Izvor: Kurir, 29.Maj.2008, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
EJ, KAFANO...
Da bi izbegli ulazak u stranačke prostorije ljutih protivnika, niži partijski funkcioneri ovih dana o koalicijama pregovaraju u kafanama, uz miris roštilja i pečenja, dok predsednici preferiraju luksuzne hotele
BEOGRAD - Turbulentni pregovori o sastavu nove Vlade Srbije preselili su se iz stranačkih kabineta i dedinjskih vila - u kafane. Pomno pazeći da ih ne snime kako ulaze u tuđe partijske prostorije na dogovore i kako se ne bi kompromitovali kod suparničke strane, političari >> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir << su kao svoje diskretne oaze izabrali - beogradske restorane. Koalicije se tako dogovaraju i proglašavaju uz ćevapčiće, jagnjetinu ispod sača, viljamovku i tikvešku smederevku. Beogradski restorani “Tabor”, “Sinđelić”, “Zlatar”, “Verdi”, “Reka” i “Franš“ u poslednjih 20 godina, uz miris roštilja i duvanskog dima, epicentri su svakog bitnog političkog odlučivanja u Srbiji.
Pregovori o novoj vladi trenutno se odigravaju na različitim nivoima. Upućeni navode da se u restoranu “Sinđelić” sastaje niži sloj partijskih funkcionera koji prenose poruke svojih vrhova i da će se konačna odluka o vladajućoj koaliciji pripremiti baš u “Sinđi”, a ključni dogovor, predsednika stranaka, u hotelu “Kontinental”.
- Kod mene dolaze funkcioneri iz svih stranaka i, koliko vidim, lepo se slažu. Ne prisluškujem svoje goste, ali gotovo sam siguran, pošto ovih dana nema aktuelnije teme, da se dogovaraju o novoj vladi - kaže za Kurir Milenko Avramović, vlasnik “Sinđelića”.
Pošto je Avramović Čačanin, kod njega svraćaju “novosrbijanci” i DSS-ovci. Ne zaobilaze ga, međutim, ni radikali, demokrate, socijalisti. Svojevremeno Ričard Holbruk, na primer, nije mogao da zamisli svoju posetu Beogradu bez večere u ovom restoranu.
Ako u ovu kafanu svraćaju potpredsednici i sekretari stranaka, u “Kontinentalu” se sastaju moćni biznismeni i predsednici. Nije tajna da je upravo Ivica Dačić samo nekoliko dana posle izbora baš u ovom hotelu imao važne sastanke s predstavnicima srpskog krupnog kapitala.
Konkretno, demokrate iz Krunske preferiraju kafiće i restorane na Vračaru. “Moda”, “Prive”, a posebno “Zaplet” na Crvenom krstu omiljena su mesta “žutih”. I ne samo njih. U bilo koje doba dana demokrate se mogu zateći u veoma prisnim razgovorima i sa svojim najžešćim protivnicima. Zanimljivo je i da se predsednik Tadić u poslednje vreme veoma retko pojavljuje u kafanama, a dok je izlazio, često je svraćao u “Reku” (u kojoj povremeno nastupa gitarista Dinkić) i “Zaplet”, koji važe za veoma fensi mesta.
Vojislav Koštunica poznat je kao tradicionalista kojeg nisu promenile državne funkcije i koji decenijama ne menja svoje kafansko društvo. Često je viđen u “Kristalu”, “Franšu” i na “Kalemegdanskoj terasi”.
Što se radikala tiče, Tomislav Nikolić toliko se retko pojavljuje u kafanama da je to izgleda - manir. Ali zato Vučić ne krije da voli dobro da pojede i viđen je u skoro svim gradskim kafanama. Međutim, on je veliki protivnik alkohola, pa uz dobru klopu ponekad popije samo - čašu vina.
Socijalisti ne kriju da sve važne odluke donose u svom komšiluku: u “Vanili”, “Plavom jahaču”, “Rezimeu”. Izuzetak od svojih mlađih kolega koje vole fensi kafiće je Milutin Mrkonjić, koji voli, stare, dobre kafane, od “Sokoca”, “Kalenića”, “Žabara”, do “Brankovine”. Dačić pak ne krije da mu je omiljeni restoran “Koling”. [ antrfile ]
NARODNJACI U ELITNIM RESTORANIMA
Zanimljivo je da su u narodnjačkoj koaliciji uveli novo pravilo. Sve važne odluke saopštavaju se u elitnim restoranima. Tako je, najpre, prvi brifing za novinare održan u “Holidej inu”, a potpisivanje koalicionog sporazuma na “Kalemegdanskoj terasi”.
SA CVETKOVE PIJACE NA DEDINJE
Još sedamdesetih i osamdesetih godina najvažniji restorani u Srbiji bili su “Klub književnika” i “Madera”. Još ranije, šezdesetih, Aleksandar Ranković, kao drugi čovek SFRJ, svoju kancelariju smestio je baš u zgradi iznad “Madere”.
Krajem osamdesetih najvažnije političke odluke donosile su se u restoranu “Tabor”, koji nisu izbegavali ni socijalisti ni demokrate. Vremenom su se centri moći povlačili na Dedinje i Senjak, najpre u “Deltino”, gde su se skoro deceniju donosile sudbonosne odluke, pa u “Gemaks” i “Koling”, da bi sada klub u Šekspirovoj preuzeo primat.
- Suština je da su se u novijoj srpskoj političkoj istoriji svi važni dogovori odigrali u kafani. U restoranu “Tabor” sada pokojni premijer Đinđić doneo je odluku o osnivanju DOS. U “Verdiju” je sastavljao svoju vladu... Međutim, sada se centar političkog odlučivanja pomerio ka biznismenima, tako da je Klub privrednika u Šekspirovoj nezaobilazan u svim dogovorima - kaže jedan od funkcionera DS.
