Izvor: Kurir, 14.Maj.2010, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
GLASALI STE, SAD GLADUJTE!
Kad je počelo istrebljenje bizona od strane belaca u Americi, poručio im je poglavica Sijuksa: „Nije ova zemlja naša, niti ljudi koji danas na njoj žive, već smo je posudili od budućih generacija.“
Mi živimo kao da niko posle nas neće ovde živeti. Pored sirotinje najviše su stradale šume. Šume su svuda posečene. Stradali su sirotinja i šume jer ih najviše ima. Kako će izgledati lice zemlje koje ostavljamo u nasleđe potomcima?
* * *
Sreli se Zuba >> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir << Kiza i Davinićko. Zuba Kiza otišao sa ženom Jevrejkom u Izrael.
„Ajde da ti prodam satelit“, predloži Zuba. „Šta će mi satelit, a, uostalom, odakle tebi satelit“, upita Davinićko.
„Nemam satelit, ali mogu da ti ga prodam.“
„Kako možeš da mi ga prodaš?“
„Lepo, samo ti dođi do Pariza.“
„Otkad nisam bio u Parizu.“
„Potpisaćemo ugovor za kupovinu satelita.“
„Šta ja treba da uradim?“
„Ti treba da potpišeš ugovor.“
„Ali nama ne treba satelit.“
„Zato ga i nećeš kupiti, niti ću ga ja isporučiti.“
„Nego šta ćemo da radimo?“
„Bitno je da vi ništa ne platite.“
„Pa, gde je tu zarada?“
„Ja ću da tužim državu. I kad dobijem spor zbog nepoštovanja ugovora, naplatiću 35 miliona evra.“
„I koliko sam ja tu dobar?“
„Lapo meni, pola tebi, brate.“
„Brate, to, ti si genije. A sudije?“
„Kakve sudije, ko ih jebe. Dobiće i oni tal.“
„Samo dođite do hotela! I ne zaboravite da ponesete pečate.“
„Brate, ćale si, keve mi.“
* * *
Živimo u zemlji u kojoj je sve moguće. Pa i da kupiš satelit kojeg nema, pa i da za 35 miliona evra kupiš nešto što ti ne treba.
Na zidu Filozofskog pročitao sam grafit: „Glasali ste, sad gladujte!“ I mi smo stvarno glasali. Predali smo svoju sudbinu u ruke tender mahera, u ruke čume-čude kombinacija, napravili smo neodrživu državu, koju sad delimo na regione, koji bi trebalo da budu u vazalnom odnosu prema Beogradu. Kad dobijemo Srbiju regiona, Beograd će biti distrikt.
Napravili smo zemlju iz Markesovih romana, u kojoj je sve moguće pa i da visoki funkcioneri sa pečatima u džepovima putuju Zubi Kizi na noge, da kupe satelit kojeg nema i da budemo kažnjeni sa trideset pet miliona evra zato što ga nisu kupili.
Nije što su potpisali taj nesrećni ugovor za satelit (zamisli Srbin u satelitu kako jezdi nebom), nego što nas ponižavaju. Nego što nam u zdrav mozak mokre. Samo da još počnu u vreme posta da padaju ribice sa neba i bićemo vrlo srećni. Ili što bi na to rekli studenti: „Glasali ste, gladujte!“
Nećemo doživeti sudbinu Grčke jer nam ne daju toliko kredita. Kad bi nam davali kredita koliko tražimo, za godinu dana bismo doživeli da dugujemo više od Grčke. „U ‘ticu će se premetnuti, sinovac, samo da ostanu na vlasti“, kaže mi stari Jazavac dok očajavamo (pijemo čaj) u ‘Ludoj kući’“.
