Izvor: Blic, 15.Nov.2008, 09:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Država mora da štedi ili sledi krah u 2009.
Srbija će moći da ispoštuje dogovor sa Međunarodnim monetarnim fondom o restriktivnom budžetu koji podrazumeva smanjenje javne potrošnje samo ako ne dođe do dramatičnog pada životnog standarda građana. Ukoliko realne zarade ne budu pratile kretanje cena, sindikati najavljuju štrajkove, pa bi Vlada u tom slučaju morala da brzo povlači pare koje bi Bord direktora MMF trebalo da odobri tokom decembra. Inače, aranžman sa MMF predviđa da nas 15 meseci čeka 516 miliona dolara, koje >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << naša vlada može da povuče i ako bude ugroženo plaćanje dospelih inostranih obaveza.
O detaljima finansijskog aranžmana sa MMF juče su u Beogradu govorili Diana Dragutinović, ministarka finansija, Radovan Jelašić, guverner NBS, i Albert Jeger, šef misije MMF. Oni su poručili da je makroekonomsku stabilnost moguće održati jedino tako da rashodi za plate, penzije i subvencije budu izbalansirani na način da manjak za narednu budžetsku godinu ne bude veći od 1,5 odsto bruto domaćeg proizvoda (pre pregovora sa MMF bio je planiran deficit od tri procenta). Takođe su pojasnili da dogovoreni stend-baj aranžman ne znači klasičan ugovor o uzimanju kredita (finansijski aranžman), već sporazum po kojem Srbija do marta 2010. godine može da računa na 516 miliona dolara ukoliko joj zatrebaju.
- Ovde je reč o bitno drugačijem programu u odnosu na druge zemlje koje su sklopile aranžman sa MMF. Dogovoreno je da povlačimo raspoloživa sredstva ako nam zatrebaju, a mi ćemo se truditi da do toga ne dođe - objasnila je Diana Dragutinović.
Kad je reč o zaradama u javnom sektoru i penzijama, kao tačkama razdora unutar vladajuće koalicije, Dragutinovićeva kaže da njihova masa raste, umereno, ali da postoji „prostor za fleksibilnost”. Ona objašnjava da je za sada moguć samo osmoprocentni rast mase zarada i 15-procentni rast mase penzija.
- Srbija je jedna od ranjivijih država u regionu kada je u pitanju svetska kriza jer ima visok deficit i strukturne probleme koji proističu iz glomaznog javnog sektora. Dogovorenu kreditnu podršku u iznosu od 75 odsto kvote Srbije u MMF treba da podrže Bord direktora MMF i Vlada Srbije - ukazuje Jager.
Vlada i NBS će potpisati memorandum o jasno razgraničenoj odgovornosti u postizanju ciljane inflacije od osam odsto za 2009. godinu, uz odstupanje od plus minus dva procenta, najavio je guverner Jelašić, uz pojašnjenje da će ciljana inflacija biti ne bazna, već ukupna inflacija (indeks potrošačkih cena). - U cilju dalje uštede, NBS neće odobravati kredite javnom sektoru ni direktnom, ni indirektnom kupovinom državnih hartija od vrednosti, a zadržaćemo plivajući režim kursa. NBS će intervenisati samo u cilju amortizacije domaćih ili eksternih šokova - izričit je guverner Jelašić.
Građane brinu realna primanja
Ekonomski analitičar Danilo Šuković ocenjuje da će vlasti moći da ispoštuju dogovoreno sa MMF ukoliko ne dođe do većeg pada standarda stanovništva. - Veliko je pitanje kako će građani sa minimalnim primanjima pretrpeti ovakve mere. Zato mora biti urađena preraspodela budžeta u tom pravcu. Najave da će iduće godine porasti mase zarada i penzija nisu interesantne za zaposlene u javnom sektoru i za penzionere, jer njih ne brinu nominalna već realna primanja. Zna se da zarade realno rastu samo ako masa zarada raste u odnosu na inflaciju - razjašnjava Šuković.
Činjenica da ne uzimamo klasičan kredit od MMF govori da je Srbija u mnogo povoljnijem ukupnom položaju od Mađarske koja je išla na ovakvo kreditno zaduženje, konstatuje ekonomista Jurij Bajec, koji ne sumnja da ćemo uspeti da ispoštujemo dogovorene uslove ukoliko bude sloge na relaciji Vlada - sindikati - poslodavci, ali i svesti kod svih, naročito opozicionih narodnih poslanika, o tome da su budžetske restrikcije od privrednog i nacionalnog značaja.
- Cena ovakvog dogovora sa MMF jeste to da iduću godinu dočekamo opreznije zbog neizvesnosti oko priliva stranih direktnih investicija, smanjenja privatizacionih prihoda, slabljenja tražnje na svetskom tržištu, što se može odraziti na srpsku privredu. Kod nas je disbalans kod vrednosti izvoza i uvoza iz godine u godinu sve veći, sada je 18 odsto društvenog bruto proizvoda (oko 500 milijardi dinara), pa ova budžetska restrikcija ima funkciju smanjenja tog raskoraka. Mi smo tu rupu popunjavali i devizne rezerve jesu rasle zahvaljujući privatizacionim prihodima, kreditima i stranim investicijama, a sada nam ovako labav aranžman sa MMF omogućuje da ne trošimo devizne rezerve - analizira profesor Bajec.
Bajec dalje navodi da stezanje kaiša u javnoj potrošnji omogućava da NBS ublaži restriktivnu monetarnu politiku i ne povećava referentnu kamatnu stopu, a namera da ne kreditira javnu potrošnju znači da neće biti inflatorne rupe i štampanja novca.
- Penzionerima je ostala ovogodišnja jednokratna povišica od deset odsto, ali neće imati dva godišnja usklađivanja sa rastom troškova života, već će se stanje procenjivati kvartalno. Kad je reč o zaradama u javnom sektoru, moguće je nominalno povećanje od osam procenata za celu iduću godinu ako se situacija bude dobro odvijala, dakle, ne zamrzavaju se na sadašnjem nivou. Na Vladi je da teret restriktivnosti budžeta rasporedi pravedno, da sa sindikatima i poslodavcima postigne socijalni pakt, tako da socijalnih potresa u tom slučaju ne bi trebalo da bude jer će ljudi videti da svi štede, počev od države - govori Bajec.
Situacija teža nego što izgleda
- Moguće je da će morati da dođe do korekcije kreditnog aranžmana sa MMF tokom stend-baj perioda, kad Srbija bude htela da počne da povlači odobreni novac. Sada se želi ostaviti utisak optimizma, ali će se relativno brzo videti da je situacija teža nego što sada izgleda - procenjuje Vladimir Gligorov.
I Miroljub Labus smatra da će biti problema tokom sprovođenja sporazuma sa MMF jer je država zaštitila penzije i izdatke za infrastrukturu, dok je štednja „ostavljena poljoprivredi, preduzećima, državnim organima, što će biti veliki izazov”.
Predsednici Samostalnog sindikata i UGS „Nezavisnost”, Ljubisav Orbović i Nenad Čanak, protestuju zbog zamrzavanja plata. Orbović je rekao da su neprihvatljive preporuke MMF, dok Čanak smatra da naša vlada u stvari pokušava da se sakrije iza MMF. Branislava Plančak iz Sindikata zaposlenih u zdravstvu u izjavi za „Blic” kategorična je da taj sindikat neće dozvoliti najavljeno zamrzavanje zarada.
- Ako bi se plate zamrzle, onda moraju i cene! - kaže Branislava Plančak.
Sa bankama utvrđene olakšice za građane
Radovan Jelašić kaže da je sa četiri najveće banke u Srbiji dogovoreno da se do kraja sledeće godine ukinu sve naknade za prevremenu otplatu kredita, za sve kredite, osim u slučaju refinansiranja u drugoj banci. Jelašić je rekao da je dogovor napravljen sa „Bankom Inteza”, „Rajfajzen bankom”, „Komercijalnom bankom” i „Hipo Alpe-Adrija bankom”. On je istakao da je na sastanku s rukovodstvom tih banaka dogovoreno i da se građanima ponudi mogućnost za prelazak sa svih kredita indeksiranih u švajcarskim francima na kredit u evrima, bez naknade. Jelašić je kazao i da će građanima biti ponuđena mogućnost da pređu sa kredita indeksiranih u evrima i švajcarskim francima na kredite u dinarima, bez naknade, kako bi se građani zaštitili od valutnog rizika, i to na kredite do deset godina. Prema njegovim rečima, sa bankama je takođe
dogovoreno da se produži rok otplate za sve kredite u korišćenju, osim stambenih, bez dodatne naknade.
Direktor „Hipobanke" Vladimir Čupić kaže za „Blic" da je u interesu građana Srbije i klijenata banke prihvaćena inicijativa NBS da se uvedu bankarske olakšice.
-Svaka mera koju predloži NBS radi smirivanja stanja situacije na finansijskom tržištu je dobrodošla, a nije isključeno da i same banke naprave konsultacije o tome kako pomoći klijenteli. O merama pomoći preduzećima i privredi uopšte još nismo razgovarali, ali bi i to trebalo usaglasiti sa NBS, uz učešće ministra ekonomije Mlađana Dinkića i ministra finansija Diane Dragutinović – objašnjava Čupić.
Šta je tačno dogovoreno
Dogovor sa MMF postignut je iz predostrožnosti, krediti će se koristiti ako za to bude bilo potrebe
Osnovi element fiskalne politike obuhvata strogu politiku dohodaka kako bi se ograničio rast plata u javnom sektoru i penzija, one će biti zamrznute
Stvara se fiskalni prostor za povećanje investicija u infrastrukturu
U 2009. budžetski deficit biće maksimalno 1,5 odsto BDPĐ
U 2009. godini ciljana inflacija će biti ne bazna, već ukupna inflacija, što znači da će se odnositi na potrošačke cene; inflacija bi do kraja iduće godine trebalo da bude oko osam odsto, uz odstupanja od plus minus dva odsto
Subvencije će značajno opasti, ali će biti ostavljen prostor da država reaguje
.jpg)
