Izvor: RTS, 04.Avg.2009, 18:13 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Gde su naši talenti?
Učenici koji su nedavno doneli 10 medalja sa međunarodnih takmičenja iz fizike i matematike privlače veliku pažnju medija, iako, neretko, izostaje prava podrška države. Srbija najavljuje materijalnu i stručnu podršku mladim talentima.
Matematička gimnazija je već decenijama rasadnik mladih talenata, teško je izbrojati nagrade koje su osvojili njeni učenici. Učenici koji su doneli deset medalja s nedavno održanih olimpijada iz fizike i matematike, privlače veliku >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << pažnju javnosti.
Svaki od njih ima velike planove, a država najavljuje materijalnu i stručnu podršku. RTS je istraživao gde su, šta rade i kako žive nekadašnji olimpijci.
Kada je Branislav Sazdović 1970. godine osvojio medalju na Olimpijadi u Budimpešti, mnogo toga bilo je drugačije. Ondašnjim medijima, kako kaže, ta vest nije bila zanimljiva, a i podrška države bila je mnogo manja.
Posle usavršavanja u inostranstvu, odlučio je da radni vek ipak provede u našem Institutu za fiziku.
"Ne kajem se zbog toga i mislim da je iz sadašnje perspektive sve ispalo dobro. Moram da kažem da je u međuvremenu bilo i teških perioda kako za ostale ljude tako i za institut, naime mnogo mladih ljudi je odlazilo u inostranstvo. U poslednjih nekoliko godina situacija se popravila", rekao je Branislav Sazdović, doktor fizike.
Stefan Salom je pokušavao da uplovi u poslovne vode. U početku je pokušavao da bude i u nauci i u biznisu, ali nije išlo.
Salom kaže da je nemoguće s punim kapacitetom raditi dve tako zahtevne stvari. "Drugi razlog da donesem takvu odluku bio je što čovek, ako je u nauci, mora mnogo da putuje, pogotovo ako živi u Srbiji, a ovo mi je dalo šansu da ostanem ovde, što sam u suštini i želeo. Volim da živim u Srbiji", rekao je Salom.
Materijalna oskudica razlog odlaska
Marko Stošić, doktor matematike, odlučio je upravo suprotno. Pošto je završio fakultet, otišao je u Lisabon gde je doktorirao, živi sa suprugom i radi kao profesor u svetski poznatom institutu. Devedesetih godina prošlog veka, kaže Marko, većina njegovih drugara je otišla.
Marko Stošić kaže da stvari uglavnom idu na bolje, ali da fali prostora i navodi primer Instituta za matematiku koji oskudeva u prostorijama.
"Dosta ljudi i dalje zbog materijalnih razloga vidi sebe u inostranstvu. Postoji ta nostalgija, iako je svake godine sve manja i manja, tako da mi ipak planiramo da se vratimo ovde na trajnije, a do tada trudimo se da održavamo kontakte i ovde i u inostranstvu", navodi Marko Stošić.
Nije uvek novac bio razlog za neke propuste u prošlosti, kažu u nadležni. Novom strategijom planira se bolja veza sa našim naučnicima u dijaspori.
"Kada se bira redovni profesor, direktor instituta, radićemo na tome da oni koji žele da se vrate konkurišu za ta mesta, a ne da bude ponižavajućih situacija da ovde rade kao pripravnici", rekao jeministar za nauku i tehnološki razvoj Božidar Đelić.
U naredne tri godine popravljaće se oronule zgrade fakulteta i instituta, a planira se izgradnja kampusa biomedicine i centra za popularizaciju nauke. To će, kažu, biti dovoljan pokazatelj ne samo naučnicima već svima da za nauku u Srbiji konačno dolaze bolji dani.
