Izvor: Politika, 01.Feb.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Erotika žene-deteta
Kada Luka Kranah Stariji slika Veneru, Evu ili Juditu, to je uvek jedna te ista žena. Oskudno odevena velom ili gola, uvek na tamnoj pozadini. Ponekad sa šeširom ili nakitom. Ima vrlo karakteristične male sise, kose enigmatične oči, dugačke noge sa malo širim kukovima. U mnogim enciklopedijama svetske erotike, njegove dame zauzimaju uvek zapaženo mesto – kaže Ljuba Popović za naš list
Slike iz ogromne zaostavštine Luke Kranaha Starijeg nalaze se u privatnim i muzejskim >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << kolekcijama širom sveta. Na pitanje: Šta čini Luku Kranaha Starijeg tako popularnim, Štedl muzej u Frankfurtu sugeriše odgovor izborom od preko sto najreprezentativnijih radova iz različitih stvaralačkih faza ovog slikara, prikupljenih sa svih strana sveta, uključujući i sopstvenu bogatu kolekciju. Izložba je upriličena ove zime i traje do polovine februara, a potom se seli dalje po Evropi.
Luka Kranah Stariji je retka pojava u umetničkom svetu. Visok kvalitet njegovih dela govori o stvaralačkom talentu, čak o geniju. Ali njegov život je bio potpuna suprotnost klišeu genija. Bio je priznat i bogat, sjajan biznismen, preduzimljiv i umešan u komunikaciji s ljudima i vlastodršcima.
O najproduktivnijem slikaru nemačke renesanse i reformacije zna se mnogo, ali se ne zna sve. Zna se da potiče iz franačkog Kranaha, po kojem je nadenuo svoje ime, da je rođen 4. oktobra 1472. i da mu je otac bio slikar. Prvih trideset godina njegovog života i dalje je tajna, do 1501. godine, kada se pojavljuje u Beču sa izvanrednim radovima kojima odmah skreće pažnju na sebe. Kreće se u krugu humanista oko Konrada Celtesa i deluje kao portretista. Iz tog perioda potiču remek-dela – portreti dr Johanesa Kuspinijana i njegove supruge Ane Puč.
Reklamni portreti Lutera
Odlučujući korak u karijeri napravio je 1505. Postaje dvorski slikar saksonskog kneza Fridriha Mudrog a potom i njegovih naslednika Johana Postojanog i Johana Fridriha Hrabrog. Razračunavanja sa Direrom, italijanskim i holandskim slikarima navelo ga je da traži „sopstveni” stil.
U Vitenbergu je otvorio slikarsku radionicu, koja je za kratko vreme postala vodeća u istočnom delu države za slikanje oltara i fresaka. Uskoro dobija pravo da sa kneževskog grba pozajmi zmiju sa krilima za sopstveni monogram. Mnogobrojne dužnosti dvorskog slikara pokazale su ga kao sjajnog organizatora i racionalizatora poslova. Uspeo je da razvije slikarski stil koji su njegovi saradnici u slikarskoj radionici tako dobro kopirali, da je teško, čak i uz pomoć današnje tehnologije razlikovati prelaze.
Produkcija slikarske radionice bila je ogromna. Iz nje su izlazile slike na drvetu, pergamentu, platnu, papiru, slikane marame, predlošci za tapiserije, i slično. Kranah je za svoje gospodare ukrašavao prostorije za svečanosti, nameštaj, zidove... Pravio je opremu za turnire i lovne zabave.
Kranah uskoro postaje prilježni propagator protestantskog učenja svog prijatelja Lutera, čije je portrete-grafike pravio u reklamne svrhe u serijama, šaljući ih na sve strane. Slikao je protestantske teme i ilustrovao Luterove tekstove. Pri tom je ostao veran i katoličkom kleru. Za njih je oslikavao oltare i zidove crkava. Kardinala Albrehta od Brandenburga, Luterovog najvećeg protivnika, slikao je, prikazujući ga kao crkvenog oca Hijeronimusa. Izgleda da se to licemerje prihvatalo sa obe strane kao neka vrsta dobrodošlog diplomatskog dogovora...
Trgovac, krčmar, gradonačelnik
Jasno je da je toleranciju obe zaraćene strane Kranah iskoristio za stvaranje svoje umetničke imperije, najveće, severno od Alpa. Pored kuće u kojoj je živeo i umetničke radionice, posedovao je apoteku sa krčmom (što je jedino njemu bilo dozvoljeno), jedno vreme štampariju, trgovao je nekretninama, bio je izdavač i knjižar. Bio je otac petoro dece, ugledni i cenjeni građanin koji je dva puta biran za gradonačelnika.
Kranah je bio inovator. Religioznim temama udahnuo je novi život, a za reformiste je stvorio nove tipove slika. Vrhunac svoje umetnosti međutim pokazao je kao portretista i slikar aktova, inspirisanih mitološkim sadržajima.
Stvorio je univerzalni i neprolazni tip lepote žene-deteta. Nago žensko telo slikao je na način koji je čak i u dvadesetom veku inspirisao mnoge umetnike poput Pikasa, Đakometija, ali i našeg Ljubu Popovića, koji je došao iz Pariza da vidi frankfurtsku izložbu.
Evo šta Popović kaže: „Kada Luka Kranah Stariji slika Veneru, Evu ili Juditu to je uvek jedna te ista žena. Oskudno odevena velom ili gola, uvek na tamnoj pozadini. Ponekad sa šeširom ili nakitom. Ima vrlo karakteristične male sise, kose enigmatične oči, dugačke noge sa malo širim kukovima. U mnogim enciklopedijama svetske erotike, njegove dame zauzimaju uvek zapaženo mesto. Ponekad su prisutni mali kupidoni, koji iz obližnjeg drveta kradu med, pa su kažnjeni ubodima razjarenih pčela. Jedne daleke godine posvetio sam jednu svoju sliku Kranahu, slikajući ženski akt na tamnoj pozadini sa licem kosih zagonetnih očiju... Za mene njegove slike „Lot i njegove kćerke”, „Zaljubljeni starac” i „Starac i prostitutka” predstavljaju remek-dela erotskog slikarstva u šesnaestom veku.”
Posle smrti Kranaha Starijeg u oktobru 1553. godine slikarsku radionicu je dalje veoma uspešno vodio Luka Kranah Mlađi, a posle njega njegov sin. Genealogija porodice Kranah se od brzoslikajućeg i produktivnog vrhunskog umetnika i biznismena Luke Kranaha Starijeg lako prati do današnjih dana. Vremenom je u porodici bilo sve manje umetnika, ali su društvene i finansijske veze ostale na snazi.
Ingrid Lotarijus
[objavljeno: 02/02/2008.]
