Izvor: B92, 16.Maj.2001, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
HAG CEKA MILOSEVICA "ODMAH PO USVAJANJU ZAKONA"
Glavni tuzilac Haskog tribunala Karla del Ponte izrazila je u sredu zadovoljstvo porukama koje joj stizu iz Beograda i, "posebno" - kako je naglasila njena predstavnica za stampu, Florans Artman - "izjavom predsednika Kostunice, koji je prvi put jasno rekao da ce se licno zaloziti za usvajanje zakona o saradnji sa Tribunalom".
Taj zakon u Haskom tribunalu i njegovom tuzilastvu smatraju "izlisnim", jer je, kako uporno isticu, saradnja sa Tribunalom medjunarodno pravna obaveza svih >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << drzava, koja je "starija" od njihovog unutrasnjeg zakonodavstva. Uprkos tome, u Hagu podrzavaju usvajanje takvog zakona, u meri u kojoj ce on "olaksati ispunjavanje obaveza koje Beograd ima prema Tribunalu." Glavno pitanje, istakla je na konferenciji za novinare Florans Artman, nije samo usvajanje zakona, vec njegova implementacija, odnosno preuzimanje konkretnih mera da se ispune zahtevi Tribunala, javlja Sense.
Predstavnica za stampu tuzilastva navela je tri takve mere. Prvo, hapsenje i transfer u Hag svih optuzenih koji su locirani na teritoriji SRJ, a na prvom mestu bivseg predsednika Slobodana Milosevica. Jer, istakla je Artman, "Milosevic nije begunac: on je u zatvoru, pod istragom, a srpsko pravosudje - za razliku od Medjunarodnog krivicnog suda u Hagu - jos nije podiglo optuznica protiv njega. Tuzilastvo je spremno za sudjenje i ocekuje njegovo izrucenje odmah po usvajanju zakona" - naglasila je perdstavnica za stampu Karle del Ponte.
Ostale konkretne mere koje tuzilastvo ocekuje od Beograda su: pristup arhivama i dokumentima od znacaja za haske istrage, kao i olaksavanje kontakta haskim istraziteljima sa zrtvama i svedocima zlocina koji se nalaze na teritoriji Srbije.
Florans Artman je potvrdila da je tuzilastvo iz Beograda dobilo dokumenta o zlocinima nad kosovskim Srbima, kao i zahteve da se optuze izvesni lideri OVK. Ukazujuci da je tuzilastvo pokrenulo te istrage "jos u vreme Milosevica", Artman je dokumentaciju koja je do sada dostavljena ocenila kao "marginalnu", izrazavajuci nadu da ce Beograd poslati Hagu i neke "relevantne, znacajne dokumente i dokaze."
Istrazitelji tuzilastva koji su imali uvida u "beogradske papire" kazu da se radi o "slikovnicama" i "nevaznim dokumentima", koji ne mogu da posluze ni za "ozbiljniji novinski clanak, a kamo li za optuznicu i sudjenje pred Medjunarodnim sudom." Isticu, takodje, da su uvereni da u policijskim i vojnim arhivama u Beogradu ima "dosta ozbiljnog dokaznog materijala koji moze izdrzati probu pred sudom", te izrazavaju cudjenje sto se takav materijal jos uskracuje haskom tuzilastvu.
