Izvor: Danas, 11.Dec.2015, 14:09 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Građevina sa mnogo tajni
Između stoletnih stabala - neočekivano i po sredini raskrčenog prostora pred nama se ukaza impozantna građevina hrama nad hramovima - Borobudur, ili Breg bogova - jedno od svetskih čuda. Interesantno je da je Borobudur sagrađen u osmom - a otkriven tek u devetnaestom veku. Stotinama godina hram je bio neprimećen - obrastao i prekriven rastinjem i džunglom u tropskoj klimi centralne Jave. Prvobitno je izgleda kao veliko zeleno brdo.
"Danas, pošto je Borobudur očišćen, >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << oslobođen suvišnog materijala i obilja puzavica, može se videti rezultat rada jednog nepoznatog naroda.", zapisao je putnik koji je početkom dvadesetog veka posetio Javu.
Ova građevina je visoka oko 42 metra dok mu je širina temelja oko 111 metara. Dimenzije, i različitost simbola učinile su da je Breg bogova postao najveći budistički hram izvan teritorije Indije. Po sanskritu, njegovo ime znači "Hram hiljadu Buda".
Graditelji su odabrala mesto za izgradnju duboko u džungli, između dve reke, na planinskom grebenu koji će mu osigurati prirodnu zaštitu. Sagrađen je od kamena koji su radnici donosili iz udaljenih planinskih kamenoloma. Hiljade ljudi radilo je pod nadzorom veštih majstora. Borobudur nije trebalo da postane hram za sve vernike, već samo za odabranu grupu sveštenika od kojih se očekivalo da će odbaciti ovozemaljski način života i uspeti da dostignu nirvanu... Nije razjašnjeno zašto je svetilište napušteno. Vekovima prekriveno debelim slojem zemlje, vulkanskim naslagama, i tropskom vegetacijom ličilo je na brdo obraslo grmljem i korovom.
Tadašnji guverner ostrva Jave, Rafles, tek 1814. godine načuo je da se u području Bumisegoro, nalaze ostaci velelepnog hrama. Odmah je pokrenuo inicijativu i od dobijenih sredstava uspeo da otkopa samo mali deo hrama. Zanimanje javnosti je raslo i godine 1955. indonežanska vlada je podnela plan UNESK-u za spasavanje ovog izuzetnog spomenika. Posle perioda čišćenja i obnove, koji je trajao 11 godina, 1984. godine - Borobudur je zablistao punim sjajem. Konačno, Unesko ga je 1992. uvrstio u Svetsku kulturnu baštinu. Džinovska građevina na prvi pogled podseća na zaravnjenu piramidu. Sastoji se od sedam kvadratnih terasa. Svaka od njih simboliše duhovni put kojim bi odabrani sveštenik, odricanjem lakomosti, nezajažljivosti i lenjosti, dostizao sedmi nivo, ili vrh hrama koji predstavlja nirvanu - savršen mir duše oslobođene večite zemaljske patnje i lutanja. Građevina je konstruisana tako da iz podnožja hodočasnik ne može videti vrh hrama - kao što ni sa najviše terase ne vidi pređeni put. Mi, turisti-zapadnjaci, sa vidljivim naporom penjemo se uzanim i jako strmim stepenicama; sa prvog na drugi, treći, pa sve do sedmog nivoa. Sa unutrašnje i spoljašnje strane zidovi su ukrašene bareljefima koje predstavljaju slike iz Budinog života. Da su kojim slučajem spojeni, bili bi dugački preko šest kilometara. Konačno smo na sedmoj, i poslednjoj terasi.
Na njoj se nalaze 72 Budine statue ispod zvonastih kupola. Poređane u tri kruga, ističu centralnu kupolu-hram (najveću i glavnu) - pod kojom, kroz male otvore, može da se vidi grubo isklesana glava na bezobličnom telu. Koga i šta ona predstavlja - naučnici se još uvek pitaju.
Postoje dve pretpostavke: po prvoj - iz nepoznatog razloga graditelji nisu uspeli da je dovrše. Druga kaže da je statua namerno ostavljena takva pošto predstavlja Božanstvo koje ovozemaljsko oko nikako ne bi moglo da sagleda. I Arheolozi tvrde da je hram korišćen samo nekoliko decenija!
