Izvor: Večernje novosti, 22.Okt.2015, 16:02   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Futog: Glavice "krenule" ka kaci (VIDEO)

KASNA jesen u Futogu, selu nedaleko od Novog Sada, ne prepoznaje se po opalom lišću, ili po čestim kišama i hladnoći. Najbolji pokazatelj da su došli hladni dani su prikolice prepune bledozelenih glavica kupusa, sa vagama ispred, "postrojene" na ulasku u selo, a i pred gotovo svakom kućom. Kako i ne bi bile, kada se ovo mesto proslavilo upravo kroz proizvodnju ovog povrća, bez kog u Srbiji nema zimnice. Upravo zbog toga, grupa povrtara, okupljenih u Udruženju "Futoški kupus", pre nekoliko >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << godina, uzela je stvari u svoje ruke i zaštitila je, prva u Srbiji geografsko poreklo povrća, odnosno, karakterističnog futoškog kupusa, jedinstvene sorte generacijama negovane u ovom selu. - "Sečenje", odnosno, berba je ove godine krenula gotovo pola meseca ranije nego što je uobičajeno, možda i zato što se kupci boje visoke cene na kraju sezone, jer smo lane, na kraju, kupus prodavali i po 60 dinara za kilogram - priča Miroljub Janković, uzgajivač kupusa, jedan od osnivača udruženja, dok iz prikolice parkirane u dvorištu, pažljivo mereći količinu na vagi, i manjim glavicama "beležeći" broj pretovaranja, utovaruje kupus u prtljažnik zadovoljnog kupca. - Za sada još ne beremo punim kapacitetom, dovezem u dvorište po dve tone dnevno, a verujem da će prodaja na prikolice krenuti nešto kasnije, od 1. novembra. Kvalitet kupusa je, kako objašnjava Janković, jako dobar, posebno kada se uzme u obzir da je godina za gajenje bila sve pre nego pogodna. - Imali smo sušu kad nije trebalo, dok smo rasađivali, a sada kad nam treba suša, imamo kišu - kaže Janković. - Samo za zalivanje tri hektara kupusa, a zalivao sam ga 13 puta, utrošio sam oko 450 litara nafte i po 10 litara ulja po hektaru. Cena je, za sada, 35 dinara po kilogramu, kada prodajem do 200 kilograma. Kada se kupuje na više, cena je niža i spušta se i do 25 dinara. Kupus se, inače, u Futogu proizvodi od pamtiveka i proslavio je naselje širom sveta. Najstariji pismeni trag o kupusu iz ovog mesta, kako objašnjava Goran Puača, predsednik Udruženja "Futoški kupus", datira još iz 1760. godine. Tada je, naime, upućena pošiljka kupusa u Beč. Iste godine, kupus je otpremljen i u neke kaznionice, pa je i to zapisano... U najnovije doba, pokrio je Evropu, a kao kiseo kupus, stigao je do Norveške, SAD, pa i dalje... KAKO PREPOZNATI FUTOŠKI "ORIGINALNI" futoški kupus, objašnjavaju poznavaoci, ima svetlozelene listove, čija boja prelazi u belu. Kod hibridnih sorti, međutim, boja glavica, od svetlozelene prelazi ka tamnijim nijansama. Glavice nisu tako sabijene, a i građa listova je znatno nežnija. Pravi futoški kupus znatno se brže kiseli, a dobar je za sva jela."KUPUSIJADA" U FUTOGU će i ove godine biti održana "Kupusijada", manifestacija posvećena upravo ovom povrću, koje je proslavilo Futog. Na manifestaciji, koja se ove godine održava 31. oktobra i 1. novembra, osim tradicionalnog takmičenja u pripremi jela od kupusa, biće birana i najveća glavica kupusa.PRAVI RECEPT ZA KISELjENjE NAJVAŽNIJE za kiseljenje kupusa, bio to ribanac ili kupus u glavicama, jeste upravo kvalitet samog kupusa i dovoljna količina soli, savetuje Janković. - Ribanac je najbolji od glavice koja sama pukne u njivi i "rascveta se" jer je tada kupus stvarno zreo, a u odnosu na količinu kupusa, stavlja se od 2,2 do 2,5 odsto soli. Stavlja se red ribanog kupusa, red soli i "muški" se utapka rukom. Kod glavica, takođe, važno je da budu zdrave, a mogu, pre stavljanja u bure, da se raseku u krst, ili da se izdubi koren i da se zasole. Opet važi pravilo da se stavlja 2,2 do 2,5 odsto soli na količinu kupusa i isto toliko soli na količinu vode, pa je uspeh zagarantovan.

Nastavak na Večernje novosti...