Izvor: Večernje novosti, 22.Feb.2020, 11:22   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Gledaju i probaju, ali malo kupuju: "Novosti" u Kačarevu na tradicionalnoj "Slaninijadi"

Posetioci kažu da su cene visoke, a proizvođači da domaća organska proizvodnja nije jeftina BANATSKA, sapunjara, pančeta, porebruša, potrbuša, dimljena, barena, posuta mlevenom paprikom, adidaska, sa prljenom kožicom, ljuta, od gronika... samo su neke od mnogobrojnih vrsta slanine kojima će do nedelje "brke omastiti" posetioci čuvene "Slaninijade" u pančevačkom selu Kačarevu. - Za 34 godine, koliko se održava "Slaninijada", kroz naše selo je prošlo više miliona >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << ljudi. Sa ovih naših drvenih tezgi krenuli su u uspon mnogobrojni današnji mesarski giganti. Početak je bio skroman, jer je samo nekoliko Kačarevaca imalo pušnice. Danas ih ima više od 500 - ispričao nam je Milan Ajder Lane, koji je 32 godine organizator gurmanske svetkovine u Kačarevu, kada smo se u petak pre podne probili do platoa gde se ona održava.PROČITAJTE JOŠ: Petar Čelik i dalje „puca“ od mišića: Najpoznatiji jugoslovenski bilder trenira i u poznim godinama U vreme "Slaninijade" u selu je vanredna situcija. Ono se pretvara u ogromno vašarište. Plato sa redovima tezgi nakrcanih brdima suhomesnatih proizvoda izdaleka je uočljiv jer ga natkriljuje dim iz kazana gde se tope čvarci i sa roštilja gde cvrče tek napravljene kobasice. Zvučni putokaz je grmljavina turbo-folka iz kafana i šatri. Prodavci robe od igle do lokomotive osvajaju svaki deo slobodnog prostora, pa je "Slaninijada", da bi sačuvala renome, zaštićena metalnim ogradama i obezbeđenjem. Oko štandova sa đakonijama se tiskaju kupci i još više "grebatori". S veknom hleba ispod jakne idu od tezge do tezge i traže da probaju robu. Negde uzmu zalogaj slanine ili čvarak, negde čašicu rakije, i dok obiđu sve već su siti i pripiti. Prodavci seckaju supertanke komadiće za probu i komentarišu: - Eh, nema narod para, samo licka, slabo kupuje.Foto Z. Jovanović Posetioci pak kažu da su cene visoke, kao na pijacama u Beogradu. Proizvođači odgovaraju da ni domaća organska proizvodnja nije jeftina. - Naše mangulice su pojele brda lubenica i dinja i zato im je slaninica tako slatka - kaže Verica Filipovska, čiji je sin Mile osvojio prvu nagradu u kategoriji najdeblja slanina. Najbolja domaća slanina proizvedena je u Raški, a napravio ju je agroinženjer Dušan Pavlović. - Pobednička slanina se sprema najmanje godinu dana i garantovano je bez glutena. Dakle, odlična je i za dijetu - duhovito priča Pavlović, koji je razvio proizvodnju sa bratom, doktorandom na Poljoprivrednom fakultetu. Kažu da su videli da i pored diploma nema preduzeća u kojima bi radili, pa su napravili svoju firmu. Goran Filipovski Dušan Pavlović i Dejan Kondić,Foto Z. Jovanović Porodičnu proizvodnju ima i Dušan Kondić, jedini uzgajivač mangulica u Kačarevu. - Žena, sin i ja radimo sve, od uzgajanja povrća kojim hranimo svinje do prerade mesa. Pobedničku slaninu od mangulice napravio je moj sin - ponosan je Kondić. Foto Z. Jovanović POSVEĆENOST SLANINIJADI u Kačarevu sam potpuno odan i posvećen 32 godine, kaže organizator Milan Ajder i duhovito dodaje: - Toliko nisam izdržao ni sa jednom od tri bivše žene. Zato četvrtu tražim na "Slaninijadi", simbolu kvaliteta i trajnosti. Foto Z. Jovanović SVE MLAĐI IZLAGAČI NA našoj "Slaninijadi" u toku je velika smena generacija - kaže Milan Ajder, jedan od organizatora ove manifestacije. - Na naše zadovoljstvo, izlagači su sve mlađi i obrazovaniji ljudi. Foto Z. Jovanović

Nastavak na Večernje novosti...