Izvor: Večernje novosti, 19.Jan.2014, 23:49   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Hadži Ruvim: Duhovni vođa srpskih ustanika, prva žrtva dahija

POČETKOM 1804. godine dahije su odlučile da pobiju viđenije i po njih najopasnije Srbe u čuvenoj seči knezova, koja je bila neposredan povod za Prvi srpski ustanak. Ipak, prvi udar nije bio usmeren na knezove u čijim rukama je bila svetovna vlast i sila. Prva žrtva seče bio je duhovni knez Hadži Ruvim, arhimandrit manastira Bogovađe. Osmanski janičari su ovog duhovnika, umetnika, istoričara, svetskog putnika, poliglotu, prosvetitelja pogubili 29. januara na Kalemegdanu. - Iako je Hadži >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << Ruvim bio u senci vojskovođa, Turci su veoma dobro znali odakle dolazi prava opasnost. On je bio duhovni tvorac srpske revolucije i obnavljanja državnosti Srbije. Njegova pamet, pismenost, ugled u narodu i veze sa inostranstvom plašili su dahije više nego same puške i jatagani - kaže istoričar Borisav Čeliković. Po nekim izvorima Hadži Ruvim je na prevaru namamljen u Beograd 27. januara 1804, gde su ga dahije utamničile u kuli Nebojši. Po drugoj verziji, arhimandrit Bogovađe svesno se žrtvovao da bi sačuvao druge organizatore ustanka. Turci su ga progonili još otkad im je uhoda, izdajnik među kaluđerima, javio da se u januaru 1803. u Bogovađi tajno sastalo dvanaest srpskih knezova da napišu tužbu sultanu Selimu Trećem protiv dahijskih zlodela. Predanje kaže da su pismo napisali Hadži Ruvim i njegov prijatelj, učenik i saborac Hadži Đera, iguman manastira Voljavče. Po nekim svedočanstvima, okupljeni knezovi pred Hadži Ruvimom su položili zakletvu da će podići bunu protiv dahija. Kad se to pročulo, Hadži Ruvim je morao da napusti Bogovađu pred turskom poterom i sa namerom otišao je u Studenicu, carsku lavru Nemanjića. Odatle je, prema zapisima Vuka Karadžića, u proleće 1803. uputio 14 "knjiga" - poslanica Srbima da se spremaju za bunu protiv dahija. Iz Studenice ga je put odveo u manastire Ovčarsko-kablarske klisure, a zatim na Svetu Goru, sa koje se vraća u kasnu jesen 1803. uoči osvita "srpske revolucije". U to vreme dahije dolaze do pisma austrijskom majoru Pavlu Mitezeru u kome se govori o pripremama za ustanak i navodi da "u Srba ima dovoljno vojske" i moli se samo pomoć u municiji i oficirima. Kao autori pisma prvoosumnjičeni su knez Aleksa Nenadović i Petar Nikolajević Moler, bratanac Hadži Ruvima. Istoričari smatraju da je Hadži Ruvim to saznao i da bi spasao njihove glave svesno je žrtvovao svoju, odlazeći u Beograd, gde su ga dahije odmah utamničile.Pogubljen je 29. januara, posle strašnog mučenja. Stoički je trpeo dok su mu Turci usijanim kleštima kidali meso sa grudi. Zloglasni Aganlija bio je zadivljen i ponudio mu da pređe u islam i sačuva glavu. Hadži Ruvim je odbio i zatražio samo malo vremena da se pomoli. Posle četvrt sata ćutanja podigao je glavu i rekao: - Sad činite svoje... Sablja je fijuknula i završio se ovozemaljski život jednog od najvažnijih Srba tog vremena. Gotovo istovremeno stradao je njegov učenik i saradnik Hadži Đera, koji je posečen u svoj crkvi. Njihova pogubljenja bila su uvod u seču knezova, koja se pokazala kao katastrofalna greška dahija. Poziv Srbima "da se na oružje dižu, svaki svoje da pokaje stare" koji je zasejao Hadži Ruvim dao je, beleže istoričari, bujan plod i Srbija je vaskrsla, praktično ni iz čega. - Nije slučajno što je za prvo sedište ustaničke vlade, Praviteljstvujuščeg sovjeta, odabran manastir Voljavča, gde je Hadži Ruvim prvi put postao iguman, posle hodočašća u Svetu zemlju i Svetu Goru. Manastir je pod njegovom upravom postao prosvetni centar za mlade darovite ljude, koje on uči pismenosti, umetničkim drvorezačkim i kamenorezačkim veštinama, a naročito slikarsvu, koje je, između ostalog bilo veoma bitno i za crtanje mapa za vojne svrhe. Manastir Voljavča bio je poznat po monasima-obaveštajcima koji su prikupljali podatke pred ratove Austrije sa Turcima u kojima su Srbi masovno učestvovali kao dobrovoljci - kaže Čeliković. Sovjet je u Voljavči počeo da tu radi nacrte o uređenju vrhovne uprave, suda i ostalih institucija obnovljene Srbije, te projekte je okončao u manastiru Bogovađi, gde je za vreme uprave Hadži Ruvima stvorena jedna od prvih modernih srpskih biblioteka, prosvetno i ustaničko jezgro. - On je u Bogovađi stvorio za to vreme značajan knjižni fond, a iz te biblioteke davao je knjige na čitanje i svetovnim licima. Sve knjige koje je nabavio zaveštao je manastiru. Pored celog kruga crkvenih bogoslužbenih knjiga, Bogovađa je 1826. imala i 108 drugih, od kojih čak 40 istoriografske sadržine. Knjige koje je nabavljao ukazuju na njegovo široko opšte obrazovanje i želju da dalje obogaćuje svoje znanje - navodi istoričar Nedeljko V. Radosavljević. Hadži Ruvim je obezbedio i prva sredstava za obnovu manastira Rača, čuvene prepisivačke i književne škole, čiji je iguman Hadži Melentije bio jedan od vođa Prvog srpskog ustanka. SVEDOČANSTVO FILIPA VIŠNjIĆA ZAPISI sačuvani u Hadži Ruvimovim knjigama su iz Rusije, Jerusalima i Svete Gore i pravoslavnih centara u Habzburškoj monarhiji dospele u Bogovađu. Dahije su počele da strahuju od srpske pismenosti i prosvete koju je širio Hadži Ruvim o čemu je svedočanstvo ostavio Filip Višnjić u Aganlijinim rečima u „Početku bune na dahije“: Dok pogubim do dva igumana, Adži-Đeru i Adži-Ruvima, Koji znadu zlato rastapati I sa njime sitne knjige pisat' Nas dahije caru opadati, Oko sebe raju sjetovati.

Nastavak na Večernje novosti...