Izvor: B92, 24.Nov.2005, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Formiran tim za pregovore o Kosovu
B92: Poštovani gledaoci, dobro veče. Vlada Srbije formirala je tim za buduće pregovore o Kosovu. Ravnopravni lideri tima biće predsednik Srbije Boris Tadić i premijer Srbije Vojislav Koštunica. Pregovori o Kosovu praktično su zapravo već počeli, u Beogradu je danas boravio specijalni izaslanik generalnog sekretara Ujedinjenih nacija za pregovore o Kosovu, Marti Ahtisari, koji je danas razgovarao sa premijerom Srbije, Vojislavom Koštunicom i ministrom spoljnih poslova Vukom >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << Draškovićem. Za sutra je zakazan sastanak i razgovor s predsednikom Srbije, Borisom Tadićem. Gost Poligrafa večeras je savetnik predsednika Srbije Borisa Tadića, Leon Koen. Gospodine Koen, dobro veče, dobrodošli. Ko je sve u ovom timu i kakva je njegova struktura, mislim da je to pitanje s kojim bi trebalo da počnemo?
Kojen: Ko je sve u ovom timu jasno se videlo iz saopštenja izdatog posle današnje sednice Vlade, gde je pregovarački tim i formiran. Međutim, ideja o stvaranju ovakvog pregovaračkog tima nije nova, ona je nastala u razgovorima i saradnji između dva kabineta, kabineta predsednika Srbije i kabineta predsednika Vlade i ono što je ključ ovakvog sastava, ovakve strukture pregovaračkog tima, to je uviđanje da postoje dva ključna činioca izvršne vlasti u Srbiji, predsednik Republike i predsednik Vlade, da su oni podjednako važni nosioci izvršne vlasti i da u presudnom trenutku za zemlju kao što je ovaj kada se pregovara, mora se pregovarati sa međunarodnim faktorima o sudbini Kosova i Metohije, sav politički kapacitet zemlje mora biti uložen u takav tim. Dakle, od početka je postojala ideja da jezgro pregovaračkog tima čine paritetni, tako da kažem, predstavnici predsednika Vlade i predsednika Republike. Ta ideja je u osnovi ostvarena u ovom sastavu pregovaračkog tima.
B92: Ovako gledano spolja, on deluje dvostranački, kako se to danas čulo u prvim opservacijama van ovih krugova iz kojih potiču članovi tima. U njemu recimo, nema gospodina Nebojše Čovića, koji je do nedavno bio predsednik Koordinacionog centra i veoma dobro poznaje situaciju na Kosovu. Zbog čega?
Kojen: Mislim da je to potpuno pogrešna percepcija, da je nešto što smo nasledili iz Miloševićevog vremena, da se sve što se dešava u politici gleda isključivo iz stranačkog ugla. Već sam vam rekao da je jezgro pregovaračkog tima određen broj ljudi direktno vezanih za predsednika Republike i predsednika Vlade. Dakle, nije ovde uopšte reč o stranačkoj zastupljenosti. Ovde su u tom pregovaračkom timu predstavljeni ključni, suštinski nosioci izvršne vlasti u zemlji i iza njih stoji sav politički autoritet današnje srpske demokratije. Vlada je ovlašćena od parlamenta da stupi u razgovore, kako je rečeno u Rezoluciji, o budućem statusu Kosova i Metohije. Predsednik Srbije neposredno je izabran od građana, on u skladu sa Ustavom ima ovlašćenje da se bavi oblašću spoljne politike. Nažalost, Kosovo i Metohija nije više samo naše unutrašnje pitanje. Od trenutka kada je donesena Rezolucija Saveta bezbednosti 1244 to je postalo i međunarodno pitanje.
B92: Vratiću se nešto kasnije na ovu poslednju rečenicu koju ste izgovorili. Ko je Tomas Flajner, savetnik tima, gospodine Kojen?
Kojen: Tomas Flajner je veoma ugledan, svetski ugledan stručnjak za ustavno pravo, direktor Instituta u Frajburgu, koji je, ako se ne varam, on i osnovao, već godinama čovek velikog iskustva koji je već učestvovao u nekoliko važnih međunarodnih slučajeva, tako da kažem, gde je trebalo naći novo ustrojstvo za neke države posle razrešenja velikih političkih kriza. I ne na poslednjem mestu, osvedočeni, mogu slobodno da kažem, prijatelj naše zemlje, jer mnogi od nas su se s njim upoznali još početkom '90-ih godina kada je dolazio ovamo kao član misije OEBS-a i svojom trezvenošću, nepristrasnošću i lucidnim pogledom na stvari mnogo učinio da se isprave neka predubeđenja koja su tada postojala u pogledu Srbije.
B92: Gospodine Kojen, Vi ćete praktično voditi deo ovog pregovaračkog tima, iz ove druge grupacije predsednika Tadića i Vi ste, kako stoji ovde u informaciji koju su mediji danas dobili, direktno odgovorni predsedniku Tadiću. Vaš kolega Slobodan Samardžić, savetnik premijera Koštunice je s druge strane, direktno odgovoran premijeru. S obzirom na broj savetnika i na četiri radne grupe koje praktično ovaj tim ima, koji su njegovi kapaciteti, ne mislim na političke, nego na polja mogućih razgovora i pregovora?
Kojen: Prvo bih ispravio jednu formulaciju od koje ste vi počeli. To je jedinstven pregovarački tim.
B92: Znam, ali Vi ste maločas spomenuli dva politička polja.
Kojen: Pustite me da kažem. Slobodan Samardžić i ja koordiniraćemo radom pregovaračkog tima da bi on uopšte mogao efikasno da deluje, pogotovo u ovako složenom pitanju, on mora biti celina i delovati kao celina. Dakle, moram da vam kažem, nije uopšte tu reč o bilo kakvom stranačkom ili polustranačkom pogađanju, nego o tome da se smatralo potrebnim i iz suštinskih i simboličnih razloga, kažem da jezgro tima predstavlja ključne nosioce vlasti u Srbiji. Mi ćemo, uveren sam, dobro sarađivati, kao što smo dobro sarađivali i proteklih meseci. Niko tu neće na stvari gledati iz stranačke ili neke slične perspektive.
B92: Dobro, ja to nisam ni rekao, Vi ste napravili malu distinkciju između, zapravo, pozicije predsednika države i Vlade, pa sam ja možda, evo, neoprezno pomenuo, nisam mislio da delim pregovarački tim, svakako. Gospodine Kojen, predsednik Srbije Boris Tadić je pomenuo ideju o dva entiteta koja je veoma zanimljiva, na očigledno iznenađenje mnogih u Moskvi. Zaista, zašto je predsednik to ostavio za Moskvu? Vrlo je neobično da nije podršku za taj predlog potražio najpre u Srbiji, pa možda onda nakon toga u inostranstvu izašao nakon ili pre razgovora, sad nisam siguran da li je bilo pre ili posle razgovora sa ruskim predsednikom, u svakom slučaju, ne u Beogradu nego u Moskvi. Zašto?
Kojen: Ja nisam bio s predsednikom Tadićem u Moskvi, ali ne bih rekao da su ideje koje je on izneo izazvale iznenađenje u Moskvi. Rekao bih da je ono što je predsednik Tadić izneo, a pre svega ključni deo njegove platforme koja je već upućena Vladi Srbije i koji se odnosi na formiranje srpskog entiteta na Kosovu i Metohiji, taj deo je u poslednjim konsultacijama pred samo formiranje pregovaračkog tima premijer i njegov kabinet, taj deo platforme koji je upućen, oni su sa nekoliko vrlo korisnih i opravdanih preciziranja to već prihvatili, a mogli su to da učine pre svega zato što ta ideja o formiranju srpskog entiteta logično proizilazi iz dokumenata državnog vrha na kojima se radilo poslednjih meseci. I ne samo iz dokumenata, stvarno nisu važni papiri nego ono što se na osnovu njih čini, iz politike državnog vrha, koja je vođena poslednjih meseci i koja je, pored ostalog, dovela i do bečkog sastanka o decentralizaciji avgusta meseca, na kojem su možda najcelovitije izneseni naši zahtevi kada je reč o lokalnoj samoupravi.
B92: Hajde da konkretnije zavirimo u tu platformu predsednika Tadića, koju su danas dobili svi državni organi, dakle i Vlada i drugi. Šta se tačno nalazi u toj platformi, koja, koliko razumem, crpi određene delove iz bečkih zahteva?
Kojen: Kako da ne. Pa, moram da se vratim još jedan korak unatrag, sećate se da je oktobra meseca prošle godine predsednik Tadić izneo i niz konkretnih zahteva vezanih za decentralizaciju vlasti u Pokrajini. Ti zahtevi su u osnovi bili saglasni s jednim širim konceptom decentralizacije, koji je već bio definisan u takozvanom beogradskom planu ili planu Vlade Republike Srbije usvojenom u Skupštini Srbije posle martovskog nasilja nad Srbima prošle godine. Dakle, jezgro svih naših platformi u poslednje vreme je zahtev za uspostavljanjem vrlo široke lokalne samouprave na Kosovu i Metohiji za srpsku zajednicu, jer samo to omogućava i povratak kakvog-takvog bezbednog života i povratak raseljenih lica, praktično povratak izbeglica u Pokrajinu. Bilo je vrlo teško ubediti međunarodne faktore da decentralizacija nije samo lepa reč, da ona mora dati nešto suštinski Srbima na Kosovu i Metohiji, a da to ne može dati ukoliko se ne priznaju i određene direktne institucionalne veze tih sadašnjih i novoformiranih srpskih opština sa Beogradom. To je u načelu isto tako prihvaćeno.
B92: A šta je to suštinski, gospodine Kojen, šta je dakle to što bi trebalo da obezbedi poštovanje osnovnih ljudskih prava za Srbe i druge nealbance na Kosovu, dakle, prava na povratak, bezbednost, slobodu kretanja, koji je to oblik decentralizacije, kakva je to forma i kakve su to veze, kako one izgledaju u praktinom životu?
Kojen: Evo kako izgledaju u praktičnom životu. Sad imate pet opština sa srpskom većinom, mi tražimo i uveren sam da ćemo to i dobti, formiranje još niza takvih opština, tu gde još uvek postoje koncentracije srpskog stanovništva. Tražimo da te opštine dobiju veoma široku lokalnu samoupravu sa sopstvenom policijom, sopstvenim sudstvom, sopstvenim sistemom obrazovanja, zdravstvene zaštite, socijalne politike, sopstvenim mogućnostima kulturnog života. Sve to nije moguće bez novih ovlašćenja, bez mogućnosti da se te opštine međusobno povezuju, bez suštinske podrške Beograda u mnogim oblastima da bi se te krhke zajednice mogle održati.
B92: To je, dakle, nešto što Srbija traži nezavisno od budućeg statusa Kosova?
Kojen: Naravno, to se traži unutar naše ideje o suštinskoj autonomiji ili proširenoj autonomiji ili unutar toga što podrazumeva formula "više od autonomije, manje od nezavisnosti". Znači, tražimo to, međutim, u ovom planu predsednika Tadića ide se i korak dalje, traži se da srpska zajednica bude zaštićena i u ravni centralne vlasti, pre svega u kosovskom parlamentu, traži se da ne bude preglasavanja nad Srbima nego da u svim odlukama, uključujući i donošenje pokrajinskih zakona, dakle, svim pitanjima koja se tiču vitalnih interesa srpske zajednice, nijedna odluka ne može da prođe ako nema za sebe i većinu srpskih poslanika u tom parlamentu.
B92: Nešto kao u Saveznom parlamentu? Nije dovoljno da bude većina u običnom parlamentu, nego je potrebno da više od polovine Srba glasa za tu odluku da bi bila usvojena?
Kojen: Naravno, dakle, nije dovoljno da Srbi imaju, kao što imaju i sada, samo neki određen broj poslanika u kosovskom parlamentu. Samo po sebi to ne donosi ništa.
B92: Dobro, koja su to pitanja u kojima će biti uvažavana ta proporcija i taj zahtev, koja su to pitanja od vitalnog interesa za Srbe na Kosovu? Da li postoji jasna vizija oko toga ili ne?
Kojen: Kako da ne postoji. To su pre svega sva ona pitanja koja su regulisana tim novim proširenim ovlašćenjima za opštinske vlasti. To je čitav niz pitanja koja moraju da se regulišu tako da naše stanovništvo uživa osnovna ljudska prava, političke slobode i tako dalje, sve ono što se podrazumeva pod izrazom evropski sistem vrednosti. Isto tako je važno da mi nemamo samo prvostepeno sudstvo, dakle, da nemamo samo mogućnost da opštinske skupštine biraju sudije lokalnih sudova, nego da postoje obezbeđenja i garancije za Srbe i na višim instancama sudske vlasti. U planu predsednika Tadića preuzima se jedna ideja Kaia Eidea iz njegovog izveštaja Ujedinjenim nacijama, gde se kaže da u sadašnjem stanju stvari na Kosovu moraju biti zadržane međunarodne sudije još priličan broj godina. Mi tražimo to isto, dakle, na višim instancama vlasti mora se obezbediti učešće sudija, pretpostavljam pre svega iz Evropske unije, da bi se tako zaštitila prava Srba u okviru neke vladavine prava koja tamo tek treba da počne da se izgrađuje. I ono što je izuzetno važno, i tu se vidi korist ako hoćete od ideje srpskog etniteta, mada taj srpski etnitet ne bi činio kompaktnu teritoriju, to vidite iz svega što sam rekao, ali je vrlo važno što bi deo srpskog etniteta bili i svi najvažniji manastiri koji bi ostali izvan teritorije srpskih opština. Jasno je da bi to bila Pećka patrijaršija, da bi to bili Visoki Dečani, Bogorodica Ljeviška i Sveti Arhanđel u Prizrenu, Devič. Dakle, sa zaštitnim zonama oko sebe o kojima govori Kai Eide u svom izveštaju, i ti manastiri bi bili deo srpskog etniteta, a predsednik Tadić izričito traži da se u formiranju tih zaštitnih zona uzmu u obzir opravdani zahtevi Srpske pravoslavne crkve za povraćajem imovine koja je oduzeta kada su komunisti došli na vlast '45. godine.
B92: Još jedno pitanje u vezi sa ovom platformom, gospodine Kojen, kakve su to posebne veze tog srpskog etniteta koje bi srpski etnitet imao sa Beogradom?
Kojen: Pa, više nego očigledno, ako treba da se u tim opštinama stvori pristojan sistem obrazovanja, da škole budu onakve kakve su, bar u proseku, u Srbiji, ako treba da bolnice i zdravstvena zaštita uopšte budu bar na nivou srpskog proseka, mislim, jasno je da te opštine same ne mogu doći do toga. Dakle, njima je potrebna materijalna pomoć Beograda, možda je još važnije kadrovska pomoć Beograda, znači moraju se naći profesori, lekari, stručnjaci koji će tamo vratiti normalne uslove života, kojih tamo nema već šest godina, od '99. Bezbroj drugih pitanja, nije dovoljno da vi dobijete na papiru nekakvo ovlašćenje, moraju se naći sredstva, moraju se naći ljudi da bi se neko zaista vratio na Kosovo i Metohiju on mora biti siguran da će tamo imati uslove života kakve je imao pre '99. godine. Mislim, ekonomski čitavo Kosovo stoji katastrofalno, srpski delovi stoje, pogotovo srpske enklave, još mnogo gore nego albanske. Dakle, ne mogu oni ni sa kakvim papirima, koliko god oni bili garantovani od međunarodnih faktora, ne mogu početi normalno da žive, i to su nepobitne činjenice. Kroz duge razgovore s predstavnicima ključnih sila, članica Kontakt grupe, mi smo najzad uspeli da ih ubedimo da su te direktne institucijalne veze s Beogradom nešto što je apsolutno neophodno. Da dodam još jednu stvar koja izaziva neke nedoumice. Naravno, reći da na Kosovu treba formirati srpski etnitet, pa i govoriti kao što je prirodno govorio predsednik Tadić u Moskvi i ovde o dva etniteta na Kosovu, srpskom i albanskom, ne znači zalagati se za takozvani dejtonski model. Nije reč o tome da možda takav model za nas ne bi bio privlačan, u današnjim međunarodnim prilikama kada je i dejtonski model na velikom udaru i kada svetske sile čine sve da dođu do neke jedinstvenije Bosne, tražiti nešto slično na Kosovu i Metohiji bilo bi unapred osuđeno na neuspeh. Naravno, Albanci, tako da kažem, svoj deo Kosova mogu zvati kako god hoće, nije reč o tome da mi želimo da ih nateramo da prihvate izraz "albanski etnitet", mi samo želimo ove minimalne institucionalne uslove za normalan život Srba na Kosmetu.
B92: Gospodine Kojen, nekako se učinilo da je ideja gospodina Tadića o dva etniteta u prvom trenutku izazvala malu zebnju oko toga da li gospodin Tadić zapravo u suštini misli na izvesnu podelu Kosova i utisak je da je zapravo, upravo zbog toga gospodin Ahtisari reagovao sa izjavom da se protivi bilo kakvoj podeli Kosova i da Kontakt grupa to takođe ne prihvata, da je u svojim principima isključila bilo kakvu podelu Kosova.
Kojen: Pa, već iz ovog što sam vam rekao jasno je da je to nesporazum i bez sumnje da će taj nesporazum biti otklonjen sutra u razgovorima koje će predsednik Tadić započeti sa specijalnim predstavnikom za Kosovo i Metohiju, Ahtisarijem. Čim srpski etnitet ne predstavlja nikakvu kompaktnu teritoriju nego samo funkcionalno objedinjuje srpske opštine i najvažnije srpske manastire, jasno je da nije reč ni o kakvoj podeli. To je možda za trenutak zbunilo ljude, međutim, reč etnitet je vrlo dobra, jer pokazuje, a potrebno je to pokazati, da decentralizacija, široka lokalna samouprava i tako dalje, nisu u sadašnjim uslovima nikakve beznačajne stvari. Naprotiv, to jeste nešto što će obezbediti, ako sve bude prihvaćeno što mi tražimo, za relativno kratko vreme, šest meseci - godinu dana, normalan život Srba na Kosovu ponovo.
B92: Gospodine Kojen, voleo bih da sad malo zavirimo u realnost. Dakle, realnost je da na Kosovu imamo Ujedinjene nacije, imamo strane trupe i to u izvesnom smislu ima veliki značaj i veliku težinu. Moje pitanje je sledeće - da li je sa ulaskom stranih trupa bivši predsednik Jugoslavije Slobodan Milošević praktično potpuno prepustio odluku o Kosovu međunarodnoj zajednici i Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija?
Kojen: U suštini, da. To možete da vidite iz same Rezolucije 1244. Ja sam rekao pre nekoliko meseci u jednoj televizijskoj emisiji, u onom smislu u kojem su Kragujevac, Smederevo i Beograd u punom smislu reči srpski gradovi i gradovi ove zemlje, Peć, Prizren i Priština na taj isti način to nisu. Nisu, zato što je Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija, priznajući doduše u toj Rezoluciji suverenitet i teritorijalni integritet naše zemlje, istovremeno sebi ostavio pravo, a to pravo mu je pored ostalog dao Slobodan Milošević potpisujući šta je potpisao '99. godine, dakle Savet bezbednosti je sebi ostavio pravo da donese i novu i drukčiju odluku kada se reši pitanje budućeg statusa Pokrajine. To je nasleđe Miloševićevog režima i to je ono što je on ostavio demokratskoj Srbiji da rešava kako najbolje zna i ume.
B92: Dakle, ukoliko se ne postigne dogovor između Prištine i Beograda, da upotrebim taj termin, konačnu odluku doneće Savet bezbednosti. Na kraju, želim i ovo da Vas pitam - ako Srbija ne prihvati to rešenje, ona će svakako zadržati neko istorijsko pravo da u daljoj ili bližoj budućnosti traži ponovo Kosovo, u nekom trenutku, možda u trenutku nekih drugačijih međunarodnih odnosa, ali kojim pravcem će onda ići odnosi Srbije sa pre svega Evropskom unijom, pa i sa ostatkom međunarodne zajednice?
Kojen: Ono što mi danas možemo da kažemo s punom odgovornošću to je da Srbija ne može prihvatiti nijedno nametnuto rešenje, pa makar to nametnuto rešenje imalo pečat Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija. Dakle, nešto što bi se nametnulo posle recimo sloma pregovora ne bi bilo prihvatljivo ni za ključne činioce vlasti, ni za političke stranke, ni za javnost, u krajnjoj liniji ni za sam narod. Zato se s pravom danas pominje referendum kao nešto gde će građani Srbije imati prilike da provere svaku odluku o Kosovu i Metohiji iza koje stanu ključni činioci vlasti u Srbiji.
B92: Gospodine Kojen, na samom kraju, prema informacijama koje imamo, ovaj konačni dogovor i sporazum zapravo oko tima između predsednika Tadića i premijera Koštunice postignut je sinoć u ponoć. Ja znam da ste Vi učestvovali u tome, da li možete da nam date neku, barem ukratko, sliku, pošto imamo još samo minut, kako je to izgledalo?
Kojen: Pa, iza kulisa, tako da kažem, stvari uvek izgledaju i ovako i onako, zavisi kako to čovek gleda. Ako gledate iz neposrednog ugla, to sve izgleda jako dramatično, ako gledate iz malo duže perspektive ne mora izgledati tako, jer je od početka bilo jasno da se neki dogovor o ovom pitanju, o Kosovu i Metohiji mora naći. Kao što sam ja sklon da kažem - život će nametnuti neka rešenja, isto tako život nameće neka savezništva kao obavezna. Danas predsednik i premijer Srbije ne mogu a da ne sarađuju u toj stvari, sa punim razumevanjem uprkos nekim taktičkim razlikama koje se možda mogu javiti.
B92: Dobro, ali zanimljiv je i sistem pregovora, to se događalo u ponoć. Inače, premijerov savetnik, gospodin Samardžić je bio u Švajcarskoj, ako se ne varam.
Kojen: Ne, vratio se.
B92: Aha, vratio se. Hvala vam na tome što ste bili gost Poligrafa Televizije B92.
Kojen: Hvala i vama na pozivu.
