kazao da je njegova ideja za neku bližu ili dalju budućnost da sve ovo podstakne i mlade ljude, i da u nauku ne gledaju kao na nešto daleko, što ne razumeju.

- Napraviti nauku razumljivom za mlad svet je vrlo važan zadatak - dodao je predsednik SANU, istakavši da u visokorazvijenim zemljama naučnici svetskog ranga i nobelovci često pišu za decu i narod, dok u Srbiji popularne literature nema mnogo.

- Želimo da odagnamo, ako je to moguće, strah od matematike kod male dece. Tome doprinose roditelji koji nisu to nikad naučili, pa onda smatraju da i njihovoj deci to ne treba - rekao je Hajdin.

Mladi žele bolji standard

Osvrnuvši se na odlazak mladih stručnjaka iz Srbije, predesdnik SANU je rekao da mladi gledaju kako da bolje žive i da, ako to ne mogu u svojoj zemlji, odlučuju da odu.

- Ja polazim od stvari koje se ovde javno mnogo ne spominju, jer nisu popularne niti politički niti društveno. Mladi gledaju da podignu svoj standard i ako im se za to pruži prilika negde drugde, nisu tolike patriote da bi ostali u Srbiji. To treba razumeti - rekao je Hajdin.

On je dodao da one koji su otišli iz zemlje treba "koristiti na razuman način, da pomognu razvoj svoje zemlje, da u saradnji sa onima koji su ostali unapredjuju našu nauku i praksu".

- To su krupni zadaci za koje je potrebno dosta znanja i dosta mašte. Ovde toga nema dovoljno - primetio je Hajdin.

Manjak novca utiče na rezultate rada

On je istakao da nauka u siromašnoj zemlji ne bi trebalo da bude siromašna.

- Činjenica je da bi veliki broj naših naučnika i profesora, direktora instituta po svetu, njihov uticaj ili uticaj bogatih ljudi u svetu, mogao bi da učini dosta za promociju nauke ovde - objasnio je Hajdin, istakavši da nije veliki problem da se ti ljudi založe, pa i u materijalno, ali da je veći problem što oni hoće, potpuno sa pravom, da znaju za šta se njihov novac upotrebljava.

Situacija u nauci u Srbiji se, prema Hajdinovim rečima, može poboljšati preraspodelom sredstava, ali se ne mogu činiti čuda ako se ukupno nema dovoljno para.

- Može se u izvesnom smislu preraspodelom učiniti da ne zamru one oblasti nauke koje se razvijaju, bilo da su u pitanju fundamntalne, bilo primenjene. Država jeste smogla neke pare za plate naučnim radnicima u institutima, ali za troškove koje oni imaju u istraživanjima sredstva su vrlo mala i ove godine će se još više smanjiti. To će uticati na rezultate rada - ocenio je Hajdin, naglasivši da država ne sme da dozvoli da propadnu grane značajne za razvoj zemlje.

Najčitanije SADA:

Nastavak na Blic...