Izvor: Blic, 06.Maj.2005, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
'Erikson' mora tužilaštvu da razjasni 'slučaj
'Erikson' mora tužilaštvu da razjasni 'slučaj Labus'
Beogradsko Okružno tužilaštvo proverava navode iz krivične prijave protiv Miroljuba Labusa koju je podnela Srpska radikalna stranka zbog sumnje da je on na ime stipendije svoje ćerke od švedske kompanije 'Erikson' primio mito od 13.000 dolara.
Izvor 'Blica' iz vrha pravosuđa smatra da je Tužilaštvo postupak trebalo da usmerili u drugom pravcu. Umesto što prikuplja podatke o primanja mita, Tužilaštvo >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << bi trebalo da proveri da li u aranžmanu sa švedskom firmom ima elemenata krivičnog dela nezakonitog posredovanja.
Objašnjavajući razliku između ta dva krivična dela, jedan od naših sagovornika, koji je tražio da ostane anoniman, kaže:
- Primanje mita podrazumeva nezkonito korišćenje službenog položaja radi sticanja sopstvene koristi, a protivzakonito posredovanje jeste korišćenje i društvenog položaja i uticaja u iste svrhe. U vreme kada je odobrena i isplaćena stipendija njegovoj ćerki, Labus nije bio ministar, već profesor i spoljni saradnik Ekonomskog instituta. Prema tome, on tada nije mogao da koristi službeni, već eventualno društveni položaj i uticaj. Ukoliko se bude išlo samo na proveru postojanja mita, mislim da će krivična prijava biti odbačena.
Naš sagovornik kaže da bi Tužilaštvo trebalo da od beogradskog predstavništva 'Eriksona' zatraži ugovor o stipendiranju Labusove ćerke za školovanje na Stanford univerzitetu u Kaliforniji. Ukoliko nema ugovora, trebalo bi pribaviti neki drugi, odgovarajući papir kojim su regulisani plaćanje stipendije i međusobne obaveze potpisnika. Neophodna je i izjava odgovornog čoveka iz predstavništva švedske kompanije, koji je zaključio ugovor. On bi trebalo da objasni kako je i zašto došlo do zaključenja ugovora, kao i da pokaže druge ugovore 'Erikosona' o stipendiranju naših državljana na stranim univerzitetima.
Potrebno je da se pribavi, nastavlja naš sagovornik, i kompletna dokumentacija o uplati 13.000 dolara, koja je predviđena ugovorom o stipendiranju, kao i dokumentacija o toku novca od 'Eriksonovog' računa do blagajne Stanforda. Tako bi se, između ostalog, saznalo da li je stipendija uplaćena iz nekog crnog 'Eriksonovog' fonda, ili je iznos skinut s legalnih sredstava švedske kompanije.
Ljudi iz beogradskog 'Eriksona', smatra naš sagovornik, trebalo bi da objasne i zašto su odbili da zaposle Labusovu ćerku posle uspešno završenih studija u Americi, da li su tražili da vrati stipendiju, i da li je o tome sačinjena dokumentacija.
Tužilaštvo bi, po mišljenju našeg sagovornika, trebalo da pribavi i podatke o ugovorima koji su 2001. godine potpisali 'Erikson' i 'Telekom Srbija'. Reč je o dva ugovora, vrednim 25 i 75 miliona maraka, o kupovini opreme od švedske firme za srpsku mobilnu telefoniju. Ti papiri su označeni kao 'najveći pojedinačni ugovor' koje je 'Telekom Srbija' zaključio od svog osnivanja. U to vreme Miroljub Labus je bio potpredsednik Savezne vlade. E. B.
