Izvor: Politika, 23.Avg.2012, 23:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dunav i Sava na dva metra od istorijskog minimuma
Plovidba je i dalje moguća, ali uz naročit oprez i samo brodovima sa manjim gazom, što podrazumeva i manje tereta, manje zarade, a veće troškove za prevoznike. – Obilnije kiše se ne očekuju ni u septembru
I na prilično niskim vodostajima, plovidba kroz Srbiju još je moguća i bezbedna, ali samo uz naročit oprez, strogo poštovanje dodatne signalizacije koju nadležni menjaju svakog dana, prateći kolebanja reka, i pod uslovom da se koriste isključivo brodovi sa manjim >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << gazom. Drugim rečima, plovi se sporije i sa manje tereta, što brodarima uvećava troškove i pomera rokove isporuke. Prognoze za narednih nekoliko dana najavljuju stagnaciju nivoa reka, ponegde možda i dodatan pad, mada ne znatan. Veće kiše se ne očekuju ni narednog meseca. Ako vodostaj osetnije padne, nije nemoguće da nam se na gornjem toku Dunava, iznad Novog Sada i naročito oko Apatina, ponovi situacija od jesenas, kada je na toj deonici osamdeset brodova gotovo dva meseca bilo prinudno usidreno, jer vode nije bilo dovoljno ni da produže ni da se vrate. Na Savi je kod Šapca i Sremske Mitrovice vodostaj već pola metra niži od neophodnog za plovidbu.
– Već sada je u tom pojasu kritično. Na Savi je plovidba otežana od granice do Sremske Mitrovice. Dunavom je od Beograda nizvodno lakše. Taj potez je pod uticajem hidroelektrane „Đerdap”, koja reguliše nivo vode za proizvodnju struje, čime pomaže i brodovima. Ispod „Đerdapa” je već druga priča. U Rumuniji i Bugarskoj su neki brodovi, kao i prošle jeseni, već morali da zastanu dok vodostaj ne poraste. Ni u Mađarskoj i uzvodno nema dovoljno kiša i prolaz je brodovima takođe otežan – kaže Branislav Milešić, šef Lučke kapetanije Beograd.
Dunavske hidrološke stanice „Zemun” i „Sava” kod Beograda zabeležile su vodostaje u domenu srednjeniskih vrednosti za ovo doba godine. Republički hidrometeorološki zavod od početka avgusta izdaje redovna upozorenja o niskim plovidbenim nivoima.
– Nema naznaka da će se hidrološka situacija sledeće nedelje poboljšati. U najboljem slučaju vodostaji će i dalje stagnirati, sa mogućnošću manjeg opadanja. Najavljene kiše u južnoj Nemačkoj i Austriji početkom septembra uticale bi na održavanje vodostaja Dunava na sadašnjem nivou. Sava je ugroženija, jer se na njenom području ne prognoziraju padavine – ističe Dejan Vladiković, koordinator Hidrometeorološkog sistema rane najave i upozorenja u RHMZ.
Prema prognozama zavoda, na teritoriji Srbije se ni u septembru ne očekuju značajnije padavine.
– Najgore što bi moglo da se dogodi je da se suša produži i na oktobar i novembar. Onda bi postojala realna opasnost da se plovidba obustavi, a Dunav i Sava padnu na istorijski minimum, otkada se od 1920. obavljaju merenja. Ove reke su sada kod Zemuna i Beograda oko dva metra iznad tog istorijski najnižeg vodostaja – poredi Vladiković.
Prema jučerašnjim podacima RHMZ-a, vodostaj Dunava kod Zemuna, gde je „merno mesto” ove reke u prestonici, bio je 211 centimetara od nulte kote. Poređenja radi, najniži nivo zabeležen je u novembru 1983. kada je na ovom mestu reka bila na minus osam centimetara. Neslavni rekord Save kod Beograda, čija je visina juče bila 158 centimetara registrovan je u novembru 1986: izmeren je vodostaj od minus 61 centimetar. U oba ova slučaja, plovidba je bez odlaganja obustavljena. Niski vodostaji poput sadašnjih bili su 2003, 2008. i prošle godine.
Tužni zaključak je da bi posade brodova na Savi i Dunavu mogle da budu zadovoljne ukoliko se sadašnji skromni nivo reka održi na aktuelnim kotama.
----------------------------------------------
Viša sila plus više instance
Vremenski uslovi jesu prilično ekstremni, ali nisu neuobičajeni za ovo doba godine, navodi Žaneta Ostojić-Barjaktarević, direktorka „Plovputa”, državne institucije zadužene za održavanje plovnih puteva. Nije samo viša sila ovde učinila svoje već smo i sami krivi za teškoće, pošto je sektor gornjeg Dunava kritičan iz istog razloga kao i lani – država ne odvaja dovoljno novca za njegovo redovno održavanje, kao i za sređivanje plovnih puteva uopšte. Zato se suša prvo odrazila na tom potezu, hronično išaranog plićacima i kada je vodostaj povoljniji.
– Zahvaljujući sredstvima Evropske unije, započeli smo izradu projekata za regulaciju šest mesta kritičnih za plovidbu, koja se nalaze između Bačke Palanke i Beograda. Nadamo se da će nam pretpristupni fondovi EU odobriti novac i za radove u 2014. godini. Za Apatin novina još nema – objašnjava Žaneta Ostojić-Barjaktarević.
Za vreme gotovo dvomesečnog lanjskog zastoja saobraćaja Dunavom prošle godine, „Plovput” je tražio od države dva miliona dinara kako bi bagerima izneo višak peska i mulja iz apatinskog uskog grla i otvorio prolaz plovilima. Novac nikada nije stigao mada su gubici brodarskih kompanija zbog blokade, koju je država mogla „podići” tim relativno sitnim ulaganjem, bili i mnogo veći. Sada taloga sigurno ima još više, a tu je i dalje sprud dugačak i širok stotinak metara. Dva miliona dinara su jesenas mogli makar privremeno da reše problem, a sada bi neophodna svota, jer reka je u međuvremenu nastavila da nanosi mulj i pesak, sigurno bila i veća. Za potpuno uređenje tog dela Dunava procenjuje se da je potrebno oko 20 miliona evra.
----------------------------------------------
Voda opada, obaloutvrde jačaju
Dok posadama na dunavskim i savskim brodovima nizak nivo reka svakodnevno otežava plovidbu, ekipama JVP „Beogradvode” olakšava održavanje priobalnog pojasa.
– Snižen vodostaj koristimo da brže završimo radove na popravci obaloutvrde. Kada se Sava i Dunav spuste, kao sada, ovaj posao je znatno jeftiniji – navodi Miloš Milovanović, direktor JVP „Beogradvode”.
V. Vukasović – N. Belić
objavljeno: 24.08.2012.
.jpg)
