Izvor: Danas, 19.Feb.2016, 10:59 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Duhovi starih naroda
Brodić kliznu ka sredini korita; lagano i bešumno krenusmo nizvodno... pored oborenih stabla, i mnoštvo čaplji neverovatnih boja. Kapetan brodića bez reči izbaci ruku kroz otvoren prozor i uperi je prema desnoj strani... Blato, greda, pa opet blato... koje se kreće, potom ogromna čeljust i shvatam da je to krokodil, ogroman sa dugim repom. Nekoliko čaplji se vinuše u vazduh, ostale završiše u njegovim čeljustima. Krokodili će nam praviti društvo sve vreme puta...
>> Pročitaj celu vest na sajtu Danas <<
U tom iskonskom miru sa moćnim krošnjama Majanskog drveća razleže se krik. KRIK od kojeg se ježi koža po celom telu... Jaguar, eno ga u grmu, lovi majmuna-drekavca... Gotovo, eno ga, vuče žrtvu na drvo da na miru jede:
"Zar ne možemo da se vozimo malo brže, i dalje od obale?", pita mlada žena Rikarda.
"I šta bismo onda videli?, odgovara joj Kostarikanac pitanjem.
Sa izvrnutog i natrulog panja skače nešto sa dugačkim uzanim repom boje zelene kao žuč:
"To je gušter `Hristos`, a na grani iznad njega je lenjivac!"
Lenjivac je mnogo velika životinja koja ogromnim šapama obuhvata drvo, zabija dugačke kandže u njega i visi. Obrastao dugačkom dlakom sa malom glavom...
Brodić prilazi jednoj grani koja se spustila do vode. Ugledah sivu dlaku, šiljate uši, mala njuška i gracilno telo... Ris, koji je vešto skočio na vrat žrtve i - završio, a da žrtvu nismo ni videli! Na žbunu je mala i ružna životinja. Gušter je lepotan prema ovom čudovištu. To je kostarikanska iguana sa narandžasto-zelenim prelivima. Na leđima svog krupnog tela ima nakostrešene i oštre bodlje... Videli smo je kod hotela, samo u drugim bojama - ovog đavolski ružnog reptila, hotelsko osoblje tretira kao 'kućno ljubimče'. Oglušava se drekavac i lenjo pomera sa grane na granu, potom začusmo urlik - od kojeg se telo ježi. Šta je to, pitamo. Puma ili - jaguar... oni su veoma krvoločni. Teški su i do 100 kg, ali kad pikira žrtvu, brz je i ne odustaje, čak ni kad je u vodi... Iza okuke se uzdiže još jedna visoka i raskošna krošnja Majanskog drveta:
"U njemu obitavaju duhovi Maja, starih naroda. Poštujemo ga svi, pa čak i životinje... zato što nikad ne skaču na njegove grane, već ga zaobilaze", govori Rikardo i nastavlja:
"Ovo su majmuni-kapucini! Sigurno ste ih viđali sa mladuncima u krugu vašeg hotela i plaže. Imaju bele glave i tamnosmeđe telo, zato ih zovu "kapucin". Dobroćudan je i voli da bude u blizini ljudi... I još da dodam da se u Kostariki ukidaju svi zoološki vrtovi - da bi životinje bile u prirodi... Vreme je idealna mera da pokaže da li je to dobro ili ne... No, nadam se da vam se izlet dopao. Idemo u autobus", kaže Rikardo.
