Izvor: Kurir, 16.Maj.2008, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
GASNA KOMORA
Havarija u Topionici uzrok oblaka otrovnih gasova u Boru. Svako dete u ovom gradu najmanje pet puta godišnje javi se lekaru zbog bolesti disajnih organa. Broj malignih oboljenja povećan petostruko
BOR - Još jedna u nizu ekoloških bombi koja je 14. maja "potresla" Bor i okolinu prekomernim zagađenjem sumpor-dioksidom iz pogona Topionice i rafinacije bakra uznemirila je građane. Oblaci sumpora i ostalih štetnih industrijskih gasova "nadletali" su grad od ranog jutra do popodnevnih >> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir << sati, tako da su se građani na ulicama u panici sakrivali u najbliže radnje i kancelarije. Stariji ljudi i deca stavljali su maramice na usta bežeći pred naletima zatrovanog vazduha.
U sećanju je ostao i 18. novembar 2006. godine, kada je između devet i 11 sati obližnje naselje Brezonik zahvatilo enormno aerozagađenje, izazivajući revolt građana. Borani su i tada, kao i bezbroj puta ranije, zatražili od nadležnih u Boru i Republici da ih zaštite i uvaže urgencije Ekološkog saveza "Eko-agenda 1935". U pismu najvišim državnim funkcionerima naglasili su da je u gradskom području Bora poslednjih godina petostruko povećan broj malignih oboljenja. Slaviša Karabašević, tadašnji predsednik Izvršnog odbora "Eko-agende 1935", najodlučnije je zahtevao da se u Brezoniku postavi merna stanica za registrovanje koncentracija sumpor-dioksida i kancerogenih materija. Ministarstvo za zaštitu životne sredine nakon godinu dana je uslišilo ovu molbu i tako je, uz ranije dve stanice, dobijen još jedan "merni uređaj".
- Od pre pola godine dve merne stanice, dobijene donacijom EU, prestale su da rade. Niko nije našao za shodno da ih održava, mada sa opštinom postoji ugovor o godišnjem ulaganju od 15 miliona dinara u popravke. Ranije su u elektronskim glasilima saopštavane koncentracije sumpor-dioksida u atmosferi koje su, nažalost, bile i do 30, pa i 40 puta veće od zakonski dozvoljenih. Danas nema ni tih informacija, ali je ostala obaveza odgovornih u topionici da pri svakoj većoj zagađenosti vazduha svedu proizvodnju na minimum. To se u najnovijem slučaju očigledno nije dogodilo, što znači da je u pitanju havarija - kaže Rade Mihailović, stručnjak Zdravstvenog centra u Boru.
U opštini ističu da je ugovor sa donatorom za merne stanice potpisan pre tri godine i da oni nisu obavešteni o kvaru uređaja. U dogovoru sa nadležnima u RTB pokušaće da reše ovaj problem. Međutim, grad i okolina svakodnevno preživljavaju najteže ekološke udare.
U Lokalnom ekološkom akcionom planu za opštinu Bor (LEAP) piše da se više od 11.000 tona otrova po stanovniku ispusti u vazduh u kojem "caruju" i nikl, arsen, živa, kadmijum, sumpor-dioksid, bakar, olovo... Ispitivanja su pokazala da je kod borske dece 1,1 odsto niži nivo hemoglobina i za 400.000 manji broj crvenih krvnih zrnaca u poređenju sa vršnjacima iz Sokobanje. Kod radnika u metalurgiji njih 79,1 odsto imalo je prosečno po dva hronična oboljenja. U Boru se svako dete najmanje pet puta godišnje javi lekaru zbog bolesti disajnih organa. Broj malignih oboljenja od 1979. do 2001. godine povećan je petostruko. Nekada čista i bistra Borska reka već decenijama, apsolutno je mrtav vodotok kraj čijih obala je zapirićeno 4.000 hektara najplodnijih oranica.[ antrfile ]
POMOR PČELA
Najveće zagađenost vazduha u poslednje tri godine dogodila se marta 2006. godine u naseljima Brezonik i Krivelj. Oblaci sumpora uništili su mnoge pčelinjake. Sem pomora pčela, stradale su i ratarske kulture i voćnjaci. Stručnjaci su ustanovili da je, sem sumpor-dioksida, na uništenje pčela uticala i previsoka koncentracija arsena u vazduhu. Ovaj nesvakidašnji ekološki genocid snimio je i režiser Petar Lalović za svoj najnoviji dokumentarni film "Borskim rekvijem", koji u svetu već dobija nagrade i priznanja.
OLOVO U KRVI
Upoređujući zdravlje radnika u borskoj topionici i žitelja u 25 kilometara udaljenom selu Zlot, podno Južnog Kučaja, došlo se do alarmantnih podataka. Sadržaj olova u krvi veći je za 80, a u mokraći 22,45 procenata nego kod stanovnika u planinskom Zlotu. Količina arsena u mokraći radnika veća je za 195, a u kosi 213 odsto nego kod seljaka dotičnog sela.
.jpg)
