Izvor: Politika, 03.Dec.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Duhovni otac Evropske unije
Za mnoge političare i obične ljude Evropska unija je nešto kao magična reč u kojoj bi svi evropski narodi da nađu svoje mesto, ali i mnogi vanevropski. Ni glavna osovina Unije Berlin-Pariz ne krije tu svoju želju, gledajući povremeno na Istok, u Rusiju, ali i u mediteransku Afriku, smatrajući da nova zajednica naroda, različitih vera i rasa može biti za dobrobit svih, jer bi svet bio mnogo mirniji i bolji ako bi postojala protivteža moćnoj Americi. Niko od njih ne pominje, ili možda >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << ne zna, da je prvi takav Evropljanin bio niko drugi do najveći nemački pisac Johan Volfgang Gete (1749-1832). Slučajno je ove godine i 175. godišnjica njegove smrti, pa današnja EU ima više povoda da svojim poslanicama uputi po jedno Geteovo delo da ga pročitaju, ali da se pri tom "ne zaborave" kao jedan od kandidata za američkog predsednika, koji je pre nekoliko godina hteo da bude najpametniji, pa je pismom pozvao slavnog i odavno pokojnog genija, u posetu!
Naša ideja sa poklonjenom knjigom, nekima možda malo nategnuta, proizilazi iz Geteovog shvatanja patriotizma i nacionalnosti. Za nekoga ko je kao tvorac "Fausta", bio vanistorijski orijentisan, čovek od duha, nacije su bile samo prolazne i nevažne etape u razvoju čovečanstva. Kad bi njegove književne ideje politički ovaploćivali, svet bi bio jedna harmonična zajednica svih naroda. Moguće je i drugo objašnjenje: okrenut, istovremeno, svom individualitetu i čovečanstvu, nacije su za njega verovatno bile obične sitnurije, u koje on ne treba da se petlja, jer njihove zađevice nikad nisu donele dobra. Možemo samo da zamišljamo kako bi reagovao da je, kojim slučajem, živeo u doba svetskih ratova. Okrenut duhovnim problemima, metafizici, pitanjima koja su u temelju svega i koja čine suštinu naše egzistencije, očito da je po svemu bio vanistorijska ličnost, čija inteligencija nadmašuje inteligencije svih dosad poznatih umova (to je pokazalo jedno ispitivanje DNK velikih pisaca, umetnika i naučnika). Možemo ga delom i istorijski objasniti, ali ono najdublje, subjektivno u njemu izmiče svim kategorijama istorijskog metoda, kao što se i njegovo nepogrešivo mitološko mišljenje ne može istorijski objasniti, jer bi u tom slučaju bilo pogrešno, u ogromnom zaostatku za strahovitim prodorom, do kojeg je Gete došao čisto intuitivno. Njegovu intuiciju u prirodnim naukama potvrdio je tek kasnije egzaktni razvoj nauke.
Iz njegove ideje opštesvetske književnosti, u kojoj participiraju svi narodi, nastale su i njegove političke ideje. Dok su svi Nemci dočekali Napoleona kao osvajača, veliki pisac je pozdravio njegov ulazak u Nemačku, jer je slično Hegelu smatrao da je to onaj jedinstveni svetski duh koji treba da prožme sve narode.
Veliki Gete je bio nepoverljiv prema sopstvenoj naciji. Smatrao je da Nemci treba da se bave isključivo duhovnim i kulturnim stvarima, da je to jedino pravo područje njihove plodne delatnosti. I zaista, u to smo se ne jednom uverili - Nemci su u tim oblastima dali neprocenjiv doprinos svetskoj kulturi i civilizaciji. Ali Nemci u politici - čega se Gete pribojavao, ne pretpostavljajući da će jednog dana nadomak Vajmara biti izgrađen nacistički logor - to je već opako drugo lice nemačke priče. Ipak, bio je toliko dalekovid da je intuitivno naslutio pravce mogućeg istorijskog razvoja.
Usuđujemo se reći da je osetio i svoj konačni kraj u svetu u kojem je dotad živeo (poznato je da je gotovo zapovednički očekivao od prirode da mu posle smrti podari neki drugi oblik, kako bi nastavio svoj dotadašnji rad). Bio je 22. mart 1832. godine. Pitao je ujutru svoju Otiliju za datum, rekavši potom: "Dakle, počelo je proleće"... To jednostavno "dakle" može da ima mnogobrojna značenja, jer ni sama Otilija koja ga je držala za ruku nije osetila trenutak prelaska živog u neživo, rečeno jezikom na koji smo mi navikli.
Jednom prilikom Gete je rekao: "Ono što je najbolje u našim ubeđenjima ne da se uhvatiti u reči." Podsećamo na ovu misao zbog onih koji će našu nameru da ga proglasimo za duhovnog oca Evropske unije procenjivati pre svega da li smo "za" ili "protiv". Naš je odgovor: Treba osluškivati genije!
[objavljeno: ]
