Izvor: Southeast European Times, 29.Jul.2011, 23:21 (ažurirano 02.Apr.2020.)
„Građanska smrt“ preti prigovaračima savesti u Turskoj
Prigovarači savesti u Turskoj žive pod društvenim pritiskom i u strahu od zakonskih sankcija.
29/07/2011
Alina Lehtinen za Southeast European Times iz Istanbula -- 29.7. 2011.
„Svaki Turči je rođeni vojnik“, kaže čuvena turska izreka. Od osnivanja turske države 1923. godine, vojska je jedna od najmoćnijih institucija u zemlji.
To stvara probleme onima koji ne veruju u služenje vojnog roka.
„Vojska je izgradila državu. >> Pročitaj celu vest na sajtu Southeast European Times << Turska je vojna država“, kaže tridesettrogodišnji Mehmet Tarhan, prigovarač savesti.
U Turskoj nije dozvoljen prigovor savesti. Prigovarači savesti podležu krivičnom gonjenju zbog kršenja člana 318 turskog Krivičnog zakona.
„Taj član pominje obeshrabrivanje služenja vojnog roka i kaže da 'Lica koja podstiču ili predlažu ili šire propagandu koja obeshrabruje ljude da služe vojni rok biće osuđena na kaznu zatvora u trajanju od šest meseci do dve godine“, kaže profesor Bora Isjar sa Nacionalnog univerziteta Irske u Mejnutu. Isjar trenutno piše članak o prigovaračima savesti u Turskoj.
Prema njegovim rečima, prigovarač savesti tretira se kao vojnik, uprkos odbijanju da nosi oružje i kada odbije da se povinuje vojnom naređenju, podleže gonjenju zbog kršenja krivičnog zakona.
U periodu kada je bio službenik državne uprave u Dijarbakiru od 1995. do 2004, Tarhan je prvi put iskusio mračnu stranu militarizma. „Turska vojska je maltretirala Kurde. To vreme me je promenilo“, kaže on.
Danas je taj militarizam suprotan svim Tarhanovim uverenjima. Aktivan u gej zajednici, Tarhan je javno objavio svoje protivljenje služenju vojske u oktobru 2001. Tokom četiri godine država ga je ostavila na miru.
Sve se promenilo 2005. kada je završio u zatvoru, gde su ga, kako tvrdi, stalno vređali i mučili.
Ozan Ekin Goksin, 23-godišnji student iz Istanbula, odbio je da služi vojsku prošle godine na Međunarodni dan prigovarača savesti (15. maja).
Goksin, po uverenju socijalista, smatra da se oružje ne sme koristiti za ostvarenje političkih ciljeva. Kao univerzitetski student, uspeo je da odloži služenje vojnog roka dok ne napuni trideset godina.
Ipak, on veruje da se vojska menja. „Čak se pričalo i o profesionalizaciji vojske“, kaže on.
Sa njim se slaže Ogus Sonmez, koji je ustao protiv vojske tek pošto je odslužio vojni rok 1993. godine.
„Vojska već popušta pred pritiskom evropskih sudova i pokreta za zaštitu građanskih prava“, kaže on.
Sonmez je osnivač internet sajta Savas karsitlari (protivnici rata) koji pomaže ljudima kao što su Goksin i Tarhan koji odbijaju da služe vojni rok.
U Turskoj postoji veliki društveni pritisak da se ide u vojsku, objašnjava Sonmez. „Morate da branite domovinu, inače ste protiv turskosti. Ako ne idete u vojsku, ne možete da postanete čovek“, kaže on.
U ovom trenutku, prigovarači savesti u Turskoj nemaju nikakav pravni status.
Tarhan živi u stalnom strahu od hapšenja. „Mogu da dođu po mene danas, a mogu i za pedeset dana, ili za deset godina“, kaže on.
Prema Išjarovim rečima, čak i ako ih ne uhvati vojna policija, lica koja odbijaju da služe vojsku osuđena su na ono što je jedan evropski sudija nazvao „građanska smrt“.
„Ne možete da se zaposlite, otvorite firmu, oženite se ili upišete decu u matičnu knjigu rođenih. Drugim rečima, ne možete da uživate nijedno od građanskih prava koje uživaju građani Turske Republike“, objašnjava on.
Tarhan se danas izdržava radeći sporadične poslove na pijaci, a i pomaže mu porodica.
Ipak, kada bi mogao sve iz početka, opet bi isto postupio: „To je ono u šta verujem. Antimilitarizam je moja utopija“.
Nastavak na Southeast European Times...
