Izvor: B92, 16.Jun.2001, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
FUNKCIONER SVETSKE BANKE: BEOGRAD TREBA DA POZURI
Uoci predstojece Donatorske konferencije, Svetska banka, jedan od sazivaca tog skupa, je u saradnji sa Evropskom komisijom i jugoslovenskom vladom sacinila sveobuhvatan program tranzicije i privrednog oporavka SRJ. On je sadrzan u dva toma dokumenta pod nazivom "Jugoslavija - Raskid s prosloscu: put ka stabilnosti i rastu".
Prvi tom otkriva ekonomske, socijalne i institucionalne reforme, a drugi ukazuje na oblasti u koje je potrebno ulaganje. Kako je tim povodom za agenciju Sense >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << izjavio jedan visoki predstavnik Svetske banke u Briselu, rec je zapravo o prirucniku za potencijalne donatore koji ce se pojaviti na konferenciji u Briselu. "Na osnovu podataka izlozenih u ovom dokumentu, donatori ce odlucivati u koje sektore da ulazu novac". Cak i ako Zakon o saradnji s Haskim tribunalom, nakon Vlade SRJ, usvoji i Parlament, cime bi bio ispunjen jedan od politickih uslova Sjedinjenih Drzava za ucesce na skupu, do zakazanog datuma konferencije preostala bi nepuna sedmica. Predstavnik Svetske banke kaze da tako kratki rokovi stvaraju probleme i Svetskoj banci, kao organizatoru skupa, ali i donatorima. "Vlasti SRJ moraju da pozure, sa ispunjavanjem postavljenih uslova, jer nije dobro cekati poslednji minut, bice kasno. Svaki dan odlaganja otezava uslove za organizovanje konferencije, jer donatori moraju da prodju kroz odredjene procese da bi se na njoj pojavili. Sve u osnovi zavisi od jugoslovenskih vlasti", kaze predstavnik Svetske banke. Na pitanje da li konferencija moze uspeti i bez kljucnih donatora, izvor B92 kaze: "U SRJ trenutno postoje dva budzeta: prvi se puni porezima i pokriva minimum postojecih drzavnih potreba i sluzi pukom odrzanju drzave. Drugi je namenjen poboljsanju stanja, otvaranju radnih mesta i slicnom. Ako Donatorska konferencija u potpunosti ne uspe, SRJ ce ostati na prvom nivou, a pitanje je da li ce i te osnovne potrebe, kao sto su plate u javnim sluzbama ili penzije, moci da se isplacuju. Ne treba se zavaravati, bez uspesne Donatorske konferencije Jugoslaviji ce biti veoma tesko da izadje iz postojeceg ekonomskog ponora".
U "prirucniku" za konferenciju se, pored ostalog, navodi da ce Jugoslaviji sledecih 5 godina biti potrebno 20,5 milijardi dolara strane finansijske pomoci. Najveci deo te sume, 47 odsto, bio bi namenjen otplati zaostalih dugova, koji, prema podacima Svetske banke, iznose 12,2 milijardi dolara, odnosno 136 odsto bruto nacionalnog proizvoda. Sagovornik Sense kaze da je Pariski klub kreditora, u skladu s postojecim sporazumima SRJ i Medjunarodnog monetarnog fonda, pristao da pomeri rokove otplata u okviru nedavno potpisanog stend-baj aranzmana, koji istice 31. marta 2002. Ipak, kako se dodaje u izvestaju, cak i ukoliko ovaj sporazum bude postignut, Jugoslavija ce u doglednoj buducnosti ostati krajnje zavisna od dotoka strane finansijske podrske, cak i ukoliko se izvrse i uspeju planirane ekonomske reforme. "Preostale finansijske potrebe SRJ i dalje ce ostati znacajne, oko 4,6 milijardi dolara za period od 2001. do 2005. Ovi prihodi trebalo bi da stignu iz bilateralnih i multilateralni izvora, navodi se u studiji pripremljenoj za Donatorsku konferenciju.
