Izvor: RTS, 14.Apr.2013, 12:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Edukacija za očuvanje mentalnog zdravlja
Direktor bolnice "Laza Lazarević" Milutin Nenadović rekao za RTS da je za očuvanje mentalnog zdravlja neophodna edukacija stanovništva, povećanje broja profesionalaca i približavanje zaštite i unapređenja mentalnog zdravlja ka opštoj populaciji.
Borba za očuvanje mentalnog zdravlja zadatak je svih, od države, preko ministarstava i službi za socijalni rad, sve do pojedinca. Mentalno zdravlje, međutim, pominjemo samo kada se nešto desi.
Direktor Bolnice za >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << psihijatrijske bolesti "Laza Lazarević" Milutin Nenadović rekao je da su afektivni mentalni poremaćaji među populacijom prisutni sa pet odsto kod muškaraca i oko devet odsto kod žena.
"Način za očuvanje mentalnog zdravlja je edukacija stanovništva, povećanje broja profesionalaca i približavanje zaštite i unapređenja mentalnog zdravlja ka opštoj populaciji, rekao je Nenadović, gostujući u Dnevniku RTS-a.
Iako svi pokušavaju da objasne zašto je Ljubiša Bogdanović u Velikoj Ivanči ubio 13 osoba, posle svega što smo čuli o tome postavlja se pitanje da li uzroke treba tražiti duboko u društvu i da je sve to što se dogodilo posledica nečinjenja institucija, države, društva ili nas samih?
Nenadović je rekao da ne može da se složi sa konstatacijom da krivicu treba tražiti u društvu, jer su ovakva monstruozna i masovna ubistva, u kombinaciji sa samoubistvom, uglavnom diktirana iz čoveka.
Nenadović je uveren da se u slučaju Ljubiše Bogdanovića radi o primarnom endogenom uzroku odnosno o poremaćaju strukture ličnosti. On kaže da su depresivne bolesti ili afektivne psihoze ili urođene ili genetski opredeljene.
Glavni problem kod takvih slučajeva je što oni nisu izučeni, pošto se retko događaju i nisu predvidivi. "Nema mogućnosti njihovog istraživanja već se nauka služi evidencijom već dogođenog i sumiranjem takvih pojava", kaže profesore Nenadović.
Direktor Bolnice "Laza Lazarević" objašnjava da u slučavima masovnih ubistava, kakav je bio u Velikoj Ivanči, postoji i nešto altruističko. Kao posledica paronoidinog i tužnog raspoloženja, bolesnici se odluče da od nadolazećih problema, bezizlaznosti, ekonomske nevolje i siromaštva ubistvom spasu svoje bližnje.
Problem je što se takvi bolesnici teško prepoznaju u okolini i, neretko, uopšte ne stižu do institucija i lekara, kaže doktor Nenadović, apostrofirajući da se duševni poremećaj etiketira i izbegava u javnosti, i kod nas i u svetu.
