Izvor: Southeast European Times, 11.Jun.2011, 22:10   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Fantomske kompanije koriste Tursku za nuklearni program Irana

Iranske fantomske kompanije koriste Tursku.

11/06/2011

Aron Stajn za Southeast European Times iz Istanbula – 11.6.2011.

Povećani nadzor i oštre sankcije primorali su Iran da se oslanja na široku mrežu posrednika za nabavku tehnologije za svoje nuklearne, raketne i konvencionalne vojne programe. Da bi zaobišli sankcije SAD, Evrope i Saveta bezbednosti UN, iranski državljani su uspostavili fantomske kompanije u Turskoj i nizu drugih zemalja za pretovar >> Pročitaj celu vest na sajtu Southeast European Times << kontrolisanih tehnologija koje su kritične za te programe.

Iran zavisi od stranih tehnologija u pogledu svojih nuklearnih i raketnih programa, što ga primorava da se u velikoj meri oslanja na mreže nabavke, kada su u pitanju kritični predmeti sa dvostrukom namenom. Tehnologije sa dvostrukom namenom imaju vojnu i civilnu upotrebu i predmet su raznih međunarodnih sporazuma o sprečavanju proliferacije.

Kada pokušavaju da kupe kontrolisane artikle dvostruke namene u Evropi i Sjedinjenim Državama, veće kompanije često oklevaju da prodaju robu Iranu, zbog sankcija, što Irance primorava da je potraže na drugom mestu.

„Renomiranije kompanije znaju da ne treba da prodaju Irancima, tako da fantomske kompanije pitaju kompanije u drugim zemljama da kupe artikle“, rekao je za SETimes Pol Brenan, istaknuti analitičar Instituta za nauku i međunarodnu bezbednost.

Ako je uspešna, fantomska kompanija će uvesti kontrolisani artikal i onda ga ponovo izvesti u Iran. Pokazalo se da je tu praksu, poznatu kao pretovar, teško „otkriti i sprečiti”, kaže Brenan.

Čak i pre sankcija, „Iran je već razvio mrežu za proliferaciju ... a do pravog razvoja je došlo kada su Sjedinjene Države uspele da dobiju podršku zemalja oko Irana, kao što su Ujedinjeni Arapski Emirati i Turska, za sprovođenje tih sankcija”, kaže za SETimes Gaukar Muhačanova, istraživač saradnik i specijalista za Iran u Centru za studije neproliferacije.

Uprkos posvećenosti turske vlade slamanju tih mreža snabdevanja, dva slučaja visokog profila pokazala su koliko je teško zaustaviti nelegalne mreže.

Step-SA, firma koju su uspostavili iranski državljani i koja posluje u Istanbulu, optužena je od strane velike porote za navodno nabavljanje artikala dvostruke namene za iranski program balističkih raketa ove godine.

Optužnica je usledila posle objavljivanja vesti da su dve turske kompanije Elektronik Kontrol Aletleri i ETI Elektronik povezane sa širokom mrežom proliferacije Abdula Kadira Kana. Poznato je da je Kan dostavio ključnu nuklearnu tehnologiju Severnoj Koreji, Libiji i Iranu u periodu između sredine osamdesetih do ranih dvehiljaditih.

Ono što je Tursku učinilo još atraktivnijom za te sumnjive firme je uključivanje u Grupu nuklearnih snabdevača (NSG) i Režim kontrole raketne tehnologije (MTCR) -- dve međunarodne koalicije čiji je cilj da sprečavaju širenje nuklearne i raketne tehnologije.

Turskoj nije potrebna dozvola za izvoz da bi uvezla artikle dvostruke namene iz 44 zemlje NSG, a, mada mora da dobije dozvolu od 33 zemlje MTCR, mnogo je veća verovatnoća da će biti odobrena njoj nego Iranu.

Ono što dodatno komplikuje stvari je populistička ekonomska politika iranskog predsednika Mahmuda Ahmedinežada, na koju, prema Muhačanovoj, sankcije ne utiču, niti je sprečavaju.

Ahmedinežad i drugi tvrdolinijaši u Iranu imaju finansijski motiv da zatvore zemlju za trgovinu, iako se nuklearni i raketni programi, u pogledu svog rada, i dalje oslanjaju na zapadnu tehnologiju.

Ovi kontradiktorni ciljevi stvorili su potrebu za sumnjivim firmama. U Turskoj su ti slučajevi „frustrirajući, jer je zemlja kandidat za prijem u EU, ali i tačka pretovara“, kaže Brenan. Međutim, on naglašava da se ti slučajevi ne događaju samo u Turskoj, nego „u više zemalja širom sveta“ i da će se „na meti nelegalnih mreža snabdevanja naći bilo koja zemlja“.

Nastavak na Southeast European Times...