Izvor: Kurir, 04.Sep.2011, 08:19 (ažurirano 02.Apr.2020.)
ENDŽI
Čovek mora stalno da im ponavlja istinu, zato što se glupost oko nas uvek ispočetka pripoveda, i to ne od pojedinca, već od zaglupljene mase. U novinama i enciklopedijama, po školama i univerzitetima, svuda je na delu prevara, koja je brižno negovana od onih koji žele da zadrže vlast nad nama (J. V. fon Gete).
Koliko puta kroz istoriju treba da nam se desi ista stvar? Mi se zalažemo za pomirenje, za suživot, a oni nam zabijaju nož u leđa. Oni su etnički očistili Hrvatsku, >> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir << a mi smo srbočetnički agresori. Očistili su Hrvatsku od svojih sugrađana. Svojih komšija. I još im se Boris izvinio. I još kukamo za njihovim morem. Pričamo kako smo hrabro tamo letovali i kako nam se ništa desilo nije. I kako je sve kao prije. Koliko puta treba da nam se desi istorija?
Bežeći od naših hrišćanskih prijatelja, idemo u zagrljaj Turskoj. Prete nam da nema ništa od našeg ulaska u Evropu. Šta od nas traže? Sirovinsku bazu, strateški položaj, jeftinu radnu snagu, podaništvo. A pri tome ne nude ništa. Ne daju ništa. Tvrde iz dana u dan da postoji samo jedan put, put u Evropu, i ubeđuju nas da je sve ostalo katastrofa. A kakva je to katastrofa? Gde je plan B? Domanovićev Vođa vodi na putu prema provaliji.
Rekli smo Ne u Prvom svetskom ratu.
Rekli smo Ne Hitleru.
Rekli smo Ne Stašenjki Visirionoviću Brku.
I Sloba je rekao Ne.
Svoje Ne dočekao je da kaže i Boris Tadić.
Vođa je rekao jedno metiljavo ne. Da li je to predizborna farsa, ne znamo, ali je stidljivo promucao. Ko su nam sada saveznici? Ko će nas uzeti u zaštitu? Ko nam je i gde nam je šansa? Šansa da preživimo. Sinoć je u Bloku 45, u mesnoj zajednici Sava, bio gost Mlađan Dinkić. Čitav Blok je bio izlepljen plakatima „Blok na I mestu“. Obećao je 400.000 evra za Blok. Da se našminka. Da se našpanuje. Mlađo se razume u sirotinju. Izgladnelom samo malo mahne parama ispred nosa, i evo ti već glasača. Biće, nego šta nego biće love. Kad je Mlađo obećao. Krste se babe. Bog da ga blagoslovi. Blagoglagoljiva. Tačna. Nikom nije lakše nego njemu da obeća. Obećao onomad po dve hiljade evra. Posle kaže da je morao da laže da bi Boris sačuvao vlast. Jadan Mlađo. Blok je u transu od oduševljenja. Prisetiše se penzioneri kad je Jovanka Broz dolazila. Mesna zajednica - proširena porodica. Penzionerke aplaudiraju, skidaju zubala, padaju u trans. To, Mlađo, majstore. Ionako ih niko ne obilazi. Od vremena zajma za tramvaje. Biće love, nego šta nego biće, ali kad? Kad i Turci dođu u Evropu. Dolaze Turci. Žene nam obnavljaju turski uz TV serije. Pripremamo se za novih petsto godina.
A Boris, kao i Turci, peva Merkelovoj
„But Angie, I still love you, baby!“ Sa gitaricom sedeći na vrhu mosta na Adi. Tiho, ali čitav svet da ga čuje.
