Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 26.Nov.2012, 10:07   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Evropski forum o lobiranju

BEOGRAD -

U Beogradu će danas biti organizovan peti Evropski pravni i politički forum koji će se baviti regulisanjem lobiranja, kao važnim aspektom borbe protiv korupcije.

Forum će otvoriti Majk Falke - vođa GIZ Projekta za pravnu reformu u Srbiji, koji skup organizuje uz podršku Agencije za borbu protiv korupcije, a učesnicima će se obratiti i šef delegacije Evropske unije u Srbiji Vensan Dežer i ambasador Norveške Nils Ragnar Kamsvag.

Na skupu će biti >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << organizovana dva panela na kojima će govoriti predstavnici Agencije za borbu protiv korupcije, ministarstva pravde i unutrašnje i spoljne trgovine, Privredne komore Srbije, kao i predstavnici udruženja lobista iz zemlje i regiona.

Na forumu će biti predstavljena regulatorna rešenja zemalja jugoistočne Evrope i Evropske unije u toj oblasti.

Vođa GIZ projekta Falke je u nedavnom intervjuu Tanjugu rekao da je zakonom regulisano lobiranje veoma dobro sredstvo u borbi protiv korupcije, a da vlasti u Srbiji treba da izaberu odgovarajuće rešenje koje će pospešiti transparentnost zakonodavnog procesa i političku stabilnost.

S obzirom na to da u Srbiji ne postoji zakonska regulativa koja se bavi lobiranjem, Falke - koji se od 2011. nalazi na čelu Projekta za pravnu reformu nemačke organizacije za međunarodnu saradnju (GIZ) - upozorio je da se neregulisanjem lobiranja stvara "tanka linija" između tog procesa i korupcije.

Falke je naveo da Srbija, kao zemlja koja poštuje vladavinu zakona, upravo zakonskim regulisanjem lobiranja može da dobije veoma dobro sredstvo u borbi protiv korupcije i jačanje transparentnosti.

Prema njegovim rečima, mnogobrojne su političke i ekonomske prednosti koje zakonom regulisano lobiranje donosi.

Lobiranje, između ostalog, pomaže donosiocima odluka i zakona da dođu do pravih informacija čime se umesto "mrtvog slova na papiru" stvaraju zakonska rešenja koja su primenjiva.

U proteklih nekoliko decenija došlo je do ekspanzije lobiranja i glavni centri za okupljanje lobi grupa postali su Vašington i Brisel, u kojima rade "hiljade" lobista.

Zemlje EU su pre nekoliko decenija počele da regulišu zakonski tu oblast, a cilj je bio da čitav proces lobiranja bude mnogo jasniji i transparentniji.

U Nemačkoj je još 1971. godine osnovan javni registar lobističkih grupa i udruženja koji su angažovani u parlamentu i koji na osnovu, takozvanog pasoša za ulazak u Bundestag, imaju neometanu komunikaciju sa poslanicima.

U svetu postoje različita rešenja u regulisanju procesa lobiranja, pa tako SAD važe za zemlju sa strožim sistemom nadzora u kome lobiranja nije moguće bez prethodnog registrovanja kod vlasti.

U SAD se tačno zna ko obavlja kontrolu lobi grupa koje moraju da budu prijavljene u obaveznom registru, sa tačnim iznosima njihovih primanja i uz navođenje imena onih koje zastupaju i aktivnosti koje obavljaju.

Članice EU imaju liberalniji pristup lobiranju, pa u Francuskoj postoji dobrovoljan vid prijavljivanja lobista u registar, a time lobisti preuzimaju na sebe obaveze koje imaju i njihove američke kolege.

Na nivou Unije postoji takozvani registar transparentnosti u kome su, trenutno, zavedena imena 5.000 lobista.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...