Izvor: Blic, 10.Sep.2009, 11:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Grad koji je nekad imao viziju razvoja
Pre 80 godina Beograd je bio grad sa 250.000 stanovnika, na raskršću tradicionalnog i modernog. Jedan oficir, entuzijasta, šetao je prestonicom i fotografisao sve njegove zgrade, trgove i ulice, lepe nove palate ali i skromne kuće zanatlija. Osam decenija kasnije arhitekta Saša Banović, rođena nekoliko godina nakon nastanka oficirovih fotografija, napravila je knjigu da bi pokazala Beograđanima kakve je promene doživeo grad i koliko je važno da sve to vidimo i znamo.
„Beograd >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << 1930-2009" prva je komparativna studija o tome kako je Beograd izgledao nekad i sad. Promocija knjige Aleksandre Saše Banović, dugogodišnje direktorke Zavoda za zaštitu spomenika kulture i autorke nekoliko važnih planskih dokumanata (Beogradska tvrđava, staro jezgro Zemuna, Cvetni Trg, Knez Mihailova...) biće večeras, u 18 sati, u zgradi zadužbine Ilije M. Kolarca
- Knjiga je višestruko značajan dokument - značajna je za stare Beograđane, jer ih podseća šta je Beograd bio, značajna je za one koji pokušavaju da budu Beograđani, jer ih obiljem informacija ukorenjuje u prostor i društvo; značajna je i za one koji o Beogradu ne znaju dovoljno i žele to da nadoknade - napisao je u recenziji arhitekta Branko Bojović.
Beograd je, za poslednjih dvesta godina, „porastao" 215 puta! Od 1830. kada je imao sedam hiljada stanovnika, do 2003. kada je, prema popisu, imao oko milion i po.
Beograd se i teritorijalno mnogo priširio, čak mnogo više od dvesta puta. Stigao je pod Avalu i do Pančeva.
Na žalost, mnoge promene Beograda nemamo dokumentovane. Zato je ove knjiga Aleksandre Saše Banović, koja koristi fotografije grada iz 1930. godine (koje je uradio oficir Jeremija Stanojević, veliki zaljubljenik u Beograd i fotografiju) i slike današnjeg Beograda (autora Olivera Cvijovića), uz bogatstvo podataka i tumačenja, retko vredno delo.
- Za jedna grad je najvažnije da ima kontuinuitet u razvoju.
Pariz poslednjih 180 godina nije menjao ulice 16 centralnih kvartova. Rim ne bi bio Rim kad ne bi čuvao čak i spomenik Musoliniju. Poznavanje sopstvene istorije i kontinuitet su najvažnije stvari za razvoj jednog grada, kao uostalom i za porodicu. To sam naučila od mog pokojnog muža Luke Banovića, Crnogorca sa Cetinja, velikog a skromnog čoveka - priča za „Blic" Saša Banović koja je ovu knjigu posvetila svom mužu sa kojim je zajedno počela rad na knjizi 2005. godine.
Šta je Beograd bio pre 80 godina, kako je tada izgledala Knez Mihailova ulica, Terazije, Karađorđeva, Balkanska, Ruzveltova, Takovska, Kralja Milana, Njegoševa, Sarajevska, Svetog Save, Smilajnićeva ili Trg Slavija.... a kako to izgleda danas, može se videti na 600 stranica ove knjige.
- Za ovih 80 godina Beograd je pretrpeo ogromne promene. Napravljena je, na primer, palata Albanija, formirani su određeni prostori koji su zaživeli kao što su Terazije i Knez Mihailova ulica ili delovi Kosančićevog venca... Međutim, ima i loših promena. Najgore je što danas ne postoji urbanistička vizija grada, a što se ona vizija, formirana 70-tih godina Generalnim planom, ne uvažava, bar u svojim osnovnim delovima - kaže Banović, dodajući da je danas u gradu, nažalost, na delu „investitoriski urbanizam" koji ide samo za profitom i nema viziju. Gradi se bez plana i reda, kaže ona, ističući da bi najbolje bilo da se gradsko planiranje vrati Urbanističkom zavodu grada Beograda, a ne da se time bave privatne agencije.
Arhitekta Banović je, u ovoj knjizi, podelila Beograd na deset centralnih zona. O svakoj od njih će biti objavljena nova, posebna studija.
Gubimo simbole
Poslednjih godina gubimo simbole grada. Simbol „Palate Albanija" bila je „Jugoslovenska knjiga", kjižara koje više nema. Čuvena kafana „Trandafilović", gde su generacije maturanata proslavljale maturu postala je drogerija... To je pogubno - kaže Banović.
.jpg)
