Izvor: Blic, 30.Maj.2009, 06:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Država štedi na žrtvama nasilja
Banjaluka - Bez zaštite od nasilnika od ponedeljka će ostati osam žena i desetoro dece iz Sigurne kuće u Banjaluci. Ova ustanova nema novca za hranu, vodu i higijenske potrepštine, jer država do danas nije uplatila ni marke, a od grada su do sad dobili samo 18.000 KM.
Koordinatorka Sigurne kuće Amela Bašić-Tomić kaže da je situacija alarmantna jer više nemaju novca za osnovne potrebe žrtava. Model finansiranja Sigurne kuće po kojem 70 odsto troškova snosi država, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << a 30 odsto lokalna zajednica ne funkcioniše. Od početka godina na račun im je leglo samo 18.000 KM od grada. Sedam zaposlenih do sada je primilo samo januarsku platu.
„Sad ne znamo šta će biti sa ženama i decom. Naša obaveza nije briga oko toga šta će biti sa njima nakon što izađu iz kuće, već da ih zbrinemo ovde u kući. To bi trebalo da bude obaveza države koja mora da brine i o ovim svojim građanima”, kaže Amela Bašić-Tomić. U kući, inače, nisu smeštene samo žrtve iz Banjaluke, pa će morati da kontaktiraju centre za socijalni rad iz sredina iz kojih su došli kako bi znali šta će sa štićenicima. U kući je sada 18 stanara desetoro dece od 1,5 do 17 godina i jedna trudnica. Većina ih ne zna šta će dalje ako Sigurna kuća prestane s radom. Iako je odlučeno da se za tri sigurne kuće u RS izdvaja 400.000 KM godišnje, to nikada nije realizovano, a sve je pravdano globalnom krizom. Amela Bašić-Tomić kaže da imaju razumevanja, ali društvo ne bi smelo da zaboravi ove građane, tim pre što su specifično ugroženi.
„U kontaktima sa resornim ministarstvom uvek dobijemo isti odgovor - da nemaju dovoljno novca, što pravdaju sporim punjenjem budžeta. I grad bi trebalo da nam uplati još 10.000 maraka, ali nemamo informacija da li će to i kada biti”, kaže ona.
Za normalno funkcionisanje Sigurne kuće godišnje je potrebno 322.000 maraka. Prošle godine zbrinute su 32 žene koje su imale po dvoje ili troje dece, a od početka ove već 22 žrtve.
„Nadamo se da će neko reagovati u ponedeljak, da će nam prebaciti novac bar za osnovne stvari. U protivnom, moraćemo je privremeno zatvoriti”, ističe ona.
Ista, alarmantna situacija je i u Fondaciji Sigurna kuća u Prijedoru. Krajem maja prošle godine dobili su samo 21.600 KM, a drugi deo u avgustu što je pokrilo samo troškove kuće. Novac je bukvalno već unapred potrošen, jer su troškovi za održavanje ogromni. Uputili su zahtev opštini da se odobri godišnja suma od 10.000 KM na ime održavanja kancelarije Fondacije i SOS telefona, a preostalih 7.000 KM su tražili za nabavku dva plastenika, svinja i pilića da bi imali vlastitu hranu. U Fondaciji kažu da niko nije bio voljan da im pomogne, te da Sigurna kuća ne može da opstane bez veće materijalne podrške.
S druge strane, pomoćnik ministra za socijalnu zaštitu Ljubo Lepir kaže da će Vlada RS svoje obaveze ispuniti, da je novac obezbeđen, a u toku je i realizacija prve tranše. „Zatvaranje Sigurne kuće nije, zapravo, zatvaranje, nego odustajanje nevladinog sektora od te delatnosti. Postoji procedura koja mora da se ispoštuje i oni to znaju. Čim se potpiše u Ministarstvu finansija procedura će se ispoštovati. Mi smo kao Vlada spremni da podržimo rad nevladinog sektora”, kaže Lepir.
Kako i kad, u to će se ubrzo će uveriti i žrtve nasilja i aktivisti nevladinog sektora u RS.
Donatori hrane žrtve
Sigurna kuća u Modriči godišnje prosečno brine zbrinjava više od 200 žena i dece žrtva porodičnog nasilja, a opstaju zahvaljujući sopstvenom zalaganju i pomoći donatora. „Bez konačnog rešenja finansiranja ne znamo do kada ćemo izdržati, jer pomoć donatora će se smanjivati”, kaže Gordana Vidović, predsednica Udruženja građana „Budućnost” iz Modriče, a ovu opštinu ističe kao pozitivan primer jer je budžetom za 2009. planirala 15.000 KM za Sigurnu kuću.
