Izvor: SandzakPress.net, 22.Nov.2016, 17:15   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Farmerice nema ko da šije

Prije godinu dana italijanska kompanija Moda kampanja otvorila je, uz veliku pompu, u Bijelim Vodama kod Novog Pazara, fabriku za proizvodnju muških i ženskih pantalona od kepera i teksas platna. Bila je to prva direktna inostrana investicija koja je u ovom gradu otvorila nova radna mesta. Zvaničnici su tada rekli da taj proizvodni program na velika vrata vraća Novi Pazar na tekstilnu mapu Srbije i regiona, a grad dobija veću perspektivu. Fabrika je trebalo da uposli 300 kvalifikovanih konfekcionara. >> Pročitaj celu vest na sajtu SandzakPress.net << Ispostavilo se, međutim, da su jedva uspeli da uposle šezdesetak proizvodnih i radnika iz pratećih službi. Posle nekoliko mjeseci fabrika je prestala da radi i sada je niko više ne pominje. Otvorene privredne perspektive pale su u zaborav. Kao glavni razlog za ovakav fjasko navodi se nedostatak kvalifikovane radne snage u tekstilnoj industriji. I novopazarski proizvođači tekstila žale se da sve teže do kvalifikovane radne snage. Kažu, odlaze im radnici u inostranstvo gde ih poslodavci angažuju na građevinskim radovima. To jeste teži posao, ali se više isplati – tamo za jedan mesec zarade više, nego ovdje za tri. Da u prestonici džins odjeće nedostaju kvalifikovani krojači i šivači potvrđuju i vlasnik Dječije konfekcije Stig, Tigrin Kačar i menadžer klastera Asocijacije tekstilaca (ASTEX) Nermin Balija. – Problem sa nedostatkom radne snage u našoj branši je veoma izražen, jer se suočavamo sa neusklađenošću između naših proizvodnih potreba i obrazovanja. Mladi su gotovo nezainteresovani da se školuju za poslove u tekstlnoj industriji. Mi smo u poslednjih sedam, osam godina u većem obimu prisutni na inostranom tržištu i sada kada nam traže robu, zbog nedostatka radnika, ne možemo da postignemo i isporučimo onoliko koliko nam kupci traže – ističe Kačar i dodaje da grupa novopazarskih proizvođača tekstila, u saeadnji sa Privrednom komorom Srbije, realizuje projekat u novopazarskoj Školi za dizajn tekstila i kože. On podseća da se ovaj projekat, kroz duelno obrazovanje, realizuje od ove školske godine. Objašnjava da su se proizvođači obavezali da u svojim proizvodnim pogonima organizju kvalitenu praksu, kako bi učenici mogli na licu mjesta da provjere u školi stečeno znanje, kao i da ih po završetka školovanja zaposle u svojim firmama. I menadžer ASTEX Balija ocjenjuje da je za tekstilnu industriju svaki kadar deficitaran, “jer radnici svakodnevno odlaze u inostranstvo” i procenjuje da, trenutno, novopazarskim konfekcionarima nedostaje oko hiljadu radnika. Ova Asocijacija pokušava da problem riješi stipemdiranjem studenata na tekstilnim fakultetima u Beogradu i Zrenjaninu. – Mi već tri godine stipendiramo 20 studenata. Nažalost,nemamo zainteresovanih srednjoškolaca za stipendiranje i kasnije upošljavanje u našim firmama. Ovo, očigledno, nisu atraktivna zanimanja za njih – naglašava Balija i dodaje da je prosječna zarada krojača i šivača 500 evra. Novopazarski proizvođači džinsa priješli su put od proizvodnje “original falsifikata” svetskih marki, do sopstvenih brendova. Sada iz ovog grada na trište odlazi pedesetak domaćih robnih marki, a početkom devedesetih, u Novom Pazaru, bilo je registrovano više od 500 konfekcionara. Godine recesije su više nego prepolovile taj broj – procenjuje se da ih sada ima oko dve stotine. U klasteru ASTEX ih je 155, dok broj usposlenih premašuje 6.000. Inače, broj radno angažovanih zavisi od sezone. Kada se na tržište “izbacuju” novi modeli i kolekcije, onda se uposli veći broj radnika, poslodavci tvrde, po ugovoru o dijelu. Iskorišćeno 30 odsto proizvodnih kapaciteta O “krvnoj slici” novopazarskih tekstilaca najbolje svjedoče podaci. Svi proizvođači raspolažu najsavremenijim proizvodnim pogonima, u čiju su izgradnju uložili sopstvena sredstva, ali je samo 30 odsto kapaciteta iskorišćeno. Od ukupno 155 tekstilaca, okupljenih u klaster ASTEX, njih 11 ima standarde ISO9001. Najveći deo proizvodnje, odnosno oko 65 odsto, plasira se na tržištima Rusije, zemalja EU i regiona. Novopazarski proizvođači džinsa sav repromaterijal uvoze – najviše (70 odsto) iz Turske, a potom iz Grčke i Pakistana. (Danas)

Nastavak na SandzakPress.net...