Izvor: Politika, 08.Dec.2014, 09:17   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Glumački kameleon sa višestrukim identitetom

Vigo Mortensen, američki glumac: U Argentini sam živeo i u detinjstvu, navijam za argentinsku i dansku reprezentaciju. Holivudski život mi ne nedostaje, tamo je moje radno mesto, a dom je negde drugde

14. MARAKEŠ

Marakeš-Teško je danas pronaći filmski festival od ugleda na kojem nije prisutan glumac Vigo Mortensen. Prvo, on toliko snima da je logično da će se bar jedan od tih filmova naći na festivalskom programu. Drugo, on je jedan od onih glumaca >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << koji poštuju svaki film u kojem su radili i prihvataju da ga prate na turneji i izvan ugovornih obaveza.

Nadareni, multilingvalni glumac (Njujork 1958, majka Amerikanka, otac Danac), pesnik, slikar, muzičar, fotograf i vatreni navijač argentinskog kluba San Lorenco de Almagro, zbog svoje odgovornosti i posvećenosti, miljenik je filmskih reditelja širom sveta, ali i miljenik publike koja ga pamti po različitim, kameleonskim ulogama. Oni najmlađi vole ga zbog trilogije „Gospodar prstenova” u kojoj je igrao lik Aragorna. Nešto starija publika divi mu se zbog uloga u filmovima „Nasilnička prošlost”, „Uskršnja obećanja” i „Opasan metod” Dejvida Kronenberga, ali i zbog uloga u filmovima „Svedok”, „Karlitov put”, „Proročanstvo”, „Savršeno ubistvo”... Ima onih koji još pamte i njegov jedanaestogodišnji brak sa legendarnom američkom pank muzičarkom Eksen Servenkom, sa kojom ima sina Henrija.

Reda Kateb i Vigo Mortensen na marokanskim padinama Atlasa u filmu „Daleko od ljudi”

Filmski festival u Marakešu Mortensenu je priredio veliki omaž program, sa filmovima među kojima je i ovogodišnje francusko ostvarenje „Daleko od ljudi” Davida Oelhofena, koje je svetsku premijeru imao jesenas u Veneciji. Sutra uveče, u Kongresnoj palati, Mortensenu će svečano biti uručena nagrada „Zlatna zvezda” 14. Marakeš festivala. U razgovoru za „Politiku” Vigo Mortensen govori o ulozi u Oelhofenovom filmu, u kojem osim francuskog i španskog, govori tečno i arapski jezik...

Film je rađen prema pripoveci „Gost” Albera Kamija, da li ste je pročitali pre snimanja?

Jesam i bilo mi je zanimljivo kakve je izmene David (Oelhofen) uneo u svoj scenario, a da nije oskrnavio suštinu Kamijeve priče. Kamij je priču iz „Gosta” smestio u vreme pre alžirskog rata za nezavisnost, a David je radnju filma smestio na samom početku sukoba, sudarajući dva sistema zakona – francuski i onaj tradicionalni, alžirski. I sve to kroz eho narastajućih borbi između Alžiraca i Francuza.

Odranije ste poznavali Oelhofena?

Ne, nisam. Neko mu je pokazao snimak u kojem govorim francuski, on me je posle kontaktirao, zamolio da pročitam scenario i javim mu da li se vidim u ulozi koju mi je namenio.

Šta vam se posebno svidelo?

Snimljeno je nekoliko izvrsnih filmova na temu alžirskog rata za nezavisnost ali nijedan nije bio bez ideoloških komponenti i univerzalan na način na koji je to u Oelhofenovoj priči. U osnovi to je odnos dva čoveka. Ali, ispod površine je toliko mnogo toga. Ni jedan ni drugi ne pripadaju ni zemlji, ni mestu, ni vremenu pa ni događajima u kojima su se zatekli. Moj lik Daru je učitelj, poreklom Španac, lik mog kolege Rade Kateba, Mohamed, je pripadnik beduinskog plemena. Oni su ljudi koji ne učestvuju u politici i nasilju, ali su se iznenada našli usred svega toga. Sve što se dešava u ovom filmu moglo je da se desi bilo gde na Bliskom istoku danas. Zato je ova priča univerzalna.

I ranije ste igrali na španskom, nedavno i u argentinskom filmu „Raj na zemlji” a u „ Daleko od ljudi” uz francuski govorite i arapski. Da li je to zahtevno i teško za vas?

Odrastao sam govoreći španski, jer sam prve godine detinjstva proveo u Argentini. Uz majku sam učio engleski, uz oca danski, a francuski sam savladao dok smo živeli blizu kanadske granice. Dok si dete brzo naučiš jezike. Ta moja urođena multilingvalnost mi je pomogla i u savladavanju arapskog jezika, koji sam za potrebe ovog filma učio od nule. U njemu najviše i govorim na arapskom. Rad na različitim jezicima je veliki prozor prema drugim svetovima.

Alžirsko osvajanje nezavisnosti još uvek je kontroverzna i bolna tema u Francuskoj, da li ste to mogli da osetite?

Znam da je tako, ali ovo je film o prevazilaženju predrasuda i o spoznaji da su ljudi isti. Moj lik Daru ima pravi odnos sa arapskom zajednicom, zbog čega su Francuzi nepoverljivi prema njemu. S druge strane, on arapsku decu uči francuskom, kolonizatorskom jeziku, zbog čega su i Arapi nepoverljivi. On je u planinskoj nedođiji daleko od ljudi, ne razmišlja o politici već želi da radi pozitivne stvari. Ali, rat ga je sustigao. Ponekad takve stvari samo dođu, pronađu vas ma gde da se nalazite i ma koliko ih ne želite.

Da li to važi i za uloge? Samo dođu?

Ha,tako često izgleda. Neke od njih se zaista iznenada pojave i ako su izazovne, prihvatiću ih.

Ulogama ne smeta to što vi poslednjih godina umesto u Holivudu živite u Argentini?

U Argentini sam živeo i u detinjstvu. Volim tu zemlju i svoj miran dom tamo, a najviše fudbalski klub San Lorenco de Almagro. Navijam za argentinsku i dansku reprezentaciju. Holivudski život mi ne nedostaje. Tamo je moje radno mesto, a dom je negde drugde.

Puno radite, kako se odmarate?

Dugim kupanjem, dugim šetanjem ili sviranjem klavira.

Postoji li nešto zbog čega se osećate razočaranim?

Postoji. Razočaran sam Barakom Obamom, koji se tokom prvog mandata više bavio osvajanjem svog drugog mandata nego li ispunjavanjem predizbornih obećanja.

Važite i za omiljenog glumca Dejvida Kronenberga, odabrao vas je čak i za ulogu Frojda u filmu „Opasan metod”?

Dejvida smatram jednim od najvećih živih reditelja. Veoma ga volim i kao osobu. On bolje od mnogih razume glumačke procese istraživanja, jer on i sam puno istražuje i bavi se detaljima. Ulogu Frojda sam prihvatio, jer ako je on bio siguran da ja to mogu, onda sam i ja siguran da to nekako mogu. Imao sam strepnju, osećao sam nervozu, jer osim fizičkih transformacija za ulogu Frojda je trebalo savladati i dijaloge. Na stranu to što je on jedna od najpoznatijih figura svih vremena, te je glumačka odgovornost još veća. Srećom, Kronenberg ohrabruje ljude da misle svojom glavom.

Ohrabrujete li i svog sina Henrija da misli svojom glavom?

Moj sin je osoba kojoj se najviše divim. Zato što je mudrac.

---------------------------------------------------

Fran­cu­sko-al­žir­ska pri­ča sni­mlje­na u Ma­ro­ku

Iako se film Da­vi­da Oelg­ho­fe­na „Da­le­ko od lju­di” sna­žno se do­ti­če al­žir­skog ra­ta za ne­za­vi­snost od čvr­stih ko­lo­ni­jal­nih ste­ga Fran­cu­ske, sni­ma­lo se u Ma­ro­ku, na su­ro­vim pa­di­na­ma pla­nin­skog ma­si­va Atlas ko­ji se pro­te­že u obe ze­mlje. Vi­go Mor­ten­sen o to­me ka­že: „Pej­zaž je isti kao i u al­žir­skom de­lu ven­ca. Di­valj i mo­ćan. Su­ro­ve, str­me ste­ne, ka­me­nje, pe­šča­na pra­ši­na i zim­ski ve­tar. Oel­ho­fen se od­lu­čio za Ma­ro­ko, jer ova ze­mlja ima do­bru  ki­ne­ma­to­graf­sku in­fra­struk­tu­ru i lo­gi­sti­ku, ali i ob­u­če­ne film­ske rad­ni­ke što nam je svi­ma do­sta po­mo­glo. I sve do­zvo­le za sni­ma­nje br­zo su do­bi­je­ne”. 

Dubravka Lakić

objavljeno: 07.12.2014

Nastavak na Politika...