Izvor: Politika, 16.Apr.2008, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Evakuacioni sud
Kada bi neka agencija za istraživanje javnog mnjenja sprovela među sudijama anonimnu anketu s pitanjem za koga će glasati na izborima, kladim se da bi najveći broj ispitanika zaokružio poslednji ponuđeni odgovor – „neću izaći na izbore”.
Političari, naime, svi odreda i svi do jednog, već odavno ne misle da su sudije nosioci jedne od tri grane vlasti, kao što piše na stranicama Ustava. Štaviše, svaka vlast svojski se potrudila da unizi pravosuđe i sudije >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << predstavi narodu kao korumpirane neradnike. Još početkom devedesetih godina prošlog veka jedan ministar pravde poručio je da može u Beograd poslati autobus pun novih sudija sa juga Srbije. Kasnije su sudije razrešavane preko noći na vanrednim sednicama parlamenta, samo zato što su se usprotivile svilenom gajtanu vlasti. S dolaskom novog milenijuma i demokratije, novi ministar pravde izlazi pred javnost i postavlja na stub srama spisak sa 118 imena i prezimena sudija za odstrel (pardon, razrešenje). Sledeći ministar, čim zauzme fotelju, reći će da treba ukinuti Specijalni sud, a njegov naslednik na početku mandata šokira javnost nekakvim na brzinu izvučenim podacima o „nedopustivo blagoj” kaznenoj politici.
A narod kao narod. Veruje političarima. Kako i ne bi verovao kad parnice traju i po 35 godina, kada advokati traže basnoslovne sume novca „jer pola moraju da daju sudiji”, kad ljudima prođe pola života u čekanju pravde. Ili u evakuacijama iz sudskih zgrada. Eto, juče je evakuisan Četvrti opštinski sud u Novom Beogradu, prekjuče Treći opštinski sud na Crvenom krstu, a prošle nedelje je u Palati pravde zabeležena trinaesta lažna dojava o podmetnutoj bombi i trinaesta evakuacija od početka ove godine.
Bomba na kapiji predsednika suda u Knjaževcu bila je prava i koštala ga je života, a predsednik suda u Leskovcu na vreme je primetio kašikaru zakačenu na službeno vozilo. Bili su pravi i meci koji su letos u sudu u Odžacima usmrtili sudiju i advokata.
Tek u ovakvim situacijama političari se odjednom zainteresuju u kakvim to uslovima rade sudije, organizuju hitne konferencije za novinare i najavljuju ubrzano uvođenje specijalno obučene pravosudne policije.
U „normalnim” okolnostima pravosuđe je za svaku vlast u Srbiji u svakom pogledu poslednja rupa na svirali.
Već osam godina odlaže se osnivanje kasacionog i upravnog suda, kao i četiri apelaciona suda. Umesto toga, kako kažu sudije u šali, dobili smo evakuacioni sud, a to je najčešće zgrada Palate pravde u kojoj radi dve hiljade ljudi i svakog dana uđe pet hiljada građana koji traže pravdu. Bila sam jednom u toj tužnoj koloni od sedam hiljada ljudi, koja se u podne, u tišini, evakuisala kroz jedan jedini izlaz iz te ogromne zgrade.
I zato ne mogu da zamislim sudije kako izlaze na izbore i glasaju. Oni koji bi, po funkciji, morali da paze na ugled pravosuđa, već godinama, kao u štafetnoj trci, srozavaju njegov autoritet. Političari ne tretiraju sudije čak ni kao biračko telo. Šta je dve hiljade sudija u Srbiji naspram šest miliona glasača?
Aleksandra Petrović
[objavljeno: 16/04/2008]
