Izvor: Politika, 12.Jul.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
HLEB I SO KOD NATU LA
Gvozdena zavesa na krovu sveta Kina i Indija, otvorile su prošle nedelje Natu La – jedan od nekoliko retkih prolaza u vencima Himalaja, čiji masivi, reklo bi se sasvim prikladno mnogoljudnosti tih zemalja, čine njihovu granicu prirodno neprohodnom.
Svečanost je prošla skromno, obeležena znacima dobronamernosti velikih suseda. Lomljen je hleb, pojedeni su slatkiši i otvorene su carinske ispostave. Ali u tom, bezmalo potpunom odsustvu velike pompe i Delhi i Peking su postigli >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << više nego što su pokazali gestovima svoje ljubaznosti. Posle kratkog krvavog rata Maove Kine i Nehruove Indije 1962, Natu La je pola veka bio "gvozdena zavesa na krovu sveta" – dakle, sada, njegovim otvaranjem za saobraćaj, uklanja se i simbol nepoverenja i minulog ratnog rivalstva ovih sila u usponu, nastanjenih trećinom celokupnog postojećeg ljudstva planete.
Prošla netrpeljivost izvirala je iz neuređenog inventara geopolitičkih činjenica u regionu, važnih za oba velika suseda. Tibet i Sikim – jedna nekad nezavisna enklava i jedno polunezavisno budističko kraljevstvo (zatvoreno Nepalom, Tibetom, Butanom i Indijom), bili su među ključnim razlozima takvog rđavog raspoloženja između Delhija i Pekinga. U Pekingu, Sikim je, bez obzira na pretenzije Delhija na to kraljevstvo, smatran delom Kine. Zauzvrat – Indija je tretirala Tibet nezavisnim, a kao živi podsetnik na tu pojedinost u njenom gledanju na Kinu i "nezavisni" Tibet, izgnani Dalaj Lama uživao je neograničeno gostoprimstvo službenog Delhija.
Drugi faktor vojne nakostrešenosti suseda ticao se odnosa u trouglu Kine i Indije s Pakistanom – kome je Peking priskočio u pomoć u trenutku ratne krize Islamabada i Delhija. Indusi su bili iritirani faktom da su Kinezi snabdeli Pakistan svojom raketnom i nuklearnom tehnologijom.
Ipak, šta se to promenilo u okolnostima dve perspektivne države, što je moglo otkraviti politički led i omogućiti otvaranje Natu La? Izgleda – zanavek zapečaćena sudbina spornih enklava. Sikim, za koji je Peking tvrdio da ga je Indija 1975. zaposela ilegalno, priznat je (2003.) induskim i od Kine. I obratno, Delhi se pomirio s faktom da je Tibet, sa stanovišta zasad nepromenjivih činjenica – deo Kine.
Političko dejstvo drugog kriznog faktora – bliskosti Kine s Islamabadom i pakistanskog atomskog oružja, izgubilo je u međuvremenu od svoje korozivne moći, jer Indija je i sama postala posednik monopola nuklearnog zastrašivanja. Blagoslov Vašingtona induskoj "bombi", nadojio je ovog regionalnog rivala Kine samopouzdanjem, dovoljnim da Indija bez osećaja inferiornosti priđe stolu dijaloga s Kinom.
Eliminacija dva razloga nije odstranila još celi jedan arsenal nerešenih pitanja. Na primer, pitanje međusobnih granica. Indija optužuje Kinu za okupaciju dela Kašmira. Peking tvrdi da je Indija zauzela dvostruko više prostora na štetu južnog Tibeta. Osim toga, Kina nije ravnodušna posmatrajući saradnju Indije i Tajvana. Ili, recimo, određeni stepen vojne koordinacije Delhija i Tokija. Ali, to je sada tako, i umesto povratka neprijateljstvima, dve sile kojima horoskop predviđa veliki rastući uticaj na svet, odlučile su ovog puta da preostale nesporazume rešavaju dogovorno. Parola je, prednost ima razvoj.
Peking je zaključio da se zapadni region Kine može izvući iz zaostalosti jedino propuštanjem trgovine prema Južnoj Aziji. Nova pruga po "krovu sveta" do Lase, mogla bi se produžiti i dosegnuti luku Kalkute. Sikim bi postao ključna deonica i remontno mesto. Ukratko, planinske zabiti obe zemlje obrele bi se na jednoj od glavnih saobraćajnih arterija Azije.
"Danas se iznova uspostavlja kontakt naše dve civilizacije zasnovan stotinama vekova unazad", komentarisao je, služeći se "hlebom i solju"kod Natu La, neki važan ministar Sikima. Aludirao je na prapočetke trgovačkog, misionarskog i verskog saobraćaja istim pravcem, iz vremena utiranja tzv. puta svile. Sa današnjom borbom za što veći prestiž okolnih sila u Centralnoj Aziji, svima se nekako čini da je užurbanost duž "puta svile" u porastu. I retko je koji od učesnika te obnovljene utakmice ravnodušan. U tom smislu, rušenje "gvozdene zavese" u Natu La je sasvim sigurno jedno važno poglavlje.
Petar Popović
[objavljeno: ]
