Izvor: Blic, 27.Nov.2013, 16:43 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Formiranje nemačke vlade u rukama članstva SPD
Nova savezna vlada Nemačke mogla bi, i posle danas uspešno okončanih kolicionih pregovora konzervativaca i socijaldemokrata, da bude sastavljena tek u drugoj polovini decembra.
Hrišćansko-demokratska unija (CDU) kancelarke Angele Merkel, bavarska Hrišćansko-socijalna unija (CSU) i Socijaldemokratska partija Nemačke (SPD) danas su objavile koalicioni sporazum u kojem se na 185 stranica definišu ključna opredeljenja i ciljevi potencijalne vlade.
Medjutim, poslednju >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << reč o sporazumu imaće 470.000 članova SPD. Jer, ova do sada opoziciona stranka je još pre početka zvaničnih koalicionih pregovora najavila da će konačnu odluku o tome da li će stupiti u tzv. "veliku koaliciju" s konzervativcima prepustiti partijskoj bazi.
Ovo je prvi put u posleretnoj istoriji nemačkih političkih stranaka da je krajnja odluka o stupanju u koaliciju, dakle praktično o formiranju vlade, u rukama članova stranke.
Ankete pokazuju da je većina nemačkih gradjana za "veliku koaliciju" konzervativaca i socijaldemokrata, uz obrazloženje da ona najbolje može da se uhvati u koštac s problemima u Nemačkoj. Medjutim, nema reprezentativnih istraživanja o tome šta o takvom vladajućem savezu misli članstvo SPD.
U aktivnostima SPD u komunalnim i okružnim podružnicama aktivno učestvuje oko 10 odsto članova. Zato niko ne može da predvidi kako će glasati, kako ih nemački mediji zovu, "leševi iz kartoteke" partijskog članstva.
Pritom socijaldemokratski birači imaju razloga da budu relativno zadovoljni onim što je SPD uspela da "progura" u koalicionim pregovorima, posebno ako se ima u vidu da je na izborima dobila upola manje glasova nego konzervativci.
U koalicionom sporazumu nove vlade je pre svega stavka o uvodjenju jedinstvene zakonom garantovane i za celu zemlju važeće minimalne zarade od 8,50 evra na sat. U prelaznom periodu do 2017. moguća su odstupanja ukoliko se drugačije dogovore tarifni partneri - poslodavci i sindikati.
U sporazum je ušla i želja SPD da se, uprkos tome što je starosna granica za odlazak u penziju u Nemačkoj već prošle decenije povišena na 67 godina, zaposlenima koji imaju 63 godine i koji su punih 45 godina radnog staža uplaćivali u penzioni fond, omogući odlazak u penziju bez ikakvih odbitaka.
SPD je uspela da konzervativne partnere ubedi i u to da deca stranaca rodjena u Nemačkoj, mogu da trajno imaju dvojno državljanstvo - nemačko i ono koje imaju roditelji. Do sada su ti mladi ljudi (pretežno turskog porekla, jer gradjani Evropske unije ionako mogu da imaju više pasoša) smeli da zadrže dva pasoša najdalje do 23. godine i da se tada odluče za samo jedno državljanstvo.
Glasanje članova SPD o koalicionom sporazumu biće od 6. do 12. decembra.
Pre toga će političari iz rukovodstva stranke posetiti sve delove zemlje u nastojanju da uvere bazu u to da "blagoslovi" koalicioni sporazum za stvaranje velike koalicije.
Po navodima magazina "Špigel", u lokalnim organizacijama SPD nema velikih simpatija za veliku koaliciju. Ona je u Nemačkoj postojala od 1966. do 1969. godine, i izmedju 2005. i 2009. takodje sa Angelom Merkel kao kancelarkom.
Tokom te četiri godine, kako smatraju ne samo mnogi članovi, SPD nije uspela da "proda" javnosti - kao sopstveni uspeh - čak ni dobre ili popularne odluke vlade donete na svoj predlog.
Na izborima 2009. SPD je imala istorijski najgori rezultat na saveznim izborima osvojivši simpatije samo 23 odsto Nemaca. Zato se mnogi u SPD pribojavaju da će ponovni "zagrljaj" sa konzervativcima imati po stranku još nepovoljnije posledice.
No, ukoliko delovi koalicionog sporazuma koji odslikavaju predizborna obećanja SPD budu dovoljno uverljivi za partijsku bazu, nova vlada trebalo bi da bude formirana 17. decembra kada, kako je predvidjeno, Angela Merkel treba da u Bundestagu položi zakletvu kao savezna kancelarka.
Najčitanije SADA:
