Izvor: RTS, 29.Avg.2010, 10:27   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Gladan sitom ne veruje

Više od 30.000 ljudi jedini obrok dnevno dobija iz narodnih kuhinja. Iako mnogi restorani i pekare višak hrane bacaju, nema organizovanog prikupljanja i kontrole hrane kako bi došla do onih kojima je najneophodnija.

U narodnim kuhinjama u zemlji, hrani se više od 30.000 osoba, svake godine, u proseku, hiljadu i po više. Među njima je sve veći broj onih koji su ostali bez posla ili godinama ne primaju platu. Najavljeni rast cena neće dodatno povećati broj gladnih jer, onima >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << koji nemaju prihode, cene ne znače mnogo.

Nekada se deci koja ostave ili bacaju hranu, govorilo o gladnima u Africi. Danas je dovoljno pedagoških primera i u Srbji. Samo u Beogradu skoro 8.700 ljudi prehranjuje se u narodnim kuhinjama. Istovremeno, na nekim mestima hrana se i dalje baca, iako bi neko još mogao da je upotrebi. Među njima ima i onih koji su bolesni ili su u starosti ostali bez prihoda.

Anketirani građani kažu da snalaze na ovaj način jer ne rade i deca su im nezaposlena.

Na obrok u narodnoj kuhinji prava imaju osobe s mesečnim primanjima manjim od 5.571 dinara, ili na primer, četvoročlana porodica sa manje od 10.435 dinara mesečno. Dok broj gladnih raste, viškovi hrane u restoranima i pekarama bacaju se jer nema organizovanog prikupljanja, kontrole i dostave hrane gladnima. U Berlinu, s druge strane, grad je obezbedio mesto gde restorani ostavljaju takvu hranu.

"U dogovoru s gradom moglo bi da se opredeli da neki naš višak koji bismo sigurno bacili negde odnesemo nego da stavimo u kontejnere pa da ti ljudi to vade iz kontejnera", izjavio je predsednik Udruženja ugostitelja Beograda Nikola Dimitrijević.

Ipak, za ugostitelje koji odluče da poklone višak hrane, postupak nije tako jednostavan.

Direktorka Centra za socijalni rad Snežana Stošković kaže da je problem kontrola te hrane što čini proces komplikovanim.

"Kada hrana izađe iz restorana ne postoji uverenje o ispravnosti, ali postoji drugi način, imamo primer Grocke gde ljudi kuvaju riblju čorbu i mi ćemo organizovati prevoz kako bi hrana došla do korisnika i to je najjednostavniji način koji garantuje ispravnost", objasnila je stručni saradnik Crvenog krsta Srbije Dragica Kljajić.

Trenutno sa oko 40 miliona dinara država finansira rad narodnih kuhinja, ali i otvaranje novih, od kojih će jedna biti u Boru.

U Ministarstvu rada i socijalne politike očekuju da će biti dovoljno novca za rad svih narodnih kuhinja do juna 2011. Ipak, restorani i pekare, višak hrane mogu da odnesu u prihvatilišta koja po pravilu zbrinjavaju veći broj korisnika od predviđenog.

Nastavak na RTS...