Izvor: Večernje novosti, 12.Okt.2014, 20:57   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Gastarbajter zaradio i etiketu špijuna

MILOŠ Ćurčić iz Prolom banje, svetski putnik, naš gastarbajter iz Austrije, Nemačke i Australije, skoro pola veka u širokom luku zaobilazi austrijske aerodrome. Zemlju je napustio 19. avgusta 1965. godine, zbog, kako kaže „političkog progona“. Obreo se u Beču gde je započeo novi život. - Zaposlio sam se kao mašinski konstruktor u „Vagner birao“ u Gracu i dobio platu 2.350 šilinga - počinje svoju priču Miloš Ćurčić (73). - Bio je to odeljak nemačke vojne industrije u Austriji, >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << tako da sam za potrebe posla već naredne godine otišao u Irak da radim na organizaciji njihove voje industrije. Kao nekadašnji profesor matematike brzo je napredovao u poslu. Ali, nije ni slutio da će mu to doneti nevolje. - Kada sam se vraćao iz Iraka, uhapšen sam u Beču i potom prebačen u zatvor u Grac - nastavlja Ćurčić. - Optužen sam za vojnu špijunažu u korist Jugoslavije i Iraka, jer sam „putovao na relaciji Grac - Beograd - Bagdad i u službenoj torbi nosio poverljiva vojna dokumenta“. Sedmog maja 1966. godine sam osuđen kao špijun i zabranjen mi je boravak u Austriji. Isteran sam preko granice i pešice ušao u Jugoslaviju. Kada je došao u Beograd, prijavio se u Zavod za zapošljavanje. U to vreme vodila se kampanja zapošljavanja naših stručnjaka u Nemačkoj, pa ga je Koordinacionalno telo SSRN poslalo u „Dajmer benc“ u Gagenau. - Nisam razmišljao o tome da sam u Austriji osuđen, jer se nisam osećao krivim, pa sam krenuo u Nemačku preko Linca - objašnjava Ćurčić. - Uhapšen sam drugi put 3. novembra 1966. godine, opet kao „slučajni“ špijun Jugoslavije. Kako je Austrija u međuvremenu utvrdila da sam nevin i oslobodila me optužbi, odmah sam pušen iz zatvora.VIŠAK VREDNOSTI - SUPRUGA Slobodanka i ja diplomirali smo ekonomiju na univerzitetu u Melburnu - priča Ćurčić. - Kada smo se vrtatili osamdesetih, da bih nostrifikovao diplomu, u Beogradu sam polagao političku ekonomiju, socijalistički sistem, sociologiju samoupravljanja. Napisao sam i knjigu o višku vrednosi u komunizmu i zamerio se vlastima, jer sam dokazivao da i socijalizam eksploatiše radničku klasu. U Gagenau su mu Nemci rekli da je bio na policijskoj listi sumnjivih osoba. Ipak, dobio je posao u Birou za industrijske projekte kompanije „Dajmer benc“. - S obzirom na iskustvo u vojnoj industriji, firma me je uputila u Irak da na poligonima ispitujemo opterećenja nemačkih malih oklopnih vozila, koja su prodata Iračanima - nastavlja Miloš Ćurčić. - Nemci su mojim angažovanjem da učestvujem u ovom vojnom poslu pokazali da mi veruju i da nisam špijun. U Nemačkoj je posećivao emigrantske jugoslovenske klubove i upoznao mnoge četnike i ustaše, za koje se ispostavilo da su bili antikomunisti, a ne i antisrbi. Takav je, na primer, tvrdi, bio dr Branko Jelić, član Seljačke stranke kog je Beograd proglasio za ustaškog lidera i na njega izveo dva neuspela atentata. Ali, gledao je i kako se ističe ustaška šahovnica po jugoslovenskim klubovima, dok je Srbima bilo zabranjeno da ističu svoje simbole. - Naknadno sam saznao da je Austrija ipak donela odluku o doživotnoj zabrani mog ulaska u ovu zemlju - veli Ćurčić. - Ta presuda je i danas na snazi, iako nikada nije dokazano da sam vojna dokumenta, koja su bila moja službena arhiva, ikada isporučio bilo kome u Jugoslaviji, a kamoli vojnoj tajnoj službi ili službi državne bezbednosti. U takvoj situaciji želeo dam da odem što dalje i od Jugoslavije i od Austrije. Odselio se sa suprugom na peti kontinent 1969. godine. Zaposlio se u fabrici aviona „D. J. Delaru“ u Melburnu. Bio je prvi dopisnik Tanjuga iz Australije. Na preporuku ljotićevaca iz Nemačke radio je i u srpskom emigrantskom listu „Novosti“, a vodio je i list „Jedinstvo“ i list „Jugoslav“. - Pre dolaska australiskih ustaška u BiH, na planinu Radušu 1972. godine, gde su hteli da izvedu ustanak i stvore novu NDH, objavio sam spisak 80 ustaša na petom kontinentu i njihove veze sa tajnom službom ASIO - seća se Ćurčić. - Zbog toga sam u Hrvatskoj proglašen za najopasnijeg jugoslovenskog novinara, koji „ruši Jugoslaviju, bratstvo i jedinstvo“. Kaže da ga je zatim saslušavala australijska tajna služba ASIO. Pitali su ga: „Vi ste prozvani kao komunistički agent? Da li se bojite smrti?“. Odgovorio je: „Nije me strah. Ubićete me ili vi iz ASIO ili jugoslovenska SDB!“. - Žena i ja smo čeznuli da se vratimo u Srbiju i to smo učinili 1980. godine - govori Ćurčić. - Slobodanka se zaposlila u „Šipadu“, a ja u firmi „Niš ekspres“. Imali smo problem da nostrifikujemo naše australijske diplome. Partija i SDB su od mene tražili da dam određene informacije o Australiji. Nismo se uklapali u jugoslovenski socijalizam i zato su nas, faktički kao nepodobne kadrove, proterali natrag u Australiju. Slobodanka je postala predstavnik jugoslovenske firme „Merkur oversiz“ u Sidneju, a ja profesor ekonomije i matematike na univerzitetu u Sidneju. Kasnije smo se sa decom preselili u Pert. Danas živimo na relaciji Pert - Beograd - Prolom banja, i obavezno zaobilazimo Austriju. METEMATIČAR, PRAVNIK, ISTORIČAR... ĆURČIĆ je rođen u Prolom banji, školovao se u Nišu i Beogradu, radio je početkom šezdesetih u Uroševcu kao profesor tehničkog crtanja i matematike. Njegova porodica je darivala gradu Uroševcu 3,5 hektara zemlje, dok joj je imanje od 7,5 hektara u Prolom banji nacionalizovano. Diplomirao je i prava, filozofiju i istoriju.

Nastavak na Večernje novosti...