Izvor: RTS, 12.Maj.2009, 18:20   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Glasanje o zakonima o životnoj sredini

Skupština Srbije usvojila je Zakon o političkim strankama i zakone iz oblasti ekologije. Opozicija video-snimkom dokazuje da vladajuća većina juče nije imala kvorum. Predsednica Parlamenta tvrdi suprotno.

Predstvanici vladajuće koalicije ocenili su na sednici Administrativnog odbora, da je postupak šefa poslaničkog kluba DSS-a Miloša Aligrudića, koji je u skupštinskoj sali snimao poslanike privatnom kamerom, zabranjen Poslovnikom, dok opozicija tvrdi suprotno.
>> Pročitaj celu vest na sajtu RTS <<
U zaključku Odbora je navedeno da to vređa dostojanstvo parlamenta, ometa poslanike u radu i narušava red na sednici Skupštine.

Aligrudić je objasnio da je snimao poslanike kako bi zabeležio neregularnosti tokom glasanja. Precizirajući da snimak traje četiri minuta naveo je da se na osnovu njega jasno može utvrditi da nije bilo 127 poslanika u sali.

Poslanik LSV Nenad Čanak je objasnio da je u skupštinsku salu zabranjeno unošenje predmeta koji ne služe za obavljanje poslaničke dužnosti i tvrdi da je iz tih razloga tražio da Aligrudić bude udaljen sa sednice.

Poslanik Jedinstvene Srbije Dragan Marković prokomentarisao je da Aligrudić "možda na taj način pokušava da zaradi dodatni honorar, pošto su ukinute dnevnice" i predložio Aligrudiću da "kao novinar ode na Kosovo i Matohiju pa da izveštava sa terena".

Predsednica Skupštine Srbije Slavica Đukić-Dejanović najavila je večeras da će konsultovati Poslovnik i stručne službe o tome kako bi mogao biti kažnjen šef poslaničke grupe Demokratske stranke Srbije Miloš Aligrudić.

"Ne mogu u ovom momentu da se izjasnim šta će Skupština preduzeti ali ćemo svakako analizirati eho koji je imao taj snimak a koji je prosleđen određenim medijima", rekla je Đukić-Dejanović novinarima u Domu Narodne skupštine.

Predsednica Skupštine odbacila je danas tvrdnje Demokratske stranke Srbije da u skupštinskoj sali nije bilo kvoruma za glasanje.

"Juče je sve vreme bilo kvoruma s tim što se poslanici parlamentarne većine o najvećem broju amandmana ne izjašnjavaju. Bitno je da su oni u sali, da je njihova kartica tu gde su i oni, a to što se oni ne izjašnjavaju o amandmanima zaista im daje pravo da mogu malo i da ustanu", rekla je Đukić-Dejanović.

Povodom snimka koji je napravio šef poslaničke grupe DSS-a Miloš Aligrudić na kojem se vidi, kako tvrdi, da jedan poslanik PUPS-a ulazi u salu, a evidentiran je u poslaničkoj jedinici kao prisutan, Đukić-Dejanović je navela da je izvesno postojao kvorum za glasanje.

"Sasvim je izvesno da je on bio u sali kada je glasanje počelo. Juče smo jako vodili računa, kompletno predsedništvo i ja. Sve vreme su poslanici bili tu i bilo nas je sve vreme 126. Kada smo ocenili da nas nema 126 a i pored toga što smo bili planirali da radimo znatno duže prekinuli smo sednicu", rekla je predsednica parlamenta.

Povodom zaključka Administrativnog odbora o zabrani neovlašćenog snimanja u skupštinskoj sali, Đukić-Dejanović je rekla da nije u redu da poslanici smimaju poslanike ali i da ona sama ne može da uvodi neke zabrane i da takvu odluku može da donese Skupština.

Prema njenim rečima, tempo glasanja je takav da mali broj poslanika može baš mirno da sedi sve vreme po nekoliko sati bez obzira na pauze.

Šefica poslaničke grupe Za evropsku Srbiju Nada Kolundžija optužila je večeras šefa poslaničke grupe Demokratske stranke Srbije Miloša Aligrudića da režira afere protiv Skupštine Srbije i poslanika i da za to mora da snosi sankcije.

Očekujem da se utvrdi odgovornost. Mislim da je ovo skandal koji je neko proizveo i za to mora da snosi posledice", navela je šefica poslaničke grupe ZES-a.

Kolundžija je navela da je glasanje u Skupštini Srbije bilo regularno i da neko ko pravi "prljavu aferu" protiv parlamenta i poslanika koji suvredno radili mora za to da snosi sankcije.

Zakon o političkim strankama usvojen je u Skupštini Srbije glasovima 127 poslanika. To je prvi korak u reformi izbornog sistema, a kojim je predviđeno da političku partiju ubuduće može da osnuje najmanje 10.000 punoletnih i poslovno sposobnih građana.

Za osnivanje stranaka nacionalnih manjina potrebno je hiljadu potpisa punoletnih i poslovno sposobnih državljana Srbije. Zakonom je predviđena i obaveza preregistracije svih političkih organizacija, a one koje to ne učine biće izbrisane iz Registra.

Takođe, samo one stranke koje u roku od šest meseci od početka primene novog zakona usklade svoj statut i druge opšte akte sa zakonom i podnesu prijavu za upis u Registar političkih stranaka moći će da nastave da deluju.

Jedna od novina je i da se u Registar može upisati naziv političke stranke nacionalne manjine i na jeziku i pismu nacionalne manjine, ukoliko je to predviđeno statutom.

Zakonom su predviđene i novčane kazne koje se kreću od 5.000 do 500.000 dinara za lice koje deluje u ime stranke koja nije registrovana i za stranku koja ne objavi stranačka akta, ne upotrebljava pravni naziv stranke i ne prijavi na vreme promenu podataka koji se upisuju u Registar.

Takođe, Zakonom je predviđeno i da imena osnivača političkih stranaka budu objavljena na stranačkim veb prezentacijama.

Usvojeni zakoni iz oblasti ekologije 

Skupština Srbije, ranije danas, usvojila je sve zakone iz oblasti ekologije, među kojima zakone o upravljanju otpadom, ambalaži i ambalažnom otpadu, zaštiti i održivom korišćenju ribljeg fonda, kao i izmene zakona o zaštiti životne sredine.

Zakon o upravljanju otpadom treba da suzbije neadekvatno postupanje sa otpadom, što je jedan od najvećih ekoloških problema Srbije.

Taj zakon, koji se usaglašava sa evropskim propisima, uspostavlja integralno upravljanje otpadom, sa ciljem da se stvore uslovi za smanjenje nastajanja otpada, razvojem čistijih tehnologija.

Zakonom o ambalažnom otpadu predviđeno je uspostavljanje standarda zaštite životne sredine koje ambalaža mora da ispunjava, ali se uspostavljaju i uslovi integrisanog upravljanja ambalažom i ambalažnim otpadom.

Zakon o ribljem fondu reguliše očuvanje i zaštitu, ulov, korišćenje i promet riba.

Izmenama Zakona o zaštiti životne sredine predviđeno je znatno pooštravanje kaznene politike, tako da će novčane kazne biti povećane i do 15 puta, a kazne za privredne prestupe dostizaće desetostruke iznose.

Skupština je potvrdila i Roterdmsku konevenciju o postupku davanja saglasnosti na osnovu prethodnog obaveštenja za određene opasne hemikalije i pesticide u međunarodnoj trgovini, kao i amandmane na aneks B Kjoto protokola uz Okvirnu konvenciju o promeni klime.

Roterdamskoj konvenciji pristupilo je više od 120 država, među kojima su sve zemlje članice EU i sama EU, a ta konvencija predstavlja prvu liniju odbrane za uvoz opasnih hemikalija.

Poslanici su potvrdili i Konevenciju o dostupnosti informacija, učešću javnosti u donošenju odluka i pravu na pravnu zaštitu u pitanjima životne sredine.

Parlament je time, tokom dvodnevnog glasanja, usvojio ukupno 16 zakona iz oblasti ekologije, koji su bili na dnevnom redu protekle sednice, a kojima se uspostavljaju efikasnijih mehanizmi za zaštitu životne sredine i propisi usklađuju sa standardima EU.

Novi član Saveta Državne revizorske institucije Danka Aksentijević položila je zakletvu.



Zakon o zaštiti vazduha 

Skupština je usvojila i Zakon o zaštiti vazduha koji utvrđuje mere zaštite kvaliteta vazduha i smanjenje emisije štetnih materija po zdravlje.

Usvojen je i Zakon o zaštiti prirode koji utvrđuje zaštitu prirodnih dobara, uspostavljanje sistema praćenja prirodnih vrednosti i zaštićenih prirodnih dobara.

Takođe, utvrđena je i zaštita prirode i predela u prostornim planovima i projektovanoj dokumentaciji, donošenje programa upravljanja prirodnim resursima kao i razvijanje svesti o potrebi zaštite prirode u procesu vaspitanja i obrazovanja.

Parlament je usvojio i Zakon o zaštiti od buke u životnoj sredini kojim se utvrđuju mere za sprečavanje i smanjenje štetnih efekata buke na zdravlje ljudi i životnu sredinu.

Novina u zakonu je izrada strateških karata buke na nivou Srbije, autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave, kao i izrada akcionih planova koji treba da odrede mere za smanjenje izloženosti buci.

Poboljšanje bezbednosti prometa hemikalija

Skupština je, ranije danas, usvojila i zakone o zaštiti od jonizujućih zračenja i o nuklearnoj sigurnosti, o zaštiti od nejonizujućih zračenja, o hemikalijama i o biocidnim proizvodima.

Zakon o hemikalijama predviđa da se hemikalije proizvode, uvoze i koriste na način koji je bezbedan za zdravlje ljudi i životnu sredinu.

Osnovni cilj zakona je bezbedno stavljanje hemijskih proizvoda na tržište uz osiguranje visokog nivoa zaštite zdravlja ljudi i životne sredine, a poseban cilj je poboljšanje bezbednosti prometa hemikalija sa drugim zemljama.

Skupština je ranije danas usvojila Zakon o nuklearnoj sigurnosti, a juče i Zakon o izgledu i upotrebi grba, zastave i himne Republike Srbije, kao i Zakon o zabrani razvoja, proizvodnje, skladištenja i upotrebe hemijskog oružja i o njegovom uništavanju.

Nastavak na RTS...

MySerbia.net: Glasanje o zakonima o životnoj sredini

B92: Novi propisi u stočarstvu