Izvor: Politika, 29.Feb.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Grobnica za sto miliona ljudi
Luckasta, za neke čak i suluda kulturno-ekonomska ideja, nekomformističkog pisca intelektualca Inga Niermana, zasnovana na bizarnoj pretpostavci da mrtvi mogu spasiti nemačku privredu, pretvara se u ozbiljan projekat
Ingo Nierman je poznati berlinski pisac, a još više provokator. U knjizi Zemlja u perestrojci 2006. predložio je da da se u istočnoj Nemačkoj sagradi najveća piramida na svetu, koja bi služila kao zajednički grob za 100 miliona ljudi!
„Egipatske >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << piramide su se gradile za večnost, ali za samo jednog čoveka. Ova piramida biće otvorena svima", agituje novostvoreno udruženje Prijatelji Velike piramide iza koga stoje Nierman i dva njegova ortaka, ekonomist Jens Tiel i građevinski inženjer Heiko Holcberger. Sada se već, međutim, čini da ova luckasta ideja, za neke čak i suluda, ovog nekonformističkog pisca i intelektualca, zasnovana na bizarnoj pretpostavci da mrtvi mogu spasti nemačku privredu, pretvara u ozbiljan projekat... Udruženje je dobilo 86.000 evra javne podrške od jedne fondacije. Prijatelji Velike piramide organizovali su jesenas simbolično polaganje kamena temeljca, a za mart ove godine planiraju berlinsko gala-veče na kome će biti prezentirani rezultati konkursa za projekat Velike piramide.
Za razliku od davnih faraona, ova tri Nemca sudaraju se s ozbiljnim preprekama svojim graditeljskim planovima, pre svega sa teško ozlojeđenim žiteljima sasko-anhalstkog sela Stric, gde bi piramida trebalo da bude postavljena. Nierman i društvo hoće da se vrhunski arhitekti iz celog sveta zamisle i predlože svoja viđenja cele oblasti oko piramide. I to takva koja bi se mogla eventualno koristiti ne samo u Stricu. Upravo zato je i raspisan i arhitektonski konkurs.
No, kada bi čak i svi Nemci poverili svoj pepeo tom zdanju, ostala bi nezavršena. Niermanovo udruženje zato je od početka shvatalo ovaj projekat kao internacionalan – otvoren za sve mrtve sveta, pripadnike svih naroda, rasa i religija. Jens Tiel tome pripaja svoju ideju u duhu gesla „Mrtvi svih zemalja, ujedinite se". Ide i dalje od toga i tvrdi: „Na velikoj piramidi je novo to što prvi put postoji šansa da bi se, makar u smrti, sastali i ostali zajedno ljudi iz svih delova sveta."
Interesenti za grob se mogu prijaviti već sad. Za sumu od 600 evra dobijaju betonski blok 90x90x60 centimetara za polaganje svog pepela. Ti blokovi postaju elementi, svojevrsne velike cigle ogromnog piramidalnog večnog doma.
Interesenti mogu da izaberu plastični dekor i boju svojih blokova. Piramida bi tako bila raznobojna i stalno, kako se ugrađuju novi blokovi, otvorena za vizuelne promene. Zasad je grobove rezervisalo nekoliko stotina osoba. Ukoliko se njegovo predviđanje pokaže ispravnim, ova grobnica biće neuporedivo veća od Keopsove piramide, koja je visoka 139 metara. Ako bi se, međutim, ispunile i njegove najbujnije predstave, novi spomenik postaće za još nekoliko decenija grobnica za sto miliona ljudi. Sa 580 metara visine bila bi to najveća građevina koju je čovek podigao!
Nierman priznaje da njegova ideja može da oživi različite, i to ne samo prijatne, uspomene i asocijacije. Ali to smatra za samo još jedan razlog više za gradnju Velike piramide – u njenoj ogromnoj seni i simbiozi mrtvih u miru mogu postupno nestajati sve loše uspomene i asocijacije na masovne grobove i zločine nacizma i drugih izama.
--------------------------------------------------------
Najveća pogrebišta na svetu
Nju Grejndž, Irska – kružni, veštački podignuti breg sa hodnikom i pogrebnom komorom. Nastao pre više od pet hiljada godina. To je najstarija građevina sveta koja bez ikakve promene stoji i danas.
Giza, Egipat – skup piramida, nastalih pre 45 stoleća, s ogromnom sfingom ispred. Piramide, posebno najviša Keopsova, otkad je sveta, smatrane su za svetska čuda.
Terakot-armija, Kina – hiljade glinenih vojnika, koje danas postupno iskopavaju kineski arheolozi, čuvaju posmrtni mir ujedinitelja Kine, cara Ćin Š’huanga (umro 210. p. n. e).
Tadž Mahal, Indija – građevina iz 17. veka, smatrana najlepšim mauzolejom sveta. Od lane grobnica supruge vladara Šah Džahana je među novovremenim čudima sveta.
Sedlecki manastir, Češka – kosturnica s posmrtnim ostacima 40.000 ljudi, čije je kosti upotrebio umetnik s kraja 19. stoleća za stvaranje slika, dekoracija i lustera.
Grad mrtvih, Severna Osetija – to je više selo, koje izgleda kao i druga sela u toj oblasti. Ali jedini ljudi koji tu stalno borave su mrtvi. Njihova mumificirana tela su u najboljim odelima, krajnje pažljivo su očešljani, doterani. Navodno se radi o žrtvama epidemije iz 18. veka.
Pariske katakombe – prvobitno kamenolomi, od kraja 18.stoleća korišćene za polaganje tela iz postupno likvidiranih razbacanih pariskih grobalja. Postoje i mnogo starije katakombe, na primer iz starog Rima, ali se po monumentalnosti ne mogu porediti s pariskim.Izvor: LajvSajens
Milan Lazarević
[objavljeno: 01.03.2008.]
