Izvor: RTS, 05.Avg.2009, 21:47 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Francuska (ne)odoleva krizi
Uprkos savetima koji dolaze sa druge strane Atlantika da se kao lek za ekonomsku krizu poveća potrošnja, francuski stimulativni plan zasniva se na ulaganju u javne radove. Tako, radnici koji obnavljaju, recimo, katedralu Notr Dam, obnavljaju i ekonomiju.
Stručnjaci kažu da se Francuska, i pored toga što je ekonomija u padu 3 odsto, bolje nosi s krizom od većine drugih zemalja. Uprkos savetima Amerikanaca da se kao lek za ekonomsku krizu poveća potrošnja, francuski stimulativni >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << plan najviše se zasniva na ulaganju u javne radove, koji, uz infrastrukturu, podrazumevaju i spomenike kulture poput Notr Dama.
Mnoge koji su bez posla, a to je gotovo svaki deseti radno sposoban Francuz, vlada angažuje za javne radove, uglavnom na infrastrukturi.
Deo stimulativnog paketa od 6 milijardi evra namenjen je obnovi kulturnoistorijske baštine.
Visoko nad Parizom, radnici rade na krovu veličanstvene gotske katedrale Notr Dam.
Obnavljajući elegantne ukrase, obnavljaju i francusku ekonomiju. To je jedno od oko hiljadu zdanja, za koje je vlada u Parizu iz stimulativnog paketa izdvojila 100 miliona evra.
Kulturnoistorijski spomenici obično godinama čekaju na novac, ali eto, njima kriza ide na ruku.
"Znate, nema budućnosti bez prošlosti i nema novih projekata bez sećanja na stare", kaže arhitekta Benžamin Muton.
Iskustvo iz prošlosti
"Naučili smo mnogo u prošlosti. Koristimo sada to iskustvo i verovatno je to razlog što ćemo izbeći duboku depresiju poput one iz tridesetih godina prošlog veka", smatra bankarski analitičar Dominik Barber.
Ima još razloga zbog kojih se Francuska drugačije nosi s krizom. Francuzi su velike štediše, ne uzimaju pozajmice koje ne mogu da vrate i, u odnosu na bruto domaći proizvod, zaduženi su dvostruko manje nego Britanci ili Amerikanci.
Vlada u Parizu nije morala da spasava od kolapsa nijednu veliku banku, a kamoli da je nacionalizuje.
Država ima strogu regulativu, koja je dobro poslužila u krizi, pa, iako su banke gubile novac, one rade daleko bolje nego britanske ili američke.
Tri četvrtine stimulativnog paketa potrošiće do kraja godine, daleko brže od SAD.
Francuska ekonomija je i daleko manje zavisna od izvoza, u odnosu na Nemačku, na primer, pa ne zavisi toliko od tražnje na stranim tržištima.
Potrošnju na domaćem tržištu podupire i to što veliki broj zaposlenih - jedna petina - radi u javnom sektoru, što je francuska specifičnost, ali i sigurna socijalna davanja.
I Francuzi se, međutim, plaše gubitka radnih mesta. Nezaposlenost je gotovo devet odsto i demonstracije protiv otpuštanja, posebno u autoindustriji, redovna su pojava.
Francuski radnici imaju i svoju specijalnost - šefove na koje su kivni, drže zarobljene u kancelarijama!
