Izvor: Blic, 01.Jun.2014, 18:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Goran Jevtić: Smeh je i opomena
Smeh je, govorio je Nušić, i za lek i za opomenu, navodi popularni glumac Goran Jevtić.
Razgovarala sam sa glumcem na 59. Sterijinom pozorju, četvrte festivalske večeri, nakon izvođenja Nušićeve „Gospođe ministarke“ u režiji Tanje Mandić Rigonat (produkcija Pozorište „Boško Buha“). Publika je dugim gromoglasnim aplauzom na nogama pozdravila ansambl s Jevtićem u naslovnoj ulozi. Konstataciju o reakciji gledališta Jevtić je, na sebi svojstven način, duhovito >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << prokomentarisao: „Pao je i Novi Sad! Odnosno, odbranismo i Novi Sad.“ A zatim dodao: „Nije lako osvajati Vojvodinu.“
Zbog čega?
- Ima nešto u mentalitetu što je meni kao srednjosrbijancu ili Šumadincu blisko, što ova „Ministarka“ sobom nosi, što je DNK karaktera uz koji sam rastao, koji razumem i s kojim i danas živim, a što vojvođanskom mentalitetu nije, bar ne u toj meri i na taj način, blisko.
U kom smislu?
- Kad Vojvođana ima dragocene mirnoće, distance... Postoji onaj božanstven vic, a vicevi su često najbolje sociološke studije, kad naiđe Sveti Petar na Lalu i pita kako se ide do Bečkereka, a ovaj mu odgovori da neće da mu kaže. Kad Sveti Petar objasni da je on svetac i da ako mu ne bude pokazao put neće stići u raj, Lala mu mirno odgovori: „Nećeš ni ti u Bečkerek“. Dakle, ova vrsta snage, kidanja, shvatanja da gubitak vlasti znači gubitak života, to ipak imaju ovi koji su malo temperamentniji, srednjosrbijanci. Severnjaci su mirniji, čekaće svoju šansu. Njih podići na noge Nušićem, kao i srednjosrbijance Sterijom nije nimalo jednostavno. Večeras je bilo jubilarno 50, i meni do sada najteže izvođenje.
Zašto najteže?
- Trudiš se svim snagama, žargonski rečeno, nastojiš da nosiš, podižeš i dođeš u predinfarktno. Ja sam sad tu.
U poslednjim scenama bili ste vrlo nadahnuti...
- Bio sam nadahnut, između ostalog, i zato što kada je pre osam meseci predstava premijerno izvedena bila je svojevrsna slika stvarnosti, a kasnije je život doneo sve što je doneo, pa ona više nije samo aluzija i slika, već dijagnoza i definicija, tako da i mene ova predstava sve više i više boli.
A definicija se odnosi na...?
- Između ostalog, na uverenje da kada si na vlasti da si postao božanstvo, da si jedini, najbolji, nezamenljiv... Pod pritiskom takvog uverenja bivanje u vlasti i odlazak s vlasti je na nivou pitanja života i smrti. A to ne samo da je necivilizovano, već otvara temu o zdravom razumu. Mi smo svi na našim poslovima i treba tako da se ponašamo. Bilo ko da ode, svet ne bi stao. Kad pomislimo da bi svet bez nas stao, onda smo spremni i da ga uništimo ako ga mi nećemo voditi. E, to je onaj trenutak opasnosti kojim sam se posebno bavio u jednoj drugoj predstavi, u čijem središtu je jedna druga ličnost.
Govorite o predstavi „Hitler i Hitler” Ateljea 212?
- Da. Takav odnos prema ulasku u vlast i odlasku iz nje neminovno vodi u strašnu opasnost.
„Trpele” i „Koštana”
Na 59. Sterijinom pozorju (26. maj - 3. jun) u takmičarskoj selekciji večeras je na programu predstava „Trpele” Beogradskog dramskog pozorišta, a sutra, nakon „Koštane” Narodnog pozorišta
Subotica, žiri će doneti odluke o nagradama koje će svečano biti uručene 3. juna. Nakon toga se u čast nagrađenih igra „Zločin i kazna” Kazališta „Gavela” iz Zagreba.
Izložba: „Mija Aleksić - biti glumac”
„Od smeha do suza jedan je korak!” jedna je od glumačkih zapovesti barda jugoslovenskog glumišta Mije Aleksića (1923-1995) kome je, kao prateći program 59. Sterijinog pozorja, posvećena izložba u Novom Sadu. Ceni reč, ali i ćutanje! Daj sebi vremena da odigraš suštinu! Smešno je ono što je istinito! - takođe su reči slavnog glumca i svojevrstan deo izložbe „Mija Aleksić - biti glumac” u foajeu Srpskog narodnog pozorišta Novi Sad, a koju čini bogat izbor fotografija i dokumenata. Izloženi su i likovni radovi koje je naslikao Mija Aleksić i kasnije ih poklonio likovnoj koloniji „Mina Vukomanović Karadžić” u Gornjem Milanovcu. Postavku je realizovao Kulturni centar Gornjeg Milanovca, gde je izložba još prošle godine predstavljena publici, a u saradnji sa porodicom Mije Aleksića, Radio-televizijom Srbije, Jugoslovenskom kinotekom, Narodnim muzejom Kragujevca i Muzejom pozorišne umetnosti Srbije.
Najčitanije SADA:
