Izvor: Southeast European Times, 03.Maj.2010, 23:11   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Esma Redžepova: strasna humanost

"Ciganka iz Skoplja" kako sebe naziva, Esma Redžepova se već duže od četrdeset godina bavi pevanjem i humanitarnom radom.

03/05/2010

Rođena 1943. godine, Esma Redžepova izvela je više od 8.000 koncerata u 30 zemalja prikupljajući novac u humanitarne svrhe. Objavila je 108 singlova, 20 albuma i snimila šest filmova.

Esma je odgajila petoro usvojene dece pod svojim krovom i othranila još 47 mališana, koji je svi nazivaju svojom majkom i ocem.

>> Pročitaj celu vest na sajtu Southeast European Times << />Esma je razgovarala sa dopisnikom Southeast European Timesa o svojim humanitarnim akcijama, pevanju i životu uopšte.

SETimes: Šta su glavna humanitarna pitanja koja podržavate i zašto?

Esma Redžepova: Pomoć deci sa specijalnim potrebama je moj prioritetni humanitarni cilj. Mislim da su ta deca najprioritetnija grupa. Smatram da bi svi trebalo da ih pomažu, u skladu sa svojim mogućnostima i sposobnostima naravno.

SETimes: Makedonski predsednik Đorđe Ivanov vam je nedavno uručio državni orden za zasluge? Šta to priznanje znači za vas?

Redžepova: Puno mi znači to priznanje. Na kraju krajeva, čovek je najsrećniji kada ga cene kod kuće, kada poštuju njegov rad i doprinos. Dobila sam brojne nagrade i priznanja, ali ta poslednja nagrada, kao i ona koju sam dobila od predsednika Tita, najdraže su mi.

SETimes: Prošlog meseca ste se pridružili makedonskim ženama poslovnim liderima na sastanku Komisije UN o položaju žena. Kakva je klima u Makedoniji za razvoj kompanija koje vode žene?

Redžepova: Poslovno okruženje u Makedoniji polako se menja; sve je više žena na rukovodećim mestima. Broj žena poslanika u parlamentu se takođe povećava. Na poslednjim predsedničkim izborima u martu, kandidovala se žena Miruše Hodža. Smatram da je njena kandidatura imala još veću težinu jer je ona Albanka. Zahvaljujući tome, nema više osnova za onaj stereotip da su Albanke samo domaćice čiji je jedini posao da brinu o deci. Bila sam veoma ponosna na Hodžu i nadam se da će jednog dana žena biti na čelu Makedonije.

SETimes: Na vašem veb sajtu piše da se nadate da će se u zemlji nešto promeniti. Kakve promene biste voleli da vidite? Kako bi, po vama, izgledala promenjena Makedonija?

Redžepova: Volela bih da se svet promeni, a ne samo Makedonija. Jednog dana bih volela da svet funkcioniše na osnovu jednakosti i tolerancije, da nema granica tako da svi mogu da se slobodno kreću i žive gde god misle da je dobro za njih.

Mislim da su ta prava oduzeta od čovečanstva i zbog toga sam mnogo puta rekla da su životinje ispred ljudi jer mogu da se kreću gde god žele i niko im ne traži pasoš. Ne zavise ni od čije dobre volje. Čak i najotrovnija zmija ide gde god poželi.

SETimes: Vi ste član Skupštine grada Skoplja. Na koji način vaš društveni rad pomaže Romima u Makedoniji?

Redžepova: Članica sam vladajuće stranke VMRO-DPMNE i kao članica te partije sam savetnica u Skupštini grada Skoplja. Svojim političkim angažmanom htela sam da prvo pokažem da jedna Romkinja može da bude društveno aktivna i da to nije samo privilegija Makedonki. Mislim da sam delimično uspela, jer vidim da sve više devojčica ide u školu. Srećna sam ako sam svojim primerom uspela da bar malo pomognem emancipaciju Romkinja.

SETimes: Da li mislite ili želite da će vaša deca nastaviti vaše aktivnosti i humantirano nasleđe i pomognu da još ljudi ima bolji život?

Redžepova: Naravno da bih volela da moja deca nastave moje nasleđe. Mislim da sam im vaspitanjem usadila ljubav prema ljudima. Moja deca znaju da daju, da pomažu ili organizuju humanitarni koncert. Nadam se da će nastaviti tamo gde ja budem stala.

SETimes: Da li mislite da kultura može da posluži kao ujedinjujuća snaga u Jugoistočnoj Evropi?

Redžepova: Kultura je uvek bila i ostaće most koji spaja ljude različitih veroispovesti i nacija, pošto ne poznaje granice. Ma kakav čovek bio, svako peva i igra na sopstveni način. Ne smatram da je pesma ujedinjujuća snaga samo za narode Jugoistočne Evrope, već i čitavog sveta.

SETimes: Da li su na vas uticale neke druge pevačice, kao što su Bili Holidej ili Besi Smit?

Redzepova: Kada se o muzici radi, nikada nisam sledila neki konkretan primer niti su na mene uticali neki pevači ili pevačice. Moj mentor i suprug Stevo Teodosijevski želeo je da od mene napravi unikat, pa zato nisam sledila ničiji primer. Puno sam radila da bih postala to što jesam, ali mi je on stalno potencirao da budem "ja" i niko drugi. Mislim da smo zajedno u tome uspeli.

SETimes: Da li se neka vaša pesma bavi predrasudama u pogledu Roma? Da li vas ikada kritikuju zbog korišćenja reči "ciganka" ispred svog imena?

Redžepova: Ne, u mojim pesmama pevam o tradiciji i kulturi Roma, a ne o tome kako nas drugi vide. Kada je reč o kritikama, ne dobijam nikakve kritike. Drugi mogu da nas nazivaju kako god hoće, odavno sam to prevazišla. Kada sam krenula u školu, primetila sam da se razlikujem od ostalih. Tada su me deca prozvala "cigankom" i nisu želela da sede sa mnom u klupi. Došla sam kući u suzama, a jedna od mojih tetaka objasnila mi je da smo drugačiji jer potičemo iz zemlje koja se zove Indija, u kojoj sunce stalno sija, pa smo zbog toga tamnije boje kože.

SETimes: U dokumentarnom filmu "Romska duša" ispričali ste istoriju romskog naroda od njegovog drevnog porekla u Indiji. Da li osećate bliskost sa Indijom i njenom kulturom? Da li je to imalo direktan uticaj na vašu muziku i kreativni rad?

Redžepova: Sigurno je da osećam bliskost sa Indijom i njenim narodom, posebno sa jednom provincijom u Indiji gde oko 28 miliona ljudi govori mojim jezikom i savršeno mogu da ih razumem. To je potkrepilo moje saznanje da Romi potiču iz Indije.

SETimes: Da li je muzika postala previše komercijalizovana? Da li tradicionalna muzika može da se predstavi širem auditorijumu bez gubitka nečeg suštinskog?

Redžepova: Ako se radi na temeljima tradicionalne muzike svakako se može postići dobar efekat. Međutim, danas se sve više prodaje golotinja na sceni, a ne kvalitet i dobar glas.

SETimes: Nastupali ste na hiljadama koncerata tokom svoje karijere koja traje decenijama. Da li još uvek osećate istu energiju i entuzijazam kada izađete na binu? Šta vas pokreće dalje?

Redzepova: Da, još uvek nastupam sa istim žarom. Još uvek me može uhvatiti neka pozitivna trema pred neki koncert, kad znam da je u publici više od 10.000 ljudi ili kao što je bio slučaj u Sidneju, 200.000 ljudi u Hajd Parku. Ono što me pokreće je moja ljubav prema pesmi i muzici.

Nastavak na Southeast European Times...