Izvor: Večernje novosti, 04.Avg.2012, 12:26   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Godišnjica “Oluje” i srpskog egzodusa

RASKUĆENI srpski narod, prognan iz Hrvatske u leto 1995. godine, u najvećem egzodusu u proteklom veku još vapi za pravdom. Posle 17 godina od početka vojne operacije ”Oluja”, oteta ognjišta su još pusta. Za nestalim žrtvama i dalje se traga. Povratak Srba je minoran, vraćaju se uglavnom starci.Jezik brojki je potresan: 340.000 ljudi je prognano u ovom egzodusu. Ubijeno je 2.500 ljudi. Još se traga za više od hiljadu stradalih. Vekovna srpska ognjišta etnički su potpuno očišćena. >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << U evidenciji beogradskog udruženja nestalih ”Veritas” nalaze se imena 1.922 poginulih i nestalih Srba iz akcije ”Oluja” i posle nje, od čega su oko polovine bili stariji od 60 godina.Među žrtvama je 546 žena i 19 lica do 18 godina starosti, ističu u ”Veritasu”.Komesarijat za izbeglice Vlade Srbije raspolaže podacima da od oko 50.000 ljudi koji su ostvarili povratnički status, samo 17 odsto njih se i faktički vratilo, a mnogi, nakon neuspešnih pokušaja da organizuju život u mestima odakle su izbegli, ponovo se vraćaju u Srbiju.”Oluja” je počela u zoru 4. avgusta 1995. godine, aminovana je sa najvećeg državnog vrha Hrvatske, na Brionima, pet dana ranije. I to na predlog tadašnjeg komandanta sektora ”Jug”, generala Ante Gotovine (osuđen u Hagu za ratne zločine počinjene u vojnoj akciji ”Oluja”). Na tom sastanku, u Titovoj vili, na kome je doneta odluka o akciji, Franjo Tuđman je jasno definisao cilj hrvatske vojne operacije da ”treba naneti takve udare Srbima da praktično nestanu sa ovih (hrvatskih) prostora”. Na delu je bio zločinački udruženi poduhvat, čiji je cilj prisilno i trajno uklanjanje srpskog stanovništva i naseljavanje tog područja Hrvatima.Predstavnicima izgnaničkih udruženja i zavičajnih klubova ostalo je bolno sećanje. Uteha u okupljanju, uz upaljene sveće u hramovima vere, danas, kao i prethodnih godina, nije i zadovoljenje pravde.- Tražimo od Hrvatske, koja teži da bude članica EU, da nam vrati oduzeta prava - saglasni su u saopštenjima.Udruženja zahtevaju da hrvatska uspostavi iste standarde u suđenjima za ratne zločine i drugim krivičnim delima u ratnom periodu, prekine sa zloupotrebom spiskova i poternica u cilju zastrašivanja proteranih Srba i završi proces ekshumacija i identifikacija posmrtnih ostataka Srba iz svih pojedinačnih i zajedničkih grobnica.ETNIČKO ČIŠĆENJE SRBA - HRVATSKA i dalje izbegava da saopšti podatke sa poslednjeg popisa stanovništva - kazao je u Banjaluci Savo Štrbac, šef dokumentaciono-informativnog centra ”Veritas”. - A jasno je da to izbegava, jer su podaci o trenutnom broju Srba poražavajući, i ne prelaze tri odsto od ukupnog broja stanovništva. Ovim sramnim podatkom obistinila se izjava nekadašnjeg predsednika Tuđmana koji je najavio da će Srbi u Hrvatskoj biti svedeni upravo na taj procenat.Navode i to da je Srbija jedna od pet zemalja u svetu sa dugotrajnom izbegličkom krizom, a glavni razlog za to je nespremnost hrvatske države da na uspešan način reši probleme vezane za imovinu i druga prava svojih državljana srpske nacionalnosti. I onih koji u Srbiji žive kao izbeglice. NIKOLIĆ: REŠAVAĆEMO PROBLEMEPREDSEDNIK Srbije Tomislav Nikolić razgovarao je u petak sa predstavnicima nekoliko udruženja izbeglih i raseljenih. Obećao je da će zajedno raditi na postizanju sporazuma sa Hrvatskom i BiH o rešavanju problema, pre svega vezanih za imovinska i stečajna prava, ali i pitanje nestalih.Nikolić je kazao da se državne vlasti u prethodnom periodu nisu ozbiljno potrudile da reše ključne probleme sa kojima se izbegla i raseljena lica suočavaju - navedeno je u saopštenju pres službe predsednika Srbije.

Nastavak na Večernje novosti...