Izvor: Kurir, 08.Feb.2011, 11:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
GAŠENJE SVETLA
Ovih dana se mnogo pisalo o svođenju političke scene na dve političke stranke. Kobajagi, zbog veće stabilnosti jer mali, navodno, ucenjuju veće. Preporučuje se i ujedinjenje dve jedine preostale stranke kroz buduću vladu. To što tada ne bi ni bilo opozicije, očigledno nije predmet zabrinutosti.
Osvajajući slobodu i demokratiju, opozicija se devedesetih godina borila protiv SPS sprečavajući svođenje političkog mišljenja na jednu misao. Vodila se borba za poštovanje različitosti >> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir << i pružanje građanima mogućnosti da biraju između tih različitih opcija. Sadašnja vlast, koja je bila deo opozicije devedesetih, uz pomoć SPS vraća Srbiju u jednoumlje.
Danas se ne ceni ništa od onog za šta smo se nekad borili. Devedesetih smo se izborili da svaka politička opcija bude dostupna građanima, u skladu sa Ustavom, i da volja građana bude verno predstavljena u Narodnoj skupštini. Zato se kod nas poslanici biraju s partijskih lista u Srbiji kao jednoj izbornoj jedinici. To je jedini način da volja građana bude verno preslikana u Skupštini.
Svaki drugi način izbora doveo bi do, većeg ili manjeg, favorizovanja nekih stranaka u odnosu na druge. Povećanjem broja izbornih jedinica, smanjenjem ukupnog broja poslanika ili uvođenjem čistih većinskih izbora (jedan kandidat protiv drugog) srpska politička scena bila bi desetkovana.
Zadovoljstvo manjeg broja građana pobedom njihovog kandidata, s druge strane, stvorilo bi nezadovoljstvo većine građana koji su glasali za druge kandidate. Ovi drugi će sledeći put glasati samo za one koji imaju najviše šansi i tako će se ubiti politička raznovrsnost u Srbiji. Kad bi se na to još dodala „genijalna ideja“ o smanjenju broja poslanika, u Srbiji bi bilo svršeno s predstavničkom demokratijom.
Čak i ako se ne uvede većinski sistem (ime protiv imena), povećanjem broja izbornih jedinica smanjuje se broj poslanika koji se bira po jedinici. Nije isto 5 % od 250 i 5 % od 6. U prvom slučaju, politička stranka koja je dobila 5 % na izborima imala bi barem 12 mandata, a u drugom bi imala 0 mandata. Ako bi se i broj poslanika prepolovio, onda poslanike u parlamentu ne bi imale ni one stranke koje osvoje 10 % na izborima.
Ovakvo satiranje političke scene zatiče Srbiju na pola puta do mogućeg demokratskog punoletstva. Većina današnjih partija nema ni jasan program ni dugotrajne principijelne stavove po kojima se prepoznaju. Politički marketing ih prikazuje kao sposobne za izvođenje čudesa, ali glavno čudo koje će se na kraju desiti je uništavanje perspektive zdravog, pluralističnog i bogatog življenja u Srbiji.
Sada se sve kockice uklapaju: tzv. velika opoziciona stranka hoće da bude sama na sceni s tzv. velikom vladajućom strankom; i jedna i druga rade zdušno na tome; jedna predlaže promenu načina izbora, a druga smanjenje broja poslanika; i jedna i druga ukidaju blanko ostavke bez ikakve alternative za zaštitu izborne volje građana. Verovatno će i jedna i druga glasati za izmenu izbornog zakona, a možda i za promenu Ustava u važnijem delu nego što su odredbe o izborima. Kad svetlo nestane, barem nećemo morati da se pitamo ko ga je ugasio.
