Izvor: Southeast European Times, 25.Nov.2011, 23:26   (ažurirano 02.Apr.2020.)

EK traži veća ovlašćenja nad članovima evrozone

Evropska komisija je predstavila paket novih mera, koje bi joj, pored ostalog, omogućile da pažljivije prati finansije zemalja evrozone.

25/11/2011

Svetla Dimitrova za Southeast European Times -- 25.11.2011.

Evropska komisija (EK) je u sredu (23. novembra) iznela dva nova propisa kojima bi se povećala njena ovlašćenja nad nacionalnim budžetima 17 zemalja članica evrozone i kojima bi joj se omogućilo da pojača nadzor nad članicama koje se suočavaju >> Pročitaj celu vest na sajtu Southeast European Times << sa ozbiljnim finansijskim poteškoćama.

Oni su deo paketa usmerenog na rešavanje krize u evrozoni, koji uključuje godišnje istraživanje rasta u kojem su definisani ekonomski prioriteti EU za 2012. godinu i plan sa tri opcije za uvođenje zajedničkih evropskih „obveznica stabilnosti“.

„Da bi se vratile rastu, zemlje članice [EU] treba da povećaju svoje uloge kada je u pitanju ispunjavanje njihovih obaveza u pogledu strukturnih reformi, kao i da prihvate dublju integraciju evrozone„, rekao je predsednik EK Žoze Manuel Barozo.

„Ciljevi kojima se vodi ovaj paket -- ekonomski rast, finansijska stabilnost, budžetska disciplina -- međusobno su povezani“, dodao je on na zajedničkoj konferenciji za novinare sa komesarom EU za ekonomska i monetarna pitanja Olijem Renom. „Potrebni su nam svi oni, ako ćemo da se pomerimo od trenutne vanredne situacije, da idemo ka Evropi u kojoj je solidarnost izbalansirana jačom odgovornošću.“

Prema jednom od dva nova predložena propisa, zemlje evrozone moraće svoje nacrte budžeta za predstojeću godinu da podnose prvo Komisiji i Evrogrupi, a potom svojim parlamentima. To će činiti ne kasnije od 15. oktobra, kada moraju javno da iznesu svoje budžetske planove za naredni 12-mesečni period.

Drugom zakonskom merom omogućava se EK da zemlje evrozone koje prolaze kroz teške finansijske probleme ili dobijaju pomoć od drugih iz zone, stavi u svoj fond spasa, Evropski fond finansijske stabilnosti, ili u zajedničke programe spasa sa MMF-om, uz pojačani nadzor.

Ideja o izdavanju zajedničkih evro obveznica, kao jednog od načina da se ublaži kriza duga u evrozoni, pojavila se ranije ove godine. EK je pokrenula debatu o tom pitanju u sredu, sa Zelenim dokumentom na 38 strana, u kojem je izneta detaljna analiza tri opcije za potpunu ili delimičnu zamenu nacionalnih obveznica obveznicama stabilnosti, uz podršku svih 17 zemalja evro kluba. Konačna odluka očekuje se nakon širih konsultacija sa relevantnim stranama, koje će se, kako se očekuje, završiti 8. januara.

Ideju o zajedničkim evro obveznicama odbacila je nemačka kancelarka Angela Merkel, koja je u sredu ponovila svoje protivljenje. Ona je takođe odolevala pozivima za proširenje uloge Evropske centralne banke (ECB) u nastojanjima da se izađe na kraj sa krizom duga.

„Izuzetno je zabrinjavajuće, mogla bih da kažem neprikladno, da se Komisija sada fokusira na predloge o evro obveznicama u različitim formama“, rekla je Merkel u nemačkom parlamentu, prenose mediji.

Na aukciji istog dana, Nemačka je uspela da proda samo nešto više od 3,9 milijarde evra u desetogodišnjim obveznicama, od ukupno 6 milijardi evra koliko je ponudila na berzi. Taj neuspeh izazvao je zabrinutost da ova evropska sila verovatno neće uspeti da izbegne ožiljke krize. U poslednje vreme takođe se povećala opasnost da bi Francuska, po veličini druga ekonomija među 17 zemalja evrozone, mogla da izgubi kreditnu ocenu trostruko A.

„Dok se kriza produbljuje nakon jučerašnje aukcije obveznica, pada i maska sa politike provlačenja koju vodi Merkelova“, izjavio je Sebastijan Dulien, viši saradnik Evropskog saveta za spoljne odnose u Berlinu, u telefonskom intervjuu u četvrtak, navodi Blumberg. „To nas je samo približilo kraju igre: ili raspadu evra ili evro obveznicama. Strategija je propala.“

Jedan od glavnih argumenata Berlina protiv ideje o zajedničkim evro obveznicama je da će to odvratiti zemlje sa velikim suverenim dugovima od rešavanja njihovih finansijskih problema.

Petar Ganev, viši ekonomista na Institutu za tržišnu ekonomiju (IME), sofijskom tink-tenku, izjavio je u sredu da se nada ozbiljnoj debati narednih nedelja.

„Očigledno je da postoje različiti stavovi o tom pitanju“, izjavio je on za SETimes. „Problem sa ogromnim dugovima koje su nagomilale zemlje članice pojedinačno teško da može da se rešava stvaranjem novog duga svih zemalja evrozone kao celine. Pomalo je naivno verovati da novi dug može da pomogne u rešavanju poteškoća koje predstavlja postojeći dug, koji je dostigao nivo koji ga čini neodrživim.“

Drugi eksperti i analitičari smatraju da će evro obveznice biti ključni element koraka za rešavanje krize duga u evrozoni, ali naglašavaju potrebu dodatnih mera.

„Nastala je panika u pogledu perifernog duga, a time i kriza likvidnosti [i za države i za banke]“, rekao je za SETimes Danijel Gros, direktor briselskog Centra za studije evropske politike. „Samo ECB može da ublaži krizu likvidnosti. Međutim, ECB bi mogla to da učini samo ako postoje veća fiskalna integracija i evro obveznice. Tako bi evro obveznice mogle da budu suštinski element bilo kakvog rešenja krize.“

Bivši rumunski ministar finansija Danijel Dajanu izrazio je sumnju da će evrozona biti u stanju da preživi trenutnu krizu ukoliko brzo ne preduzme korake za obnovu zajedničke politike i za dublju fiskalnu integraciju.

„Potrebna su fiskalna pravila, kao i sankcije. Međutim, fiskalna pravila su daleko od dovoljnih; ona ne mogu da budu zamena za solidni fiskalni aranžman, koji mora da uključuje zajednički trezor“, rekao je on za SETimes. „Ni imenovanje 'finansijskog cara', koji će donositi sud i preporučivati kazne, takođe nije dovoljno... Evrozoni je za preživljavanje posebno potrebna zaokružena zajednička politika.“

Ta politika trebalo bi da obezbedi „dublju finansijsku integraciju preko zajedničkog regulisanja i nadzora finansijskih entiteta, kao i zajedničke mehanizme za donošenje rešenja“, objasnio je Dajanu, ukazujući takođe na potrebu „zajedničkog trezora“, koji bio bio vezan za zajedničke evro obveznice. Sve to zahtevalo bi i dublju političku integraciju, navodi on.

„Monetarna unija ne može pravilno da funkcioniše [opstaje] bez adekvatnih fiskalnih pomagala (uključujući aranžmane o podeli tereta), zajedničkih propisa i nadzora finansijskih tržišta“, naglasio je Dajanu. „Evro obveznice bi bile radikalan korak ka tom cilju.“

Lideri EU će, kako se očekuje, razmotriti taj paket i relevantne ideje, na svom samitu 9. decembra.

Nastavak na Southeast European Times...