Izvor: B92, 16.Nov.2019, 16:42   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Gnev Žutih prsluka još uvek potresa Francusku

Francuska je protestovala u Žutim prslucima, ali je nešto od njihove energije nestalo.

Pripadnici pokreta Žutih prsluka iz cele Francuske organizovali su proteste u Parizu kako bi obeležili prvu godišnjicu svog delovanja.

Nekoliko osoba je uhapšeno, policija je ispalila suzavac kako bi rasterala demonstrante, a pokušaj da se blokira glavna obilaznica oko grada je sprečen.

U jednom delu grada demonstranti su zapalili drvene palete.

Protesti >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << koji su svake nedelje krajem prošle godine blokirali pojedine delove Francuske, razbili su se u nekoliko manjih grupa, koje su svake subote ponavljale svoje zahteve.

Jedna od glavnih karakteristika mreže Žutih prsluka u ranim fazama bilo je odbijanje bilo kakvog organizovanog vođstva. Ponude podrške i saveza i od sindikata i od političkih stranaka rutinski su odbijene.

Oni koji su pokušali da igraju vodeće uloge u samom pokretu često su žestoko napadani.

Ali sada, kako se pokret podelio oko pitanja kako dalje, a nekoliko članova osnivača su se kandidovali kao pripadnici političkih partija na lokalnim izborima sledeće godine, da li se nešto promenilo?

"Nemamo izbora", rekao je Didijer Tomas, još jedan od demonstranata koji je roštiljao na putu u Remsu. "Ako se ne pridružimo sindikatima, nećemo moći ništa da uradimo."

Prof Iv Santomer, politikolog sa Univerziteta u Parizu, kaže da se pokret smanjio u odnosu na početak, ali veruje da će se, ukoliko se sindikati i Žuti prsluci udruže sledećeg meseca, ponovo porasti.

Ovaj pokret bez vođe već se pokazao kao najteži izazov reformističkim ciljevima predsednika Makrona.

Kako bi zaustavio rastući gnev među demonstrantima i širenje simpatija među francuskim glasačima, bio je primoran da vrati na staro porez na gorivo zbog čijeg je uvećanja pokret i nastao i da ponudi dodatne mere, uključujući smanjenje poreza na penzije i porast minimalne zarade.

Ali mnogi članovi Žutih prsluka kažu da to nije dovoljno.

"Uprkos svemu, [Francuska] je nastavila u istom pravcu, s povećanjem tarifa", rekao je Fransoa Montanjak.

"Što se tiče kupovne moći, ništa se nije dogodilo. Kada je reč o demokratiji, nema toga što će nam dati više od referenduma ili bilo čega. A o penzijama, kažu nam da ćemo morati duže da radimo."

Predsednik Makron je priznao da planira da nastavi sa svojim planom reformi.

Sledeći talas kontroverznih reformi - koji se bave francuskim složenim penzijskim sistemom - predstavlja inicijalnu kapislu za sindikalni štrajk u decembru.

Neki strahuju da bi još jedan talas sukoba mogao da izazove nasilje sličnom onom od prošle godine, kada su se radikalne grupe pridružile Žutim prslucima.

Neki su kritikovali snage bezbednosti zbog toga kako su umirili demonstracije, jer su povređeni pripadnici policije i civili.

Neka nedavna istraživanja pokazuju da većina Francuza ne želi da se Žuti prsluci ponovo mobilišu, iako razumeju njihove ciljeve.

Ali čak i bez promene vladinog dnevnog reda, žuti prsluci postigli su drugačiji politički efekat: grupa ljudi koja kaže da se osećala nevidljivo pronašla je način da se njihov glas čuje.

"Za mene lično se ništa mnogo nije promenilo", rekla je Stefani. "Ali to je bila velika avantura. Ponovo smo otkrili velikodušnost, solidarnost; ljudi su se probudili. Pronašli smo pravu porodicu."

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Izvor: BBC News na srpskom

Nastavak na B92...