Izvor: TvojPortal.com, 26.Jun.2011, 17:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ej, salaši na severu Bačke, obradujte svet
Dnwvnik.rs Dida Hornjakov salaš nalazi se u blizini Sombora. To je mesto gde se čuva tradicionalna arhitrektura salaša, način života Bunjevaca, način ishrane i pripremanja jela na salašima i narodni običaji.
Posetiocima se nudi oblizak etnopostavke, razgledanje i hranjenje domaćih životinja, obrok i osveženje pripremljeni na tradicionalni salašarski način (posetioci mogu da učestvuju u pripremanju hrane sa domaćinima). Možete da uživate u nastupu folklorne grupe i tamburaša, prezentaciji rukotvorina koje izrađuju domaćice na okolnim salašima, ali i u vožnji fijakerom do Sombora ili okolnih salaša...”
Ovako se svetu i svojim potencijalnim posetiocima, zahvaljujući moćnom Internetu, „mreži svih mreža”, predstavlja sad već čuveni Dida Hornjakov salaš, jedna od retkih perjanica našeg ruralnog turizma. Gosti se ne zovu samo na iće i piće, uživanje u prirodnim lepotama i plandovanje, ovde su sačuvani biseri tradicije i kulture Bunjevaca, ali i ovog dela Vojvodine. Tu možete naučiti da kuvate neko od tradicionalnih jela, sami mesite slasne salašarske salčiće, da naučite da divanite ponešto bunjevački... Dida Hornjakov salaš kao primer, u nas još redak, ozbiljnog bavljenja seoskim turizmom, pominje prof. dr Lazar Lazić, direktor Departmana za geografiju, turizam i hotelijerstvo Prirodno-matematičkog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu, u razgovoru za „Dnevnik”. Povod za susret je zanimljivi međunarodni projekat koji je fokusiran na korišćenje kulturnih potencijala u manje razvijenim ruralnim područjima.
Projekat pod nazivom „SY-CULTour: Sinergija kulture i turizma - korišćenje kulturnih potencijala u manje razvijenim ruralnim područjima”, pokrenut je krajem marta ove godine u Ljubljani na sastanku 17 partnera iz šest država – Slovenije, Italije, Grčke, Mađarske, Bugarske i Srbije. Put mu je na neki način utrla bilateralna saradnja između Geografskog instituta „Antun Melik” Slovenačke akademije nauka i umetnosti i Departmana za geografiju, turizam i hotelijerstvo novosadskog PMF-a u proučavanju nerazvijenih područja Srbije i Slovenije.
- Na osnovu tih naših analiza i evaluacije došli smo do toga da postoje slična područja koja bi mogla da imaju u sprezi kulturu i turizam i to je bila početna ideja za formiranje ovog projekta - objašnjava za „Dnevnik” prof. dr Jasmina Đorđević, rukovodilac projekta „SY-CULTour” za Srbiju i profesorka na Departmanu za geografiju, turizam i hotelijerstvo PMF-a. - Znajući kako se konkuriše u međunarodnim fondovima za takve projekte shvatili smo da prvo moramo imati jednu državu koja već ima iskustvo iz te oblasti, pa smo izabrali Italiju, i to njen severoistočni deo, naravno i Mađare, koji imaju sličnu problematiku kao i mi u Vojvodini. Priključili su se Bugari, a na kraju i Grci.
Iz svih šest zemalja, pored naučnih institucija projekat podržavaju i pojedine lokalne samouprave ili, kao što je to kod nas – Privredna komora Vojvodine. Da bismo valjano mogli da odradimo metodologiju koju ćemo primenjivati morali smo da izaberemo jedan „pilot prostor”, a kod nas su to Sombor i Apatin, kao multietnički i multikulturalni prostor. Tako ćemo tamo primeniti metodologiju koja će biti korisna i za sva ostala područja na teritoriji Srbije koja bi mogla da pokažu interesovanje za ovakvu sinergiju kulture i turizma.
Jako je bitno da se u ovaj projekat, koji će trajati tri godine, uključe i jedinice lokalne samouprave i da budu aktivne, kao i ljudi koji će učestvovati i spovoditi u delo ono što će projekat iznedriti. Neophodna je, dakle, pomoć, želja i volja samouprava. Kontrola projekta, odnosno provera njegove primene biće još godinu dana nakon njegovog završetka.
Krajem septembra učesnici projekta sastaće se u Mađarskoj, a jedna velika konferencija planirana je i za Novi Sad. Tom prilikom ići će se i na teren. Projekat je koncipiran tako da svaka država, odnosno učesnik bude domaćin po jednog velikog skupa svih učesnika. Takođe, na odabranom pilot području, odnosno terenu, biće organizovane radionice na kojima će učesnici u projektu, kao i mnogobrojni eksperti „na licu mesta” obučavati ljude, lokalno stanovništvo kao i predstavnike tamošnjih turističkih agencija, zainteresovane da se bave i razvijaju ovaj vid kulturnog turizma.
Dakle, tim ljudima turizam ne bi bila primarna delatnost, jer, kako slikovito objašnjava profesor Lazić: „ako se samo time bavite ‘ ugasili ste odmah’. To je jednostavno dopunska aktivnost koja dopunjava vaš porodični budžet”.
- Predvideli smo i postojanje radionica, kako biste, recimo, u nekim domaćinstvima mogli da naučite da kuvate neka karakteristična jela za to područje. Zatim mogućnost da se priređuju i likovne kolonije, pravljenje predmeta od gline, ako neko domaćinstvo želi da drži školu jahanja... Tu su i zanati karakteristični za naše podrjuče koje možete da naučite, da pravite papuče od rogoza, da pečete hleb ispod sača... To su stvari koje ljudi žele i Evropa to prepoznaje. Kod nas to još nije tako. Nismo zamišljali da bi nam odmor od našeg svakodnevnog posla bio da odemo, na primer, u Sombor, na neki salaš ili seosko domaćinstvo – kaže dr Jasmina Đorđević.
Ima li Vojvodina potencijal za razvoj ovog vida turizma i ima li ličnih iskustava o tome da li bi naša seoska ili salašarska domaćinstva prihvatila primenu novina iz ovog projekta, pitamo sagovornike.
- Mi najviše volimo da pričamo o potencijalima a nikad i o nečemu što je već napravljeno, proizvedeno i funkcioniše i što donosi pare - ukazuje dr Lazar Lazić. - Uvek govorimo da smo najlepša zemlja, najlepši ljudi, najpametniji, da imamo strašne potencijale... Evo i ja ću sad kazati: da, imamo super potencijale za ruralni turizam! Samo što se od zametka nije krenulo dalje. Ima, svakako, i suprotnih primera: Bački Monoštor gde se već nekoliko porodica bavi seoskim turizmom i ima smeštajne kapacitete. Oni, imaju, naravno, i sreću što su okruženi Specijalnim rezervatom prirode „Gornje Podunavlje”, gde dolaze ne samo turisti zainteresovani za seoski, nego i za eko-turizam.
- Oko Sombora se, takođe, nekoliko salaša bavi seoskim turizmom, a neki od njih i vrlo ozbiljno, kao Dida Hornjakov salaš, gde čak proširuju kapacitete, organizuju likovne kolonije, smišljaju neka nova dešavanja. Jer, moderan turista, moderan čovek traži izazov, nešto novo. Turizam se menja i morate se prilagođavati kako tržišno tako i potencijalnim klijentima.
Pored seoskog, akcenat je i na eko-turizmu, pošto je u „pilot području„ Sombora i Apatina i zaštićeno prirodno dobro, rezervat „Gornje Podunavlje”. Ideja je da se uradi i gastronomski vodič. Tako će svaki od naroda koji ovde žive biti predstavljen i na taj način. To neće biti klasičan gastronomski vodič s receptima za pripremanje jela, nego će se objasniti kako je koje jelo nastalo, u kakvim se posudama pripremalo, zbog čega – sa svim elementima duhovnog nasleđa.
Vesna Čekić
Zajednička strategija
Planirano je da na završnoj konferenciji, koja će biti u februaru 2014. u Heraklionu na Kritu, učesnici projekta iz svih šest država potpišu zajednički strateški dokument kojim će pokušati da putem amandmana utiču na nacionalne zakone o kulturnom nasleđu. Naš tim razmišlja i o tome da kad se završi ovaj projekat krene u još veći, gde bi bile uključene i neke druge regije iz zemlje i još veći broj institucija.
Dida Hornjakov salaš nalazi se u blizini Sombora. To je mesto gde se čuva tradicionalna arhitrektura salaša, način života Bunjevaca, način ishrane i pripremanja jela na salašima i narodni običaji.
Posetiocima se nudi oblizak etnopostavke, razgledanje i hranjenje domaćih životinja, obrok i osveženje pripremljeni na tradicionalni salašarski način (posetioci mogu da učestvuju u pripremanju hrane sa domaćinima). Možete da uživate u nastupu folklorne grupe i tamburaša, prezentaciji rukotvorina koje izrađuju domaćice na okolnim salašima, ali i u vožnji fijakerom do Sombora ili okolnih salaša...”
Ovako se svetu i svojim potencijalnim posetiocima, zahvaljujući moćnom Internetu, „mreži svih mreža”, predstavlja sad već čuveni Dida Hornjakov salaš, jedna od retkih perjanica našeg ruralnog turizma. Gosti se ne zovu samo na iće i piće, uživanje u prirodnim lepotama i plandovanje, ovde su sačuvani biseri tradicije i kulture Bunjevaca, ali i ovog dela Vojvodine. Tu možete naučiti da kuvate neko od tradicionalnih jela, sami mesite slasne salašarske salčiće, da naučite da divanite ponešto bunjevački... Dida Hornjakov salaš kao primer, u nas još redak, ozbiljnog bavljenja seoskim turizmom, pominje prof. dr Lazar Lazić, direktor Departmana za geografiju, turizam i hotelijerstvo Prirodno-matematičkog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu, u razgovoru za „Dnevnik”. Povod za susret je zanimljivi međunarodni projekat koji je fokusiran na korišćenje kulturnih potencijala u manje razvijenim ruralnim područjima.
Projekat pod nazivom „SY-CULTour: Sinergija kulture i turizma - korišćenje kulturnih potencijala u manje razvijenim ruralnim područjima”, pokrenut je krajem marta ove godine u Ljubljani na sastanku 17 partnera iz šest država – Slovenije, Italije, Grčke, Mađarske, Bugarske i Srbije. Put mu je na neki način utrla bilateralna saradnja između Geografskog instituta „Antun Melik” Slovenačke akademije nauka i umetnosti i Departmana za geografiju, turizam i hotelijerstvo novosadskog PMF-a u proučavanju nerazvijenih područja Srbije i Slovenije.
- Na osnovu tih naših analiza i evaluacije došli smo do toga da postoje slična područja koja bi mogla da imaju u sprezi kulturu i turizam i to je bila početna ideja za formiranje ovog projekta - objašnjava za „Dnevnik” prof. dr Jasmina Đorđević, rukovodilac projekta „SY-CULTour” za Srbiju i profesorka na Departmanu za geografiju, turizam i hotelijerstvo PMF-a. - Znajući kako se konkuriše u međunarodnim fondovima za takve projekte shvatili smo da prvo moramo imati jednu državu koja već ima iskustvo iz te oblasti, pa smo izabrali Italiju, i to njen severoistočni deo, naravno i Mađare, koji imaju sličnu problematiku kao i mi u Vojvodini. Priključili su se Bugari, a na kraju i Grci.
Iz svih šest zemalja, pored naučnih institucija projekat podržavaju i pojedine lokalne samouprave ili, kao što je to kod nas – Privredna komora Vojvodine. Da bismo valjano mogli da odradimo metodologiju koju ćemo primenjivati morali smo da izaberemo jedan „pilot prostor”, a kod nas su to Sombor i Apatin, kao multietnički i multikulturalni prostor. Tako ćemo tamo primeniti metodologiju koja će biti korisna i za sva ostala područja na teritoriji Srbije koja bi mogla da pokažu interesovanje za ovakvu sinergiju kulture i turizma.
Jako je bitno da se u ovaj projekat, koji će trajati tri godine, uključe i jedinice lokalne samouprave i da budu aktivne, kao i ljudi koji će učestvovati i spovoditi u delo ono što će projekat iznedriti. Neophodna je, dakle, pomoć, želja i volja samouprava. Kontrola projekta, odnosno provera njegove primene biće još godinu dana nakon njegovog završetka.
Krajem septembra učesnici projekta sastaće se u Mađarskoj, a jedna velika konferencija planirana je i za Novi Sad. Tom prilikom ići će se i na teren. Projekat je koncipiran tako da svaka država, odnosno učesnik bude domaćin po jednog velikog skupa svih učesnika. Takođe, na odabranom pilot području, odnosno terenu, biće organizovane radionice na kojima će učesnici u projektu, kao i mnogobrojni eksperti „na licu mesta” obučavati ljude, lokalno stanovništvo kao i predstavnike tamošnjih turističkih agencija, zainteresovane da se bave i razvijaju ovaj vid kulturnog turizma.
Dakle, tim ljudima turizam ne bi bila primarna delatnost, jer, kako slikovito objašnjava profesor Lazić: „ako se samo time bavite ‘ ugasili ste odmah’. To je jednostavno dopunska aktivnost koja dopunjava vaš porodični budžet”.
- Predvideli smo i postojanje radionica, kako biste, recimo, u nekim domaćinstvima mogli da naučite da kuvate neka karakteristična jela za to područje. Zatim mogućnost da se priređuju i likovne kolonije, pravljenje predmeta od gline, ako neko domaćinstvo želi da drži školu jahanja... Tu su i zanati karakteristični za naše podrjuče koje možete da naučite, da pravite papuče od rogoza, da pečete hleb ispod sača... To su stvari koje ljudi žele i Evropa to prepoznaje. Kod nas to još nije tako. Nismo zamišljali da bi nam odmor od našeg svakodnevnog posla bio da odemo, na primer, u Sombor, na neki salaš ili seosko domaćinstvo – kaže dr Jasmina Đorđević.
Ima li Vojvodina potencijal za razvoj ovog vida turizma i ima li ličnih iskustava o tome da li bi naša seoska ili salašarska domaćinstva prihvatila primenu novina iz ovog projekta, pitamo sagovornike.
- Mi najviše volimo da pričamo o potencijalima a nikad i o nečemu što je već napravljeno, proizvedeno i funkcioniše i što donosi pare - ukazuje dr Lazar Lazić. - Uvek govorimo da smo najlepša zemlja, najlepši ljudi, najpametniji, da imamo strašne potencijale... Evo i ja ću sad kazati: da, imamo super potencijale za ruralni turizam! Samo što se od zametka nije krenulo dalje. Ima, svakako, i suprotnih primera: Bački Monoštor gde se već nekoliko porodica bavi seoskim turizmom i ima smeštajne kapacitete. Oni, imaju, naravno, i sreću što su okruženi Specijalnim rezervatom prirode „Gornje Podunavlje”, gde dolaze ne samo turisti zainteresovani za seoski, nego i za eko-turizam.
- Oko Sombora se, takođe, nekoliko salaša bavi seoskim turizmom, a neki od njih i vrlo ozbiljno, kao Dida Hornjakov salaš, gde čak proširuju kapacitete, organizuju likovne kolonije, smišljaju neka nova dešavanja. Jer, moderan turista, moderan čovek traži izazov, nešto novo. Turizam se menja i morate se prilagođavati kako tržišno tako i potencijalnim klijentima.
Pored seoskog, akcenat je i na eko-turizmu, pošto je u „pilot području„ Sombora i Apatina i zaštićeno prirodno dobro, rezervat „Gornje Podunavlje”. Ideja je da se uradi i gastronomski vodič. Tako će svaki od naroda koji ovde žive biti predstavljen i na taj način. To neće biti klasičan gastronomski vodič s receptima za pripremanje jela, nego će se objasniti kako je koje jelo nastalo, u kakvim se posudama pripremalo, zbog čega – sa svim elementima duhovnog nasleđa.
Vesna Čekić
Zajednička strategija
Planirano je da na završnoj konferenciji, koja će biti u februaru 2014. u Heraklionu na Kritu, učesnici projekta iz svih šest država potpišu zajednički strateški dokument kojim će pokušati da putem amandmana utiču na nacionalne zakone o kulturnom nasleđu. Naš tim razmišlja i o tome da kad se završi ovaj projekat krene u još veći, gde bi bile uključene i neke druge regije iz zemlje i još veći broj institucija.
somborsalas
